ОСУМЊИЧЕНОГ ЗА УБИСТВО СТОЈАНОВИЋА ТРАЖЕ У ШПАНИЈИ: Сумња се да је из једног разлога баш тамо нашао уточиште
Инспектори ангажовани на овом случају су, каже извор, у тих недељу дана истраге буквално пешачили по двадесет километара дневно, узимајући снимке са свих објеката са видео надзором, од фирми до трафика.
Миливоје Ловреновић (50) из Босанске Градишке, који је само осам дана после извршеног убиства Страхиње Стојановића (30) у Београду разоткривен као убица у акцији београдске полиције, у међувремену је према сазнањима српског МУП побегао у БиХ, затим у Хрватску, а одатле у неку од земаља Западне Европе.
ИЗГУБИЛА КОНТРОЛУ НАД ВОЗИЛОМ: Повређена жена у удесу на Ибарској магистрали код Краљева
КРАО КОЛА ПА НОЖЕМ ИЗБО ИНСПЕКТОРА: Новосадска полиција ухапсила осумњиченог за покушај убиства службеника
ЈОШ ЈЕДНА ЕФИКАСНА АКЦИЈА НОВОСАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Ухапшени осумњичени за насилничко понашање
Тачна локација на којој се сада налази Ловреновић није позната, али је потерница за њим убачена у базу Интерпола, што значи да су у разоткривању његовог склоништа ангажоване полиције свих европских земаља.
Посебан допис, према наводима појединих медија, о могућности да се осумњичени Ловреновић можда налази баш на њиховом тлу упућен је полицијама Шпаније и Холандије - које важе за најјача упоришта клана Луке Бојовића, за чији рачун је, како се и претпоставља, и извршено убиство Стојановића.
- Ловреновић је одмах после убиства побегао из Србије, најпре у Босну, затим у Хрватску, и то регуларно будући да има држављанства ових држава, и да у том моменту још није био разоткривен као убица, па самим тим за њим није ни била расписана потерница - каже извор из МУП Србије који је био укључен у истрагу убиства Стојановића.
Међутим, информације из подземља после убиства Стојановића указују да Ловреновић не само да сада има разлога да страхује од полицијске акције и хапшења, већ као означени убица, и од мафије, и то од две екипе: оне која неће презати ни од чега да освети Стојановићево убиство, али и од оних који су га ангажовали за злочин, а који сада страхују да би Ловреновић у случају хапшења могао да "пропева" и тако и њих ували у проблем са законом и робијом. Ни они такође не презају ни од чега.
- Ловреновићева позиција је веома тешка. С једне стране му у случају хапшења прети 40 година убиства за тешко убиство, с друге стране му прети смрт и од оних који би да му се освете, али и од оних који су га ангажовали и који морају да спрече сваку могућност да и њих раскринка. Ловреновић је тога свестан. Он је био високо позициониран припадник ДБ Републике Српске деведесетих година, професионалац је у послу, и врло упознат по којим принципима ради мафија - каже извор.
Он објашњава да је Ловреновић свестан и да би они који су га ангажовали информацију о његовом скривању лако дотурили до супарничке екипе која би да освети убиство Стојановића и тако њима препустили да "одраде посао".
- Зато се верује и да се Ловреновић, с обзиром на своје професионално искуство, крије сам или уз знање и подршку само најоданијих сарадника у чије је поверење стопроцентно сигуран. Колико дуго ће успети да се тако крије и колико ће да траје потрага за њим, живим или мртвим, остаје да се види, али с обзиром на то да је његов идентитет познат, врло је вероватно да ће се све одиграти врло брзо, на овај или онај начин - каже извор.
Оно што је Ловреновићу тренутно сламка спаса јесте да има довољно новца за скривање.
- То значи да неће имати финансијских проблема за скривање, али новац ту није пресудан фактор. И многи други, који су учествовали у мафијашким ратовима, било као чланови криминалних група или њихови плаћеници а који су се крили по иностранству, и који су имали гомилу пара, нису успели да избегни ни хапшења, а ни метак. Питање је само шта ће Ловреновића стићи пре - наводи извор.
Инспектор га запазио на снимцима са сигурносних камера
Извор открива и детаље истраге на разоткривању Ловреновићевог идентитета.
