Питања без одговора: Нестанак фармацеута из Ниша под велом мистерије и годину дана касније - Пас нањушио траг само на ове три локације
Био је понедељак, 10. јун 2024. године у подне када је фармацеут из Ниша Милан Ђорђевић (42) службеном “шкодом” дошао до излетишта Бојанине воде на Сувој планини код Нишке Бање.
Пословно дотеран млади човек, у кошуљи, елегантним панталонама и плитким кожним ципелама, изашао је из аутомобила у којем је оставио оба мобилна телефона и лаптоп рачунар.
Закључао је возило и отишао… И тако је почела једна од најмистериознијих животних драма у Србији која траје већ тачно годину дана.
О Милану се већ 12 месеци не зна ништа – ни зашто је дошао на Бојанине воде, ни куда се упутио, ни где се сада налази… До данас није пронађен ниједан једини траг који би макар мало расветлио његову судбину.
А место на којем је нађен последњи траг присуства несталог фармацеута и данас одише неком мистичном тишином.
Осим звукова пчела, веселог појања птица, жубора воде и шума ветра, других звукова - нема. И да није суморне приче о томе како је нестао Милан Ђорђевић, овом пределу нестварне природне лепоте не би се имало шта приговорити.
До Бојаниних вода се из Ниша стиже за око 45 минута лагане вожње кроз Јелашницу, Чукљеник, Доњу и Горњу Студену, добро асфалтираним путем на којем се у задњим километрима може често наићи на одроњено камење на коловозу. Но, онима који долазе овде то није проблем јер обично долазе у потрази за авантуром – на излет или у планинарски поход.
Планинарски дом на Бојаниним водама је полазна тачка за планинаре који крећу у освајање највиших кота Суве планине – Мосора (985 м), Соколовог камена (1.523м) или Трема (1.809 м) до којег се стиже преко превоја застрашујућег назива - Девојачки гроб (1.311 м).
Излетници се обично зауставе код изворишта Бојанине воде, које се налази надомак Планинарског дома где уз жуборење воде и хладовину уживају у природи.
Зелени бескрај на 18.116 хектара
Тамо где почиње шума, као гране на дрвећу шире се и земљане шумске стазе које воде у стотинама праваца дуж зеленог бескраја овог специјалног резервата природе који се пружа на чак више од 18.116 хектара.
Зашто је Милан дошао тога дана на Бојанине воде у подне, у радно време, пословно обучен, службеним аутом – до данас није познато.
Извесно је, међутим, да тако одевен кроз шуму и стрме камените падине не би далеко одмакао.
Како је раније испричала Марица Ђорђевић, Миланова мајка, на гумама његовог аутомобила пронађена је црвена земља, па се претпоставља да је од Планинарског дома колима отишао до оближње, неколико стотина метара удаљене, осматрачнице, одакле и вратио се поново на паркинг. Али зашто – не зна се.
Пас трагач нањушио трагове само на три места
Опсежна потрага припадника жандармерије, планинара, Горске службе спасавања и рођака и пријатеља, која је покренута од момента проналаска његовог аутомобила на паркингу испред Планинарског дома, није дала никакав резултат.
По речима његове мајке, пас трагач је нањушио трагове само на три места – на паркингу, на тераси Планинарског дома и испод осматрачнице, што целој причи даје још мистериознији тон.
- На стазама кроз планину пси нису нашли ниједан траг, увек су се враћали до Планинарског дома и осматрачнице. Када је дошао до осматрачнице, пас трагач се укопао - испричала је раније Марица.
Марица је испричала и да сумњају да га је ту неко чекао, па чак и да је можда отет, а теорије о нестанку иду толико далеко да се причало и да је можда и у иностранству. Но, нажалост, ни породица ни истражни органи немају доказе ни за ту ни за било коју другу теорију.
До осматрачнице, са које се пружа божанствени поглед на подножје гребена Суве планине, од Планинарског дома стиже веома лако, за пет минута пешице. Да ли је Милан био овде? Зашто? Где је отишао? И ова питања остају без одговора пред зеленим шумским беспућем.
"Тражи се"
Један од путоказа упућује на манастир Вета, који је ушушкан дубоко у недрима Суве планине. Тражила је Милана породица и тамо али га нису нашли. Нема га ни у другим манастирима у Србији и околним земљама, како им је потврђено из Српске православне цркве.
А дуж пута од Јелашнице ка Бојаниним водама још увек се могу видети плакати са Милановом сликом и натписом “Тражи се”. Па ако га је неко видео или га види нека обавести полицију на број 018192.
"Идем, Маро, да радим"
Подсетимо, на дан нестанка Милан је дошао код мајке у 8.10 часова и са њом попио кафу.
Послао неколико имејлова и кренуо на посао. У његовом понашању није било ничег чудног, мајци је на вратима рекао: “Идем, Маро, да радим”.
Ушао је у аутомобил на паркингу код тржног центра „Зона ИИ“ где је обавио телефонски разговор па отишао у УКЦ Ниш на заказани састанак са једном докторком.
На састанак је стигао у 10.30 часова, уместо у 11 како је било договорено. Око 11 часова је изашао из УКЦ Ниш након чега је у 11.30 часова био у Јелашници.
Сигурносна камера снимила га је у 11.40 часова у Доњој Студени. У 11.45 часова послао је супрузи поруку да не може да стигне да дође по ћеркицу у вртић.
И од тада од њега више нема ни трага ни гласа.
Почетак потраге
Будући да са посла није дошао кући, породица је почела да га тражи. Уз помоћ паметног сата који је био повезан са његовим телефоном, службени аутомобиле марке “шкода” несталог фармацеута из Ниша пронађен је на паркингу испред Планинарског дома, 19 километара од Ниша.
У њему су нађена оба мобилна телефона, лаптоп рачунар и новчаник док је пасош пронађен код куће.
Уз помоћ жандармерије, планинара, Горске службе спасавања и пријатеља претражена је цела Сува планина, али до данас није нађен ниједан траг који би указао како је Милан нестао.
Мајка несталог Нишлије каже да је чудно како на увиђају није пронађен његов сат у колима, већ накнадно, после три дана, када је колегиница из фирме тражила саобраћајну дозволу у колима.
Породица је преко Српске православне цркве проверила да ли је Милан у неком од манастира - стигао је одречан одговор.
Породица несталог Нишлије израдила је нове фотографије које су настале уочи његовог нестанка а које могу да помогну у бољем препознавању.
Србија Данас/Блиц