ОВО СУ УХАПШЕНИ У ПОЛИЦИЈСКОЈ АКЦИЈИ, а погледајте и њихове ЗАСТРАШУЈУЋЕ БИОГРАФИЈЕ! (ФОТО)
Полиција је у акцији која још траје упала у неколико стотина кућа и станова и ухапсила десетине осумњичених.
У великој акцији полиције, ноћас је, приведено више особа од којих су нека позната по најокрутнијим делима: убиствима, трговином наркотицима, изнудама, политичким убиствима и блискостима са некада најјачим вођама српског подземља
Небојша Стојковић Стојке (51), вођа раковичког клана
Стојке је познат као вођа озлоглашене "раковичке групе" познате по бруталности у разрачунавању са противницима. У клану су су поред њега били и Предраг Вуисић, Ненад Перић, Синиша Плавшић, Драган Савовић и Горан Павловић.
О суровости раковичке екипе сведочи ликвидација Веселина Веска Божовића, за које је оптужена група Небојше Стојковића. Познато је да се убиство догодило у Трговачкој улици у Жаркову, 200 метара од бензинских пумпи "Југопетрола", у смеру према граду. Божовић се налазио у џипу, лично обезбеђење пратило га је у "опел вектри", иза које је био BMW у ком се налазила Божовићева супруга и малолетно дете.
Убице су се налазиле у "аудију", који је искористио моменат када се Божовићева колона зауставила на семафору. Међутим, мање је познато то да је обезбеђење приметило "ауди" смрти и блокирало му пут.
Иако није хапшен због трговине кокаином из Јужне Америке, оперативна сазнања указују да је Стојковић последњих година био у веома блиској вези са људима из окружења Луке Бојовића. На њега је покушан атентат 2017. када га је непознати нападач ранио у Барселони.
Звонко Матеовић, телохранитељ Жељка Ражнатовића
Звонко Матеовић је јавности познат као телохранитељ убијеног председника Странке српског јединства Жељка Ражнатовића Аракана. Он је, приликом атентата на Ражнатовића у хотелу "Интерконтинентал" у Београду 2000. године, ранио Добросава Гаврића, који је касније правоснажно осуђен на 30 година затвора као извршилац убиства, али је недоступан правосудним органима Србије.
Почетком 2004. године у Сремској улици, у центру Београда у кафићу Визард, убијен је Звонков рођени брат Далибор. Убица му је пришао и из непосредне близине испалио хитац у главу. Само неки минут пре тога Далибор је седео са братом. Интересантно је да је недуго после овог убиства у Београду почело да се говори да је убица заменио браћу и да је, у ствари, смртоносни метак био намењен Звонку. Он је то и сам касније изјавио и говорио је да му годинама прете јер је био сведок Аркановог убиства.
Владимир Јовановић Јапанац, последње занимање - писац
Владимир Јовановић, деведесетих познат као Сотон, данас као Влада Јапанац. У медијима се наводи да је годинама познат полицији по разним кривичним делима: изнуде, претње, отмице и изазивање опште опасности.
На суђењима је изјављивао да је по занимању писац и да пише књиге.
Бела књига МУП Србије (из 2001.) наводи га као члана Земунског клана. У поступку за атентат на Вука Драшковића у Будви јуна 2000. утврђено је да су тројица атентатора из ЈСО који су били са Душаном Спасојевићем користили стан Јовановића, такође у Будви. Међутим, Јовановић се на том суђењу појавио само као сведок и рекао да нема појма ко је све користио његов будвански стан с обзиром да су сви имали кључеве.
2005. због изнуде 50.000 евра од власника „Максис таксија“ Ненада Микића га је тражила полиција. Лоциран је али је успео да побегне. Наиме, Јапанац је склон бежању на задња врата и зато изнајмљује станове у приземљу или на ниском првом спрату. Полиција из неког разлога није покрила двориште, па им је Влада Јапанац умакао.
Побегао је прво у Македонију, где је ухапшен, али је некако побегао опет и скрасио се у Италији до 2008. када је пресуда постала правоснажна. 2009. је изручен Србији и одслужио је две године.
Јапанац је оптужен да је 2011. на београдском аеродрому „Никола Тесла“ претио убиством Јовану Хранисављевићу, који је сведок у поступку који се водио против Јовановића због напада на затворског чувара. Наведено је да је Јапанац пронашао Хранисављевића који се у међувремену запослио на аеродрому с намером да га инструира како да иступи пред судом. Дао му је своју визит карту и позвао га да дође у његов кафић, а када је овај одбио, Јовановић је рекао да га је лично претплатио Милорад Улемек Легија. Потом му је казао да уколико не буде на суду казао оно што му он нареди, да ће га убити, наведено је у оптужном акту.
