Ови серијски силоватељи ускоро би могли да се нађу на слободи: Колико је безбедно и шта се може очекивати? Криминог дао одговоре на кључна питања

Дејан Гојковић је првостепено осуђен на 18 година затвора због четири силовања и три покушаја силовања која су се догодила између 2010. и 2013. године, али је напослетку правоснажно осуђен на 12 година затвора. Како јеоко три године казне одслужио док је био у притвору и чекао пресуду, у затвору је провео нешто више од девет година.

Апелациони суд је сматрао да ће Дејан Гојковић бити адекватно кажњен са 12 година иза решетака, оценивши да је 18 година затвора превише за дело које је починио.

Дејан Гојковић, иначе бивши војни полицајац, своје жртве је пресретао на аутобуском стајалишту "Мостар", а међу његовим метама биле су све старосне доби, укључујући и малолетнице.Када би одабрао жртву, пратио би је до мрачног степеништа или завучених пролаза.

Приликом напада, увек би користио нож како би упозорио жртву да буде тиха, а затим би их силовао. Прилазио им је с леђа, обарао их на земљу и затим напаствовао.

Једна од жртава успела је да се спаси тако што је почела да вришти, што је манијака натерало да је пусти. Гојковића је, напослетку, одао ДНК који је оставио на једној од жртава.

Кључну улогу у хапшењу силоватеља имале су храбре београдске полицајке.

Оне су, обучене у цивилну одећу, сваке вечери шетале Мостарском петљом, покушавајући да га намаме у заседу. Инспекторка Биљана Петров из Трећег одељења београдске полиције

- Изненада је протрчао и зауставио се на одморишту. Инстинктивно сам знала: То је он! Потрчала сам преко коловоза Газеле, прескакала сам аутомобиле... - испричала је инспекторка Биљана Петров из Трећег одељења београдске полиције чија је храброст довела до хапшења силоватеља на трамвајској станици.

Дејан Гојковић је покушавао да из затвора изађе и раније, тако што је подносио захтеве за условни отпуст, на који законски има право, али су они одбијани, те је казну одслужио у целости.

Силоватељи и доживотни осуђеници могу на условну

Иако Дејан Гојковић није добио условни отпуст, он законски јесте био могућ. Опција условног отпуста не постоји само у случају осуђених за убиство детета или трудне жене и у случају силовања детета или уколико је притом наступила смрт. 

Дакле, педофили не могу да добију условни отпуст, али сви други могу. Чак и они који су осуђени на казну доживотног затвора могу да добију условни отпуст након одслужених 27 година затворске казне.

Условни отпуст, с друге стране, не може да се да некоме ко је за време одслужења казне затвора два пута дисциплински осуђиван, уколико се, на пример, потукао са затворским стражаром или цимером из ћелије.

"Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности", наведено је у Кривичном законику.

"Поврат сексуалних преступника је 100 одсто"

Криминолог Добривоје Радовановић је, у интервјуу који је раније дао за Telegraf.rs, истакао да је код сексуалних преступника "опасност од понављања кривичног дела 100 одсто". Он се тада освенуо на чињеницу да је сексуални преступник који је у Богатићу обљубио 12-годишњ девојчицу после шест месеци пуштен на слободу, али и истакао да његове речи могу да се примене и на друге сексуалне преступнике.

- Поврат је код сексуалних преступника, силоватеља, педофила, стопостотан. Њиховим пуштањем на слободу је у опасност доведена девојчица која је преживела сексуално насиље од стране њега, али и било која друга девојчица у том селу. То су ситуације у којима се човек хвата за главу. Да ли су ти људи који су га пустили на слободу некада чули шта значи сексуални преступник? Да ли су студирали нешто, да ли су им предавали неки психолози? Код њих нема поправке, они ће да искористе сваку нову прилику. Нема притвора, па пуштања, него треба да буду у притвору све док процес траје, а потом да добију казну, и то што дужу казну. Није исто када га казните три године или 15 година. Мања је вероватноћа да понове дело када одлеже дугу казну. То је кривично дело које је диктирано тешким поремећајима унутрашњих нагона и нема шансе да не понове дело ако им се пружи шанса - рекао је Радовановић.

Он је објаснио да пуштање сексуалних преступника на слободу не утиче само на жртве, већ и на све око њих и доводи до тога да девојчице и жене почињу да страхују за своју безбедност. Како је рекао, "педофил напада младе, али сексуални преступник напада било кога", не обраћајући пажњу на године или изглед жртве.

