ПОРОДИЦА ТРАГАЛА ЗА ИЛИЈОМ ТРИ МЕСЕЦА: Изгубио живот под неразјашњеним околностима, његова смрт и даље је мистерија
Пријатељи месецима безуспешно трагали за њим
Пригревчанин Илија Ракић (47) изгубио је живот у Немачкој, пре скоро три месеца, под још увек неразјашњеним околностима.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
Трагичан крај потраге у Пироту: Тело нестале жене извучено из Нишаве
Пријатељи месецима безуспешно трагали за њим, а породица у Србији за његову смрт сазнала тек пре седам дана, када је полиција о Илијиној смрти обавестила његовог сина и дала му два броја телефона у Немачкој, за детаљније информације.
- Звали смо полицију, разне болничке и друге установе, али смо свуда наилазили на зид ћутања, јер нисмо у сродству са њим. Кад нам је његов син послао та два броја телефона, понадали смо се да ћемо нешто успети да сазнамо. Из инфо центра полиције, чији је био први број који је добио, нису желели ништа да нам кажу, а други број телефона био је број управе гробља у Леверкузену, где нам је речено да су 26. јула преузели посмртне остатке Илије Ракића, те да је његово тело "због хитности поступка" кремирано и да његова урна чека преузимање од стране породице - прича један од Илијиних
пријатеља, који се налази у Немачкој.
Шта се дешавало са Илијом непосредно пре смрти, на који начин је изгубио живот и под каквим околностима, његови пријатељи не знају.
- Позвао нас је из клинике у Солингену, где му је пружена помоћ након што је покушао да исече вене. Повреде су, срећом, биле површинске. Док смо разговарали са доктором, он је искористио тренутак и побегао. Неко га је видео негде, на улици, поново је позвао полицију и поново је враћен у ту болницу, одакле је пребачен у неку психијатријску установу у близини Келна - рекао је један од Илијиних пријатеља и додао:
- То је све што смо знали. Звали смо редом све установе тог типа, али нико није желео да нам да информацију имају ли пацијента под његовим именом. Ево, након скоро три месеца, сазнали смо ову застрашујућу вест - каже његов пријатељ и каже да су остала бројна отворена питања, а која су, за сада, без одговора.
Додаје, да је Илијином сину речено да је његов отац нађен мртав "поред железничких шина". Пита се да ли то значи да се бацио под воз, да ли је у питању самоубиство или можда и убиство?
- Ако је био смештен у "неку установу", како су нам рекли, зар није требао бити под надзором и зар није то било време да се обавести његова породица? Зашто скоро пуна три месеца након његове смрти нико није нашао за сходно да о томе обавести његову породицу - рекао је његов пријатељ и додао:
- Како то да ни амбасада Србије у Немачкој није била обавештена о смрти свог држављанина? Колико знам он је увек имао сва документа код себе, тако да се одмах знао његов индентитет. И како то да се сину у полицији само усмено саопштава да му је отац преминуо и на папирићу дају два броја телефона "за детаљније информације"? - рекао је његов пријатлеј.
Много је ту пропуста који нису смели да се догоде и захваљујући којима је закомпликована процедура допремања његових посмртних остатака у Србију, закључује његов пријатељ.
Осим породице, вест о Илијином трагичном окончању живота погодила је и његове пријатеље и суграђанине у родној Пригревици, али и целој апатинској општини.
- Знали смо да психички није најстабилнији, али је деловало да је на добром путу опоравка. Обожавао је моторе, био је вредан, радио је, имао планове, отишао у Немачку за бољим послом и зарадом, говорио да је добро - рекао је његов пријатељ.
Последњи нихов контакт био је пар дана пре него што је страдао.
- Он је само кратко рекао: "Готово је друже, не могу више". Молио сам га да потражи помоћ од првог пролазника, да позову хитну. И послушао ме је. Пар сати касније, јавио се са немачког броја и питао могу ли доћи по њега. Тада смо се задњи пут чули... - рекао је његов пријатељ и додао:
- Покушавао сам да га добијем на његов број, да сазнам где је, да позовем неког да оде по њега и помогне му, али ми се више није јављао. Сад чујем да је страдао само пар дана касније. Веома, веома ми је жао - прича С.К., његов добар пријатељ из Пригревице.
Илијина породица ових дана интензивно ради на прикупљању неопходних докумената како би његов син што пре отишао у Немачку, преузео очеву урну и достојно је сахранио у његовом родном месту, али и сазнао све околности под којим је његов отац изгубио живот.