Љубиша Линдо Чомбе (48), обиман полицијски досије
Љубиша Линдо Чомбе, човек познат органима гоњења као један од главних дилера тешких дрога у Београду. У фамозној књизи "Криминалне групе и појединци који се баве организованим криминалом", коју је за сопствене потребе саставио МУП Србије, Чомбету је посвећено цело једно поглавље.
- Бави се трговином опојним дрогама које најчешће набавља у Турској и Бугарској, одакле организује транспорт до Београда", стоји у књизи. "Неколико пута је био лишаван слободе са већим количинама хероина и кокаина, али је избегао одговорност. Кривичну одговорност избегава тако што врши притисак на сведоке и проналази уживаоце дроге који преузимају одговорност на себе", пише даље, уз напомену да је Чомбе "склон насилничком понашању и употреби ватреног оружја". Крајем прошле године, за Љубишом Линдом Чомбетом расписана је потерница због пуцњаве у Бирчаниновој улици у којој су рањени Линдов колега Дејан Царичић Цар и један случајни пролазник. Истрага је обустављена када се осумњичени сам пријавио и полицији доказао да је у време пуцњаве био са женом у Приједору.
Доводи се у везу са групом др Миланом Зарубицом који је илегално прерађивао и производио наркотике у количинама које звуче невероватно за овај део света.
Хаџи Зоран Јовановић (57), осуђивани нарко-дилер
Хаџи Зоран Јовановић (57), осуђивани нарко-дилер, једна је од безбедносно интересантних особа које су на радару МУП. Лични возач био му је почасни члан Полицијског синдиката Србије.
Хаџи Зоран Јовановић добро је познат српским, али и европским органима гоњења. Он је осуђиван у Белгији 2008. на пет година затвора приликом покушаја кријумчарења 203 килограма кокаина преко луке у Антверпену. Јовановић је тада са сарадницима ухваћен на делу када су са брода "Ањело" преузели товар и десет ранчева са кокаином у вредности од више од 10 милиона евра.
У Србији му је у току суђење због организовања међународне криминалне групе, која је кријумчарила кокаин из Јужне Америке у западну Европу, прецизније Холандију, Белгију, Немачку и Шпанију.
Наиме, Јовановић је ухапшен у мају 2013. у међународној акцији "Арка", којом је координирао "Европол" и у којој су чланови његове групе ухапшени у синхронизованим акцијама у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Холандији. Истрагу о овој групи иницирала је холандска полиција након што је приликом препродаје 15 килограма кокаина у јесен 2012. у Ротердаму ухапсила две особе.
Јовановић је оптужен да је организовао набавку кокаина, његово складиштење, а потом даљу дистрибуцију и препродају ка куририма и крајњим купцима, као и транспорт и преузимање новца од продатог кокаина у Србији.
Владимир Каран (49), повређен у експлозији ауто-бомбе
Тешко је повређен у експлозији бомбе постављене испод његовог џипа BMW X5 на Бановом брду 2015, познат је по неовлашћеној трговини наркотицма, али и по другим тешким кривичним делима.
У тој експлозији је задобио прелом бутне кости и опекотине по целом телу.
Веселин Вукотић (60), последња прича убијене новинарке Даде Вујасиновић
Довођен је у везу са четири убиства, двапут осуђиван у одсуству, тренутно у кућном притвору.
Веселин Веско Вукотић, оптуживан је за убиство Енвера Хадрија, косовског активисте, који је убијен на семафору у Бриселу 1990. Наводно је код себе имао документа која повезују политички врх Србије са убиствима косовских Албанаца.
У одсуству је осуђен у Црној Гори на 20 година затвора због убиства поморца Душка Бошковића у кафићу "Флеш" у Прчњу код Котора. И после тога се мало зна о њему скоро 10 година, све док почетком 2006. године не бива ухапшен на мадридском аеродрому са лажним хрватским пасошем, чији је регистарски број само за један већи од пасоша који је током бекства од Хашког трибуала користио хрватски генерал Анте Готовина.
Пребачен је у Белгију због истраге убиства Хадрија, али је услед недостатка доказа крајем 2008. године, сада већ као српски држављанин, изручен Србији на издржавање оне казне од 20 година затвора коју му је црногорски суд изрекао због убиства поморца. После неколико правних компликација, Вукотић бива волшебно пуштан на слободу, па опет привођен, па опет пуштан.