- Тежак силоватељ осуђен је на 14 година затвора. Издржавао је казну у Сремској Митровици. Када је нова власт дошла 2000. године, промењени су управници затвора који су били стручни људи и постављени су нови. У Сремској Митровици је постављена једна дама, која је открила да човек већ 10 година издржава ту казну и вероватно је помислила да он треба да буде у отвореном одељењу, да се прилагођава изласку на слободу. После неколико месеци, полиција у Сремској Митровици је нашла три убијене жене у околним њивама и нису могли да открију убицу док се нису сетили да оду у затвор и питању да ли ту има неки сексуални преступник на издржавању казне. Показало се да је у питању он. Човек је у Рачи је силовао жену, убио ју је, затрпао лишћем и гранама у јарку поред пута. Сутрадан се опет вратио и имао је сексуални однос. То је једна од најтежих врста преступа, када сексуално општите са лешом. Он је откривен и кажњен је максималном казном, али су стручњаци проценили да је довољно ресоцијализован и пустили су га. Три дана касније је убио средњошколку која се враћала из школе. Затрпао је у јарак и поново се вратио и урадио исто. Шта имају родитељи те девојчице од тога што су они њега открили, кад је било јасно да ће он да понови дело и није требало ни да га пусте? - истакао је тада криминолог.

Управо из тих разлога присутан је страх када пристигне вест о томе да неко ко је осуђен за силовање излази на слободу. Сада је то случај са Гојковићем, а раније је био са Игором Милошевићем и Радоњом Ћирковићем, који су напослетку, после неког времена на слободи. 

Док је Милошевић иза решетака завршио због других кривичних дела која нису повезана са сексуалним преступима, Радоња Ћирковић ухапшен је само две недеље након изласка из затвора јер је на улици у центру Новог Пазара упућивао непримерене коментаре малолетници (16) и позивао је да пође са њим, те му је на терет стављено кривично дело полно узнемиравање.

Серијски силоватељ Радоња Ћирковић провео је више од 40 година иза решетака због тешких кривичних дела али га то није спречило да покуша поново. Први пут је осуђен 1985. на 13 година, потом 1997. године на 14 година због силовања, а чим је изашао на слободу 2011. године, ухапшен је после четири месеца поново због сексуалног напада, те је 2012. осуђен на 12 година затвора.

Ови силоватељи ускоро би могли да изађу на слободу

Никола Костић из Београда осуђен је 2013. године за два силовања и пет разбојништава и наводно би требало да изађе из затрвора 2028. године.

Полицији је познат од 2009. године због бројних кривичних дела као што су празбојништва, пљачке и туче.

Никола Костић нападао је девојке између три и пет сати ујутру, у периоду кад су се враћале из ноћног провода. Пресретао их је са ножем у рукама тржечи им новац, а потом би из силовао у улазу зграде или скривен иза контејнера.

Саша Мега осуђен је на 20 година затвора у јулу 2012. године због четири силовања која је починио 2009. године у Београду. До новембра 2014. године боравио је у "Забели", а потом је пребачен у нови Падињак, затвор у ком "леже" осуђени за најтежа кривична дела, као ни они који не могу да се уклопе у окружењу са осталим осуђеницима.

Саша Мега је, подсетимо, последњи пут ухапшен због сумње да је силовао четири жене и покушао да силује једну. Оптужен је да је сексуално злостављао две девојке у Делиградској и Херцеговачкој улици код станице, жену на Дорћолу и једну на Новом Београду. Признао је и да је 19. децембра у насељу Браће Јерковић напао једну девојку, али да га је у тој намери осујетио пролазник. Своје жртве је нападао под дејством алкохола и наркотика. Стављао им је нож под грло.

Након хапшења је најавио да ће да се убије у затвору, јер "зна шта га тамо чека".

- Ја сам алкохоличар и наркоман. Не сећам се родитеља, не знам где ми је отац, мајка ми је убијена док сам био дете. Одрастао сам у дому у Звечанској и хранитељској породици - изјавио је Саша Мега у полицији након што је ухапшен у децембру 2009. године у возу на линији Београд-Панчево. Тада је кренуо код брата који живи у Панчеву, а код себе је имао нож који је користио над жртвама.

З. М. је пријавио да га је Саша Мега у више наврата силовао у ћелији крајем 2013. године и почетком 2014. у Забели.

- Рекао је да Саша изгледа застрашујуће и да би добио батине од њега кад год би му се супротставио. Наводно, З. М. није раније пријавио тортуру јер се плашио цимерове освете - рекао је саговорник из истраге случаја, а пријава је пристигла када је Саша Мега пребачен у Падињак.

Саша Мега би требало да из затвора изађе 2029. године, с обзиром на то да је део казне одслужио боравком у притвору.

Бојан Зарубица, иначе син балканског трговца људима Миливоја Зарубица првосепено је осуђен 7. фебруара 2013. године на 20 година затвора због три силовања и 13 разбојништава, као и недозвољеног ношења оружја, а пресуда је постала правоснажна у априлу 2014. године.

