Огласила се рођака трагично страдале Новосађанке: Познато када ће се одржати последњи испраћај

Она је, како се види на снимку, скинула сигурносни појас и пала, а зашто је до тога дошло, показаће истрага.

Девојка је, према речима њених пријатеља, у Будви боравила са стрином и њеном бебом. На море је отишла управо да би помогла стрини око малог детета. Пријатељи су такође открили да су имале бројне планове, које, нажалост, нису стигле да остваре.

Парасејлинг им, како кажу, није био у плану. Девојка се на то одлучила када јој је младић на плажи понудио бесплатну вожњу. Потом је уследила трагедија, пише Еспресо.

Сада се огласила и стрина која је била на плажи када се трагедија десила.

Она је на Инстаграму објавила потресну поруку и објавила да ће се сахрана обавити у понедељак на Новом гробљу у Новом Саду, у 14.15. Такође, замолила је јавност и медије да имају разумевања и да не шире дезинформације како породици све не би додатно отежавали и додала да се до даљњег више неће оглашавати.

- Немамо речи којима би описали све ово што проживљавамо и како се осећамо. Неми смо. Оно што знамо и у шта смо сигурни је то да си се борила до последњег секунда и била толико храбра да покушаш да спасеш свој млади живот, али нажалост ниси успела. Толико си била храбра и неустрашива. Ми који те познајемо знамо колико си се радовала животу, и свему што је следило, матури, факултету, Шпанији, твом одласку у Америку о којој си толико причала. Свет је био пред тобом, чекао те је. Недостајеш неописиво, окрећемо се и чекамо да се однекуд појавиш, назовеш, али не. Путуј мирно, почивај у миру, и нађи себи неко море тамо горе које си толико волела. Волимо те бескрајно -написала је стрина.

Недуго потом уследила је још једна објава неутешне рођаке:

- Не могу да верујем да ово пишем. Требало је да сада да размишљамо које купаће да понесемо, где ћемо пити кафу док беба спава, коју песму да певамо у колима. Требало је да уживамо у сунцу и да ми кажеш: "Иди, одмори, ја ћу сад са бебом". Требало је да славимо матуру, а не да те испраћамо. Још чујем твој смех. Још видим како држиш мог сина и како му причаш, како се смејеш док се он смеје.

Вољена моја, никад нећеш бити заборављена. Никад нећеш нестати из наших разговора, из мог срца, из осмеха мог сина. Причаћу му о теби, како би била најлепша, највеселија, како си знала да унесеш радост где год да се појавиш.

Надам се да си сада негде где је мир. Где те нико не диже превисоко и где никад више нећеш моћи да паднеш. Волимо те. До неба и назад. И кад погледамо море, видећемо те горе - како летиш високо, али овог пута сигурно, слободно, без страха".