- На првом снимку убиства је примећен бициклиста у непосредној близини места на коме је експлодирао Стојановићев џип, али ту је било и других аутомобила, пролазника, људи који су чекали превоз на аутобуском стајалишту. Свако од њих је био потенцијални осумњичени, јер је буквално свако могао да изазове експлозију позивом са мобилног телефона. Једном од инспектора Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд је бициклиста био сумњив од првог момента. И он је инсистирао на његовом даљем праћењу. Праћено је и кретање свих осталих. Прегледано је на стотине видео снимака, оних који су на располагању полицији кроз праћење саобраћаја, али доста се радило и пешке - рекао је извор.
Инспектори ангажовани на овом случају су, каже извор, у тих недељу дана истраге буквално пешачили по двадесет километара дневно, узимајући снимке са свих објеката са видео надзором, од фирми до трафика.
- Дању су узимали снимке, а ноћу их прегледали. Није се стајало, ни секунде јер је сваки нови снимак водио до новог трага. Кључни снимак за разоткривање Ловреновића узет је са једног приватног сплава са савског насипа, за који нико не би помислио да има видео надзор. И управо због тога је ту и Ловреновић направио кључну грешку, да на том месту баци бицикл у реку и потом се пресвуче. То није био аматерски потез јер је Ловреновић са свим пре тога, понајвише око постављања и активирања бомбе показао изузетну професионалност. Само је полиција у овом случају била професионалнија од њега - објашњава извор.
Он наводи да за сада постоје индиције да Ловреновићу убиство Стојановића није прво професионално убиство, али да су све информације о неким могућим ранијим случајевима за сада само у сфери нагађања.
- Доказа за његову умешаност у нека ранија убиства нема. Али је зато случај убиства Стојановића изузетно поткован доказима: снимцима, ДНК траговима које је оставио на месту где је и поставио експлозив, као и доказима који су изузети из стана у коме је боравио на Јужном булевару, а до чије локације смо дошли праћењем кретања Ловреновића након што се пресвукао на савском насипу. На основу тих доказа је и поднета кривична пријава против њега, а затим и расписана потерница Интерпола - каже извор.
Бомба испод џипа
Како је до сада утврђено, Ловреновић је експлозивну направу велике разорне моћи, али прецизно усмерене, испод Стојановићевог возила највероватније поставио у ноћи између суботе, 12. септембра, и недеље, 13. септембра. Затим је уследило праћење мете, и то бициклом на електрични погон.
Од Стојановићевог стана на Галеници, који се са девојком упутио на ауто-трке на Ушћу, до Улице омладинских бригада, трасом дугом осам километара, где је на крају 13. септембра у 12.15 сати, позивом са мобилног телефона, Ловреновић и активирао експлозивну направу.
Стојановића је са тешким повредама из возила извукла девојка Соња Суарез Гомез, која је на срећу у експлозији задобила само лакше повреде. Те среће није био Стојановић, који је са разнетом ногом преминуо пре доласке екипе Хитне помоћи.
Идентификација Стојановићевог убице само је део полицијске истраге у овом случају, и то упркос обимном полицијском послу, онај лакши. Наставак истраге требало би да буде усмерен на разоткривање налогодавца убиства, односно оних који су ангажовали Ловреновића за злочин у Београду.
Та истрага је међутим, само у сфери нагађања и претпоставки, која без конкретних доказа не може да крене даље. А доказе у овом случају полицији би могао да пружи само Ловреновић. Зато је полицији и важно да он буде ухапшен пре него што се нађе на мети мафијашких кланова.
- Само ако Ловреновић проговори и открије налогодавце, истрага може да крене даље у доказном смислу - каже извор.
Убијен из освете због ликвидације адвоката Огњановића?
У међувремену, о Ловреновићу и његовом животу полиција је прикупила много података, а његови контакти и везе потврђују оно што су инспектори сумњали од самог почетка - да је Стојановић убијен по налогу клана Луке Бојовића, и то у име освете за убиство његовог најбољег пријатеља - адвоката Драгослава - Мише Огњановића.
Адвокат Огњановић, који је важио не само за једног од Бојовићевих најбољих пријатеља, већ и за једног од његових најближих сарадника, и особу у коју је имао неограничено поверење, убијен је 28. јула 2018. око 20.30 сати испред зграде у којој је становао на Новом Београду, и то наочиглед свог сина.