Ово су преживели актери филма "Видимо се у читуљи": Причало се да су сви мртви, али истина је другачија - откривена ВЕЛИКА ТАЈНА документарца који је гледала читава Србија

У српским медијима су протеклих година многе проглашавали као "последње преживеле" актере култног документарца, али у реалности већина је "преживела" злогласни назив сведочанства о деведесетим. Рутович је био припадник криминалног звездарског клана који је у филму признао своје послове са украјинском мафијом, али и говорио о паметном начину "пословања".

Чувени документарац о деведесетим годинама, сведочанство једног времена, почетка организованог криминала у Србији у времену транзиције, и дана данас се гледа, тумачи и анализира. “’Видимо се у читуљи’ приказује криминал у часу његове кулминације и са три сахране показује како се окончава такав живот. Ово су неки од актера који су и 30 године живи, иако су их многи "отписали".

Кристијан Голубовић

Најпознатији свакако је Кристијан Голубовић, у филму, практично у главној улози. Постао је познат још почетком 1990-их, али више од деценије провео у затворима у родној Немачкој, Италији, Грчкој и другим земљама широм Европе. Као малолетник одлежао 3,5 године у Дизелдорфу збогоружане пљачке. Пре више од деценије ухапшен је са два саучесника у цркви Светог Марка у Београду, када је обавио примопредају 25 грама хероина. За то је осуђен, казну је одлежао. Последњих 10 године повукао се из света криминала и постао звезда неколико ријалити програма.

Драган Николић Гаги

Драган Гаги Николић, у филму "Видимо се у читуљи", причао је заједно са Радолавом Трлајићем, Батом Тралајом. Са 18 година отишао са другом Пиркетом (Славиша Павић) у иностранство и "пекао занат" у Аустрији, Италији и Немачкој. Био је близак са новобеоградским гангом (касније названи "бежанијци"), а није крио ни да се дружио и са Кристијаном Голубовићем, што, међутим, није потрајало.

Августа 1993. одиграо се незапамћени револверашки обрачун у башти ресторана фудбалског клуба "Бежанија". Гаги и Пирке су седели са кафанском певачицом када је улетео Горан Марјановић звани Гокси Бомбаш са екипом. У пуцњави је било много рањених. Славиша Павић Пирке је убијен, а Николић рањен. После овог догађаја, уморан од таквог начина живота, како је сам говорио, Гаги се поново окренуо иностранству. Обезбедио је грчке папире и у овој земљи основао трговинску фирму. Све до краја 1999. године.

Николић је осуђен на 30 година затвора, као један од организатора ликвидацији команданта Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана у хотелу "Интерконтинентал" 15. јануара 2000. године. Иако је признао је да је пристао да буде део плана Аркановог убиства јер је, према његовим речима, Ражнатовић убио његовог кума Петра Вујчића, порицао је директно учешће у ликвидацији.

Гаги је, са својим кумом и бившим полицајцем Добросавом Гаврићем у јесен 1999. отишао, на позив Зорана Ускоковића Сколета, шефа раковичко-миљаковачког кириминалног клана), у ресторан "Двор" у Раковици, након чега су њих двојица почела да прате Аркана како би га Гаврић ликвидирао. Николић је открио да су га често чекали на Аутокоманди, где је првобитно требало да буде убијен. Они су у више наврата одлазили у хотел "Интерконтинентал", али ту локацију су у први мах сматрали неподобном.

Срђан Качавенда

У филму је представљен као један од вођа "вождовачког клана". Био је осуђен због отмице кума 2005. године.

Миодраг Башкаловић Мија

Заједно са Срђаном Качавендом преузео је клан, али је и он ухапшен због отмице Качавендиног кума. Од тада се о њему ништа не зна.

Љубомир Манојловић Буца

Убрзо након филма посветио се легалном пословању. Био је дугогодишњи секретар боксерског клуба Црвена звезда.

Предраг Владушић

Владушић је упркос многобројним пуцњавама преживео све. Повукао се из криминала, а у филму је препознатљив по поштапалици “разумеш”, коју је изговорио десетак пута.

Велика тајна филма

Упитан да направи паралелу између људи са маргине тог времена и данас, аутор филма Александар Кнежевић открива тајну да је само неколико њих схватило да је главна тема филма покушај да се победи смрт.

"Бане Гребенаревић, најмлађи актер филма, понавља синтагму ‘обични смртници’. Питао сам га шта под тим подразумева. Рекао ми је да су то они људи који за цео свој живот не доживе колико ми за један једини дан. Он жели да избегне судбину тих ‘обичних смртника’. Дакле да постане ‘бесмртник’. Наслов филма ‘Видимо се у читуљи’ заправо значи: видимо се тамо где моје име, макар и кроз смрт, неће никада бити заборављено. Данас су овакви ликови сасвим ретки. То је оно што нас разликује од деведесетих”, рекао је Кнежевић.

Филм "Видимо се у читуљи" сниман је 1994. године, који је базиран на књизи "Криминал који је изменио Србију", а говори о наглом порасту криминала у Србији током грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини. Филм садржи делове интервјуа који су вођени са криминалцима и полицијом из 1990-их година.

Многи од 19 актера овог документарца нису више међу живима: Ромео Савић, Михајло Дивац, Дејан Марјановић Шабан, Бане Гребенаревић, Горан Вуковић Мајмун, Бојан Петровић, Бојан Бановић. Многи од преживелих наставили су да живе нормалним животом.

Извор: Телеграф