ОГЛАСИО СЕ АДВОКАТ МИЛЕНЕ РАДУЛОВИЋ: Девојке описале како их је Мика злостављао, докази су довољно јаки
Председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор у интервјуу за медије каже да су докази против режисера Мике Алексића, осумњиченог за силовање глумица, довољно јаки и очекује адекватну казну за осумњиченог.
Истиче да су искази жртава поткрепљени изјавама сведока и вештачењем, а очекује да поступак против Алексића неће бити заташкан.
Зашто Кокеза није желео на полиграф: Помаже ли детектор лажи у истрази - стручњак открива
АЦА БОСАНАЦ "ЗАШТИЋЕНИ СВЕДОК" Због страха од освете Вељиних људи, тражи ЗАШТИТУ за себе и своју породицу
ИЗЈАСНИЛА СЕ ЈОШ ЈЕДНА ЖРТВА СИЛОВАЊА! Ево шта је МИКА АЛЕКСИЋ рекао на СУДУ! Прети му КАЗНА од...
Пуномоћник сте глумице Милене Радуловић и других оштећених које су режисера Мику Алексића пријавиле за сексуално злостављање. Шта очекујете о тог процеса? Да ли су докази против осумњиченог довољно јаки, без обзира на то што силовање није пријављено одмах?
– У јавности се подмеће теза да нема довољно доказа. То није тачно. У конкретном случају, постоје искази не једне већ десет жртава, које сагласно тврде да су сексуално злостављане од окривљеног Алексића и које у најситније детаље описују под којим околностима и на који начин се то континуирано злостављање одвијало. Оне у својим исказима износе врло уверљиве разлоге што су тек после одређеног времена одлучиле да све пријаве полицији. Њихове исказе суд ће анализирати, а изводиће и друге доказе како би проверио њихове тврдње – саслушањем сведока и одређивањем вештачења. Онај ко тврди да морају постојати "материјални докази", тј. физички трагови злостављања, своди реакцију државе само на кривична дела која су пријављена истог дана и заборавља да је у оквиру кривичног дела силовање једнако санкционисана обљуба и са обљубом изједначен чин. У нашем праву не постоји принцип формалне оцене доказа – да је једна врста доказа значајнија од друге. Квалитет доказа суд оцењује слободно, анализирајући их – сваки засебно и у њиховој међусобној вези. Дакле, снага доказа је онолика колико може да увери суд да су чињенице које из њега произилазе истините.
Какав исход процеса Мики Алексићу очекујете? Колика казна му прети?
– За силовање је прописана казна затвора од пет до 15 година. Не желим да лицитирам казнама јер је њихово изрицање у надлежности суда. Међутим, велики број жртава и околност да се сексуално злостављање одвијало у осмишљеном амбијенту школе, у коју су деца примана у првом разреду основне и остајала ју специфичне околности које морају упалити све аларме како се не би допустило да један овакав случај буде релативизован и заташкан на било који начин. Очекујем да суд окривљеног Алексића огласи кривим на основу прикупљених доказа и очекујем да ћу заштитити права жртава у овом судском поступку, како бих умањио штетне последице по њих и помогао да правда буде задовољена.
Да ли вам је било мучно да слушате исказе силованих и злостављаних девојака?
– Њихови искази су заиста интересантни у делу који се односи на начин извршења кривичног дела, о чему нисам у могућности да јавно говорим јер је тужилаштво донело наредбу да истрага буде тајна. Исход овог поступка одредиће број жртава и садржина њихових исказа, као и чињеница да су искази жртава поткрепљени изјавама сведока и вештачењем. Очекујем да овај поступак охрабри све будуће жртве да у оваквим случајевима не ћуте, већ да пријаве злостављање, јер је пријава храбар чин који јавност отворено подржава. То би створило један другачији амбијент у друштву, у којем би се, уз делотворне истраге надлежних органа, могла смањити тамна бројка криминалитета код ове врсте кривичних дела, а она је у Србији, по мом уверењу, још увек врло висока.
Сматрате ли да су адвокати такође лаке мете због професије којом се баве?
– Не мислим да можемо говорити о томе да су сви адвокати мете, али је ноторна чињеница да се број напада на адвокате последњих пет година знатно повећао у односу на претходни период, што би морало бити окидач за снажан одговор надлежних органа када до таквог случаја дође. Дакле, поред увођења новог кривичног дела – напад на адвокате, полиција и тужилаштво морају спроводити делотворне истраге и предузети апсолутно све мере из оквира својих надлежности како би починиоци тих напада били идентификовани и изведени пред лице правде.
Волите ли свој посао? Да нисте адвокат, које бисте друго занимање изабрали?
– Онај ко адвокатуру прихвати као начин живота мора да јој да целог себе. Без калкулације. Ако то учините, бавићете се најлепшим занимањем на свету. И бити слободни и своји, што нема цену. Кад сам био мали, желео сам да будем ватрогасац. У сваком случају ми је судбина да помажем људима у невољи, што је у адвокатури ипак мање рискантно.
Да ли се ви лично плашите када уђете у неки опасан предмет, када браните некога из криминогене средине?
– Ако се бавите кривичним правом, подразумева се да браните особе из криминогене средине. Код заступања је најважније успоставити однос поверења с клијентом и у комуникацији с њим јасно поставити ствари, како не би било ничег недореченог и било чега што се подразумева. Уколико је адвокат искрен према клијенту и у поступку да свој максимум, клијент то уме да препозна. Однос с клијентима је нешто што се у адвокатској каријери учи читавог живота и претпоставка је успешне одбране. Ако умете да успоставите тај однос, нема опасних предмета.
Има ли нових информација о особама које су убиле адвоката Драгослава Мишу Огњановића? Сматрате ли да ће његов убица бити пронађен?
– Нажалост, немамо нових информација о неким конкретним помацима у том предмету. И поред тога, верујем да би тај злочин морао бити расветљен. Случај Мише Огљановића је парадигма свих напада на адвокате, тако да би разрешење тог случаја послало моћну поруку свима онима који мисле да могу угрозити адвоката и проћи некажњено.
Ко је имао мотив да убије Огњановића?
– То питање би требало поставити полицији. Верујем да они знају, али у дефициту су с доказима.
Да ли сте некад одбили да браните неког убицу, силоватеља, педофила, и због чега? Кога сте одбили да браните јер се то коси с вашим моралним ставовима?
– У кодексу професионалне етике адвоката врло јасно су прописани разлози због којих се мора и ситуације у којим се може одбити заступање. Као адвокат, увек сам се тиме руководио. Дешавало ми се да одбијем да браним јер с клијентом не могу да успоставим одговарајућу комуникацију и однос поверења, али никога нисам одбио због кривичног дела које му се стављало на терет. Не сећам се да сам имао ситуације да су желела да ме ангажују лица која су учинила нажао некоме ко ми је близак. Свакако бих у том случају одбио. Међутим, грађани би требало да разумеју да је право на одбрану цивилизацијска тековина и да адвокат брани човека, а не дело које је починио.
Колико је адвоката у Београду и Србији? Има ли превише конкуренције?
– У Београду има 5.100 адвоката и опште је уверење да нас је много. Међутим, конкуренција у адвокатури била би здрава када би све колеге поштовале кодекс, који забрањује нелојалну конкуренцију. Нажалост, један број колега га не поштује и то је питање које морамо решити, јер је здрава конкуренција предуслов виталности професије.