ОД УБИСТВА ЂИНЂИЋА ДО ЛИКВИДАЦИЈЕ У БЕЛВИЛУ! Форензичари откривају како убице и криминалци лако направе кобну грешку
Јелена Стошић, начелница Одељења за ДНК вештачења и вођење националног ДНК регистра, објашњава да на месту злочина није увек лако наћи трагове и да се овим послом баве стручњаци који тачно знају где да траже.
Да не бисте оставили свој траг на месту злочина, требало би да будете обучени као лекар у црвеној ковид зони, каже Мирко Матејић, начелник Националног центра за криминалистичку форензику (НЦКФ), места на коме се годишње у Србији обради чак 27.000 различитих случајева и у чијој се бази чува 25.000 ДНК профила. Више од 200 форензичара запослено је у НЦКФ, који, осим у Београду, има лабораторије и у Новом Саду, Нишу и Ужицу.
СРПКИЊЕ УХАПШЕНЕ У МАКЕДОНИЈИ: Егзотичан посао, а хапшење "пало" због короне
АКЦИЈА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ НАСРЕД МОСТА У БЕОГРАДУ: Погледајте како је изгледало филмско хапшење дилера (ВИДЕО)
НЕСРЕЋА НА ПУТУ КРУШЕВАЦ - ПОЈАТЕ: Две особе повређене у судару два путничка возила
Покривају све
- Не постоји случај који је изашао у новинама а да наши стручњаци нису радили на њему, од убиства Зорана Ђинђића до ликвидације у Белвилу. Национални центар покрива апсолутно све форензичке дисциплине - каже начелник Мирко Матејић и додаје:
Испитивање
Полиграф је поуздан
Начелник Матејић по занимању је форензички психолог и он објашњава да је полиграф још увек актуелно средство за испитивање.
- Полиграф се користи на целом америчком континенту, у Русији, већини европских земаља и у Јапану. Постоји прича да су обучени контраобавештајци успевали да преваре полиграф, али се, код тестирања лица у вези са обичним криминалним случајевима, то не дешава - каже Матејић.
- Половина вештачења која се обави у НЦКФ су заправо вештачења психоактивних супстанци. Овде се раде и ДНК анализе, трасологија, токсиколошке анализе, балистика, отисци прстију и графологија.
Јелена Стошић, начелница Одељења за ДНК вештачења и вођење националног ДНК регистра, објашњава да на месту злочина није увек лако наћи трагове и да се овим послом баве стручњаци који тачно знају где да траже.
- У ДНК лабораторији се вештаче биолошки трагови људског порекла. Ми откривамо починиоце различитих кривичних дела, тако што анализом добијамо ДНК профил, који се може поклопити с ДНК профилом одређене особе. Сваки могући људски материјал може бити погодан за анализу - епител коже, длаке, крв, пљувачка, семена течност, различита ткива и излучевине, као и кости, које су најкомпликованије за анализу - прича Стошићева и додаје:
ДНК профил
Није увек кључни доказ
ДНК профил не може увек бити кључни доказ пред судом, а Јелена Стошић истиче да би било добро да суд, осим њега, има и друге трагове који могу бити предмет различитих врста вештачења.
- ДНК на месту злочина је доказ да је особа била ту, али не и да је починила злочин. Ми немамо могућност да кажемо на који начин је траг остављен нити у ком времену. Изузетно је ретко, али се дешавало, да се суочимо с местима где нема ниједног људског трага - наводи она.
- Трагови се могу наћи на самом месту злочина, али и на предметима, као и на живим и мртвим људима. На пример, код силовања имамо најчешћи контакт између починиоца и жртве.
Писма и роковник
У ДНК лабораторију НЦКФ, према њеним речима, стижу најразличитији предмети с којих они узимају трагове и анализирају их.
- Све могуће врсте оружја, мотке, гардероба, опушци, цигле и камење, претећа писма, па и ствари, које починиоци неретко изгубе на месту злочина или баце у контејнер, све то долази на анализу код нас. Недавно нам је стигао и роковник, који је пронађен у кући покрадене жене - прича Стошићева и наводи да се због све већег броја ДНК профила у бази, све чешће дешава да истовремено реше неколико злочина.
Мешани профили
Разни трагови на месту злочина
Јелена Стошић објашњава и да се на месту злочина најчешће налазе такозвани мешани ДНК профили, трагови који потичу од више особа.
- Ретко се дешава да је само једна особа додиривала неки предмет, углавном се нађу биолошки трагови више особа. Зато се ради биостатички прорачун, да би се утврдило с којим степеном сигурности можемо да тврдимо да је неко оставио свој материјал - каже Јелена.
Говорећи о секундарном трансферу, термину који се често може чути у судницама током изношења одбране окривљених, Стошићева наводи да је реч о посредном остављању трага:
- То значи да особа није директно оставила траг, већ најпре на једном предмету, па се то пренело на други. У овим ситуацијама тешко је оставити епител коже јер носи мање ДНК материјала, али се крв и пљувачка могу лакше пренети.
- Недавно је у лабораторију стигао профил мушкарца осумњиченог за разбојништво. Његови трагови нису нађени на месту злочина, али нам се појавио у бази као Н. Н. особа која је пре три године покушала убиство. Наиме, он је бежећи од полиције бацио пиштољ, што су чак полицајци видели, ми смо добили ДНК профил с пиштоља, али до сада није био идентификован. Имамо и пример кад је опљачкана златара и нађен траг крви. После годину дана дошло је до поклапања, јер је лопов осумњичен због нечег другог.
Траје и 100 година
ДНК молекул је изузетно стабилан ако се чува на собној температури, прописно упакован, далеко од влаге и сунца, и може потрајати чак стотину година, међутим, на месту злочина могу га оштетити неодговарајући временски услови, хемијска средства, бактерије и гљивице.
- Занимљиво је да нам је у једном случају достављен опушак који је убица бацио у WC шољу након злочина, а пронађен је тек после неколико дана. Упркос свему, успели смо да изолујемо ДНК профил, који је опстао без обзира на лоше услове у којима се налазио. Баш због тога увек кажемо да треба покушати - прича наша саговорница.
Лабораторија
Овде се вештачи дрога
Др Наташа Радосављевић Стевановић, начелница Одељења за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења НЦКФ, објашњава да се на њеном одељењу највише анализирају психоактивне супстанце.
- Осим тога, анализирамо различите микротрагове и успостављамо токсиколошку лабораторију за потребе МУП. У одељењу се највише вештачи канабис, амфетамин, екстази, кокаин и хероин. Лабораторија за анализу психоактивних супстанци је једина акредитована у Србији за ову сврху према међународном стандарду ИСО 17025. У припреми је и акредитација осталих линија рада. Целокупна методологија анализе психоактивних супстанци и микротрагова која се примењује је иста као и у европским лабораторијама - каже начелница и истиче да су све лабораторије одељења опремљене савременом опремом, која је набављена посредством ИПА фондова и фондова билатералне међународне сарадње.