Бојан Зарубица је осуђен јер је 13. августа 2008. силовао Б. Б. (50) у жбуњу недалеко од београдског Хиподрома, затим 20. јула 2009. на истом месту Ј. М. (29), а 23. септембра 2010. године М. К. (24) у насељу Ресник.

Жртве је нападао с леђа, одвлачио у жбуње и приморавао их прво на орални секс, а затим их је силовао.

Бојан Зарубица је 2010. године ухапшен у пуном аутобусу градског превоза на Зеленом венцу. Осим због силовања, ухапшен је и због сумње да је покушао да убије пензионисаног полицајца.

Његов рођени брат Марко осуђен је у истом процесу на две и по године затвора због разбојништва. Њихов отац већ је у том моменту био у затвору јер је крајем 2008. осуђен на17 година робије у Болоњи, а prethosno и у Београду и то на четири године због трговине белим робљем и навођења на проституцију.

Према појединим наводима, из затвора би требало да изађе 2034. године. Ипак, није најјасније да ли је Бојан Зарубица имао још пресуда које су му додате на казну. Уколико то није случај, из затвора би могао да изађе већ негде око 2030. године.

Пре тачно 20 година Србију је дубоко потресао језиви злочин кад је Малиша Јевтовић у Звездарској шуми у Београду до смрти силовао трогодишњу Катарину Кају Јанковић. Током овог незамисливог чина, мајка Ана Филиповић стајала је у близини, пушила цигарету и чувала стражу. 

Обдукција је касније открила застрашујућу истину, на телу мале Каје констатовано је много повреда, а преминула је од расцепа јетре и других унутрашњих органа. У записнику је такође било наведено да је девојчица дуже време била сексуално злостављана.

Након тог бруталног напада, уместо да потраже хитну медицинску помоћ за дете у критичном стању, они су је одвели кући, где су је, према наводима, оставили да умире у тешким мукама док су они вечерали. Тек касније су је, у бесвесном стању, одвели у КБЦ "Звездара", тврдећи да је пала са кревета. Лекари су одмах посумњали у причу и алармирали полицију.

Малиша Јевтовић нема право на условни отпуст, али уколико буде жив када буде имао 71 годину, биће то моменат када ће изаћи на слободу, а та година биће 2045.

Окружни суд у Београду првостепену пресуду изрекао је 10. маја 2007. године. Председавајући судија Синиша Софреновић, на дан изрицања пресуде, речима које и дан данас одзвањају подсетио је на брутално убиство, на прекинут живот једног невиног детета.

"Данас би Катарина Јанковић имала скоро пет година, односно 59 месеци или 1.783 дана живота", рекао је судија Софреновић, додајући да то није доживела "због ово двоје људи - мајке која је никада није волела и њеног пријатеља који ју је мрзео."

Током суђења, које је након саслушања оптужених било затворено за јавност, Малиша Јевтовић и Ана Филиповић су негирали кривицу, покушавајући да пребаце одговорност једно на друго. 

Образлажући пресуду, судија Софреновић се запитао како би се другачије протумачило "50 повреда које су јој нанели по ручицама и ногицама, чак и полним органима".

Нагласио је да је улога двоје осуђених утврђена, јер су, како су сами признали, седам дана пре смрти мале Катарине, у њеној близини били само они и да су предузели све радње које су довеле до њене смрти.

"Лик мале Катарине лебдео је током целог суђења, с осмехом на лицу, које је изгледало као да је одахнула после свих патњи које су јој нанели Малиша Јевтовић и Ана Филиповић", рекао је тада, видно потресен, судија Софреновић.

Он је истакао да су осуђени показали "упорност, безосећајност, хладнокрвност, дволичност, безобзирност и свирепост незабележену на овим просторима", због чега суд није могао да их осуди другачије него на највише затворске казне. Реакције у судници биле су бурне, а Малиша Јевтовић и Ана Филиповић остали су хладни и безизражајни. Након изрицања пресуде, деда мале Катарине назвао је Јевтовића погрдним именом, на шта му је осуђени узвратио псовкама, а Ана Филиповић дозивала је мајку.

Малиша Јевтовић казну је издржавао прво у казнено-поправном дому у Пожаревцу, али је због инцидената који су се тамо догодили пребачен у строже чувани затвор у Падинској Скели "Нова Скела". 

Наводно је, након трансфера у нови затвор Малиша Јевтовић променио веру и прешао у ислам. Ана Филиповић казну служи у женском затвору у Пожаревцу, где је радно ангажована у кројачкој радионици.

Како су скоро две године провели у притвору, што се урачунава у казну, Малиша Јевтовић и Ана Филиповић већ 20 година налазе се иза решетака.