ПИТАЊА ЈЕ МНОГО, АЛИ ЗАШТО СЕ ТОЛИКО ДУГО ЋУТАЛО? Две године од пљачке музеја иза које стоји Веља Невоља
Министарка културе Маја Гојковић изнела је информације да иза пљачке, односно фирме која је музеј обезбеђивала, стоји криминална група коју је предводио ухапшени Вељко Беливук звани Веља Невоља
Музеј примењене уметности опљачкан је пре две године, Министарство културе сазнало је за крађу готово годину дана након што се догодила, а јавност тек пре неколико дана. Зашто се толико дуго ћутало? Ко је још учествовао када је једини осумњичени за кога се зна оптужен за само један предмет, а украдено их је још 40, за које није наведено тачно који су? Зашто није раскинута сарадња са фирмом која је вршила обезбеђење и какве она има везе са навијачким и криминалним организацијама? Питања је много, а одговора нема.
Важна донација компаније Меридиан за ХИТНО ЛЕЧЕЊЕ Соње и Михајла
НИКАКО ДА СЕ ДОЗОВУ ПАМЕТИ: Теревенка на сплаву - патроле поново имале посла са НЕЛЕГАЛНИМ корона журкама!
ОД УДАРЦА ПОЛЕТЕО НЕКОЛИКО МЕТАРА И НА ЛИЦУ МЕСТА ОСТАО МРТАВ: Обрадова трагична смрт потресла село код Младеновца
Из Музеја примењене уметности кажу да о догађају годину дана нису обавестили никога сем полиције "због примарног интереса да предмети буду пронађени". Због чега би истрагу ометало Министарство културе или медији, није познато.
- Музеј није давао никаква обавештења о овом догађају из примарног интереса да предмети буду пронађени, а у циљу спровођења полицијске истраге и прикупљања доказа. Министарство културе обавештено је о крађи 13.03.2020. године, одмах пошто је Музеј од полиције добио информацију да је осумњичени С. Ј. ухапшен и да је против њега поднета кривична пријава. Иначе, крађа је примећена и пријављена одмах када се догодила, у јулу и августу 2019. године, Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК) - навела је у писаном саопштењу директорка Музеја Љиљана Милетић Абрамовић.
У пљачки је, како се сумња, учествовао ноћни чувар музеја С. Ј, ангажован преко агенције за обезбеђења из Београда. Он је недавно ухапшен и у току је истрага због сумње да је он украо један од несталих предмета. Међутим, и након тога, ова фирма наставила је да обезбеђује Музеј примењених уметности.
- Музеј није раскинуо уговор са агенцијом која је вршила обезбеђење зато што су биле у току истражне радње од стране СБПОК-а у циљу откривања евентуалних саучесника из Музеја и поменуте агенције. Први пут се јавила на тендер 2014. године и била је једина која је испуњавала све услове из закона и тражене конкурсне докуметације. Након тога на тендерима за набавку те врсте услуга та агенција јављала се као једини понуђач - рекла је директорка.
Министарка културе Маја Гојковић изнела је информације да иза пљачке, односно фирме која је музеј обезбеђивала, стоји криминална група коју је предводио ухапшени Вељко Беливук звани Веља Невоља.
Она је навела да једна "навијачка група" има везе и са културом и то убрзо након "пада" Беливуковог клана који се годинама крио иза партизанове навијачке групе "Принципи" (раније "Јањичари").
Ово је, читано "између редова", потврдила и директорка Милетић Абрамовић када је на питањ о томе каква сазнања имају о везама агенције са навијачким и криминалним групама одговорила:
- У време склапања уговора са агенцијом "Добергард" Музеј није имао никаква сазнања о везама ове фирме са било каквим криминалним групама - остављајући тако простора да се закључи да сада таква сазнања имају.
Ноћни чувар С. Ј. оптужен је за тешку крађу, и против њега је поднета кривична пријава јер је у јулу 2019. године из збирке метала у музеју украо бодеж од челика-месинга, посребреног бакелитом, који је израђен после 1918. године у Краљевини СХС и представља предмет који има статус културног добра.
Оптужени је 12. марта прошле године ухапшен, а на саслушању се тада бранио ћутањем.
Бодеж је само један од 41 украденог предмета из збирке метала Народног музеја, па Прво осноно јавно тужилаштво у Београду наставља истрагу овог случаја.
Вредност украдених предмета је 300.000 евра, међу је највише комада златног накита, али јавност још не зна који су тачно експонати нестали.
- Из Музеја је украден 41 предмет, углавном златни накит из 19. и прве половине 20. века, који има значајну материјалну вредност, пре свега због материјала од кога је направљен. Међу украденим предметима налази се неколико предмета који поред материјалне имају и велику културно-историјску вредност као што су нпр. прстен са грбом, налаз из околине Јањева с краја 14. и почетка 15. века и наруквица са цветом од лапис лазулија, чија се историја везује за династију Обреновић и која је израђена у Минхену 1887. године - саопштила је директорка музеја и закључила да према информацијама које имају украдени предмети још увек нису пронађени.