Осамнаест година од пресуде која се не заборавља: Очух наочиглед мајке напаствовао и насмрт претукао трогодишњу девојчицу - на суђењу порицали злочин
На данашњи дан, 10. маја 2007. године, пре тачно 18 година, Окружни суд у Београду донео је пресуду којом је осудио мушкарца на максималну казну од 40 година затвора због тешког убиства трогодишње девојчице, док је њена мајка осуђена на 37 година због помагања у овом монструозном злочину.
Мала девојчица преминула је 17. јула 2005. године, услед стравичних повреда нанетих у Звездарској шуми.
Председавајући судија Синиша Софреновић, на дан изрицања пресуде, речима које и дан данас одзвањају подсетио је на брутално убиство, на прекинут живот једног невиног детета.
- Данас би Катарина Јанковић имала скоро пет година, односно 59 месеци или 1.783 дана живота", рекао је судија Софреновић, додајући да то није доживела "због ово двоје људи - мајке која је никада није волела и њеног пријатеља који ју је мрзео."
Убиство које је згрозило нацију
Очух девојчице одвео ју је у Звездарску шуму где ју је брутално претукао и силовао. Током овог незамисливог чина, мајка стајала је у близини, пушила цигарету и чувала стражу. Обдукција је касније открила застрашујућу истину, на телу малене констатовано је много повреда, а преминула је од расцепа јетре и других унутрашњих органа. У записнику је такође било наведено да је девојчица дуже време била сексуално злостављана.
Након тог бруталног напада, уместо да потраже хитну медицинску помоћ за дете у критичном стању, они су је одвели кући, где су је, према наводима, оставили да умире у тешким мукама док су они вечерали. Тек касније су је, у бесвесном стању, одвели у КБЦ "Звездара", тврдећи да је пала са кревета. Лекари су одмах посумњали у причу и алармирали полицију.
"Одахнула после свих патњи"
Током суђења, које је након саслушања оптужених било затворено за јавност, њих двоје су негирали кривицу, покушавајући да пребаце одговорност једно на друго. Образлажући пресуду, судија Софреновић се запитао како би се другачије протумачило "50 повреда које су јој нанели по ручицама и ногицама, чак и полном органу".
Нагласио је да је улога двоје осуђених утврђена, јер су, како су сами признали, седам дана пре смрти малене девојчице, у њеној близини били само они и да су предузели све радње које су довеле до њене смрти.
- Лик мале девојчице лебдео је током целог суђења, с осмехом на лицу, које је изгледало као да је одахнула после свих патњи које су јој нанели оптужени - рекао је тада, видно потресен, судија Софреновић.
Он је истакао да су осуђени показали "упорност, безосећајност, хладнокрвност, дволичност, безобзирност и свирепост незабележену на овим просторима", због чега суд није могао да их осуди другачије него на највише затворске казне. Реакције у судници биле су бурне, а њих двоје су остали хладни и безизражајни. Након изрицања пресуде, деда малене назвао је очуха погрдним именом, на шта му је осуђени узвратио псовкама, а мајка је дозивала своју мајку.
Издржавање казне за убиство и силовање
Очух је казну издржавао прво у казнено-поправном дому у Пожаревцу, али је због инцидената који су се тамо догодили пребачен у строже чувани затвор у Падинској Скели "Нова Скела". Наводно је, након трансфера у нови затвор променио веру и прешао у ислам. Мајка казну служи у женском затвору у Пожаревцу, где је радно ангажована у кројачкој радионици.
Како су скоро две године провели у притвору, што се урачунава у казну, већ 20 година налазе се иза решетака.
Девојчица и њено убиство остаје дубоко урезано као симбол незамисливе окрутности и ултимативне издаје родитељске улоге, пише Телеграф.