Огласила се сестра близнакиња Јоване која је убијена са сином (2) у Великој Иванчи: "Када су се ваше очи затвориле, моје су заувек изгубиле сјај"

"Нема тог броја сати, дана, месеца и година које вас могу избрисати. Нема те недеље, празника или важног датума на који нећу заплакати. Нема тог лека који ћу попити да излечи ову бол. Нема те среће у којој неће бити туге за вама. Нема тог времена које може избрисати вас и све што смо имали...", написала је, између осталог, сестра близнакиња Јоване Деспотовић (21) коју је, пре 12 година, са њеним сином (2) и још 11 комшија, убио Љубиша Богдановић (60) у Великој Иванчи.

Она се поводом 12. годишњице убиства њених најмилијих огласила потресном поруком.

"На данашњи дан вас је хладнокрвно убио један монструм јер је тако решио, а ништа нисте били криви и то никада нећемо опростити! На данашњи дан, када су се ваше очи затвориле, моје су заувек изгубиле сјај. Када су ваша срца престала да куцају, моје се распало на хиљаду комада. Када је ваша душа отишла на неко боље место, моја је почела превише да боли. Ма колико још прошло, ви сте и даље ту. У мојим мислима, срцу и души. Вољена моја, чувај их и чекајте ме, а ја ћу живети за дан када ћемо се опет срести, када ћу вас опет загрлити, пољубити... На месту где нам нико ништа неће моћи, где нас не могу раставити, обећавам ти. Недостајете ми", написала је у објави.

Убио 13 комшија и рођака

Улица у Великој Иванчи постала је пуста, након што је Љубиша Богдановић (60) 9. априла 2013. године, прво убио сина Бранка (42) и мајку Добрилу (83), а жену ранио, па кренуо по комшилуку у крвави пир у којем је угасио 13 живота - убио је шест мушкараца, шест жена и двогодишњег дечака.

Јована Деспотовић (21) пријавила је полицији Љубишу који ју је неколико секунди касније убио док је у рукама држала синчића (2), а да није било не, комшије причају, вероватно би помахнитали човек и остале комшије убио.

"Најтеже ми пада тај 9.април"

Јованина сестра, говорила је поводом 10 година од ове трагедије.

Како је рекла, сви јој много недостају, али сестра највише.

- Сваког дана ми све више недостаје. Сањам је често... Бас сам је пред 9. април сањала и у сну ми је рекла: "Ја више овако не могу, ти мени много недостајеш" и загрлила ме. И било ми је тих дана много тешко, али сам се осећала као да је стварно била са мном и да ме је загрлила. Најтеже ми је за славе, дечје рођендане, за мој рођендан...Када су њихова места празна... - рекла је раније она.

Бол и туга због губитка никада се нису смањили, ране које има на души све су дубље. Како каже, све би дала да су живи...

- Од тада ме ништа више не може потпуно усрећити. Свака срећа је без њих непотпуна... Понекад помислим "Могли бисмо ове недеље код Јоке" па се тргнем у секунди и вратим се у реалност да их стварно нема. Прошло је 10 година, али ја имам осећај као да је јуче било. Бол је иста и годину дана после тога и сада када је прошло 10 година...- испричала је тада сестра убијене Јоване.

Србија Данас/Блиц