Откривено шта се налази у кући двоструког убице Алије Балијагића - Запаљена му након злочина, комшије послале ледену поруку

Наредних 27 дана био је страх и трепет за местане села на граници Србије и Црне Горе. Сви су одахнули када је пре две недеље ухапшен недалеко од Прибоја. Одао га је пас кога је украо! Црна Гора тражила је од Србије да двоструки убица и силоватељ буде им изручен како би му они судили.

За то време монструм Балијагић добио је информацију да му је запаљена кућа. Горела је тачно месец од злочина.

До куће није било могуце прићи возилом, а налази се на самом ободу насеља иза брда. У близини се налазе две куће, међутим комшије нису зелеле да причају о свему сто се десило.

Једино сто се могло чути били су коментари: - Хвала Богу да је ухваћен вец једном и нек иструне у затвору -

Кућа у којој је живео Алија изгорела је скоро до темеља. Просторија у којој је започео позар је цела у гарежи и верује се да је дошло до кратког споја на електричним инсталацијама. Претпоставља се да је то била спаваћа соба у којој је он проводио ноћи.

Ватра се одатле прошилирила на кров и цела лева страна крова се урушила те није било сигурно улазити унутра.

Полиција још није утврдила ко је и због чега му је запалила кућу.

Ко је Алија Балијагић

Балијагић, регистровани вишеструки повратник у извршењу кривичних дела са елементима насиља, због чега је више од 30 година провео на издржавању затворских казни, најпре је из једне куће у Бијелом Пољу украо две пушке. Најмање десет дана мештани Соколца, планинског села изнад Томашева, звали су полицију и пријављивали сумњивог човека који се са пушком шета по шумама, обилази куће и мештане и представља се као ловац.

Балијагић је, према речима мештана Соколца, прво дошао у другу кућу. Хтео је да уђе, али су му власници куће рекли да не може. Сео је испред куће, тражио је ракију, али су му рекли да је још нису испекли. Он је потом отишао ка кући Маџгаља.

Доступне информације указују на то га су га брат и сестра најпре примили у кућу, али да се он после вратио, попео се на блокове иза куће и у брата и сестру пуцао кроз прозор. Најпре је убио Јована, а потом и Миленку и то у моменту у ком је назвала полицију и изговорила: - Убио ми је брата -

На месту убиства наводно су пронађени Балијагићев ДНК и отисци прстију.

Полиција је брзо опколила терен око села. Припадници специјалних снага полиције, као и војска, улазили су у све куће у селу, али од Балијагића није било ни трага.

Током трајања истраге убиства и потраге за Балијагићем, појавио се и снимак забележен дан пре убиства, на ком се види како Балијагић, са пушком на рамену, отвара капију и улази у двориште једне куће.

Долазак у Србију
Алија Балијагић је 1. новембра прешао на територију Србије. У јутарњим сатима био је у селу Ивезићи, где је ушао у кућу мештанке која живи изолована од села, октужена шумом. Ушао је без куцања, се за сто и тражио да му сипа воде.

Представио се као ловац, тражио да му сипа и ракију и, након што је попио три, изашао је из куће.

Мештанка Луција Ћ. претпоставила је да би то могао да буде бегунац из Црне Горе и из страха да ће да се врати и да је убије, сатима није смела да пријави да је био у њеној кући.

Истог дана, Балијагић је из Ивезића препешачио кроз неприступачан терен до села Брајковац, и око подне тамо разговарао са мештанином. Срели су се код штале мештанина са којим је разговарао Telegraf.rs. Човек је кренуо у шетњу и чуо да се неко креће шумом. Када је упитао ко је, Балијагић је изашао и рекао да је ловац.

Наслонио је пушку на шталу мештанина и понудио га ракијом. Како је испричао мушкарац, препознао је Балијагића, размишљао је да ли да покуша да му отме пушку, али се уплашио да Балијагић можда има и нож и није то урадио. Попили су ракију и Балијагић је рекао да иде према Ивезићима. Уплашени мештанин није се усудио да га прати.

Након тога српска полиција, жандармерија и Специјална антитерористичка јединица упућени су у села у планинама изнад Бродарева. Терен ту претражили пешке, али и теретним возилима, хеликоптерима и дроновима са термовизијским камерама, али без резултата.

Ухапшен је у селу код Прибоја.

Исказ који је брат убијених дао за "Дан" након злочина какав се не памти

- Брат и сестра су гледали телевизију. Убица је примакао блокове и кроз прозор упуцао брата, који је лежао на угаоној. Према информацијама које смо добили, Јован је остао на месту мртав. Миленка је или била у другој соби или се склонила кад је запуцало, а кад се поново појавила, један метак ју је погодио у шаку, а од другог је страдала. Убица се није заустављао. Прозори су полупани, чауре свуда около. Верујте ми, крви је било и на плафону. Миленка је успела да позове полицију и ти људи су нам рекли да су чули да каже "уби ми брата", а да су потом чули два пуцња и да је онда настао мук“, рекао је Велибор Маџгаљ.

Он је има бројне замерке на поступање полиције у Црној Гори.

- Обавили су увиђај, био сам ту, на лицу мјеста. Нико нас ништа није питао, да видимо да ли нешто недостаје или да нам дају копију записника. Тек прије два дана, кад је мој синовац отишао да завршава папире, у полицији су му казали да у записнику пише да су изузета два мобилна телефона. А ми смо имали четири, тако да два телефона нема нигде. То значи да их је убица однео. Да су нам те ноћи казали да су пронашли само два телефона, ми бисмо им рекли да их је било четири, и могли су да трагају за њим путем тих сигнала. Овако је та шанса пропала- објашњава Маџгаљ.

Кад су се вратили у кућу након увиђаја, како истиче, видели су да још понешто недостаје.

- Није било пар стотина еура. Било је крви на фрижидеру, одакле је узео нешто сира. Крв је остала и на мојој радној јакни објешеној на чивилуку, коју нису ни однели на вештачење, а где је убица вероватно тражио новац. Још понешто недостаје, каже Маџгаљ.

Истиче да им више у Соколцу нема живота и да ће распродати стоку и отићи из тог краја.

- Након свега што нам се десило, овде нам више нема живота. Страшно је све ово. Да смо их изгубили у саобраћају или на неки други начин, и тад би нам било много тешко, а не овако, да неко дође у кућу и да их побије, додаје Маџгаљ.

На крају разговора каже да им је убица кућу затворио.

- Ми смо се овде сви подигли и одрасли. Чували смо породично огњиште, одржавали га. Сада више нико не може ту да уђе, а камоли да преспава. Једва ових дана издржавамо. Нема ту ни живота ни рада више. Велика је ово трагедија за нашу породицу, од које се никад нећемо опоравити... закључио је Маџгаљ у разговору за Дан.

Србија Данас/Телеграф/Дан