ПОСЕБНА ЕКИПА ПРИПРЕМАЛА "КЛАНИЦУ" ЗА ЖРТВЕ: Вељини "професионалци" направили ПРОПУСТ - оставили КЉУЧНЕ ДОКАЗЕ Тужилаштву
Нови детаљи ужасних радњи Беливукове групе
Оптужница Специјалног тужилаштва против клана Беливук-Миљковић је права енциклопедија ужаса на 322 стране. Као доказ приложене су и фоготрафије, међу којима се једна нарочито истиче. Насмејани, видно расположени, Вељко Беливук и Срђан Лалић изгледају као да су се фотографисали на мору, а не изнад измасакрираног тела једне од жртава, које су пре тога сатима мучили, понижавали и на крају зверски убили.
ОНА ЈЕ ОБАВЕШТАВАЛА ВОЂЕ О КРЕТАЊУ ОКО БУНКЕРА У ХУМСКОЈ! Ово су била Слађина задужења - једине жене у Вељиној екипи
НОВИ ДЕТАЉИ ОПТУЖНИЦЕ: Њих тројица се водили као нестали годинама - Вељине убице их ЛИКВИДИРАЛЕ све у једном дану?
"СУПЕР ЈЕ ПРОШАО, ЊЕМУ СУ САМО ПУЦАЛИ У ГЛАВУ..." Језива сведочења о Беливуковим ЛИКВИДАЦИЈАМА - убијали пред женама и децом
Приликом планирања и извођења злочина водили су рачуна о најмањим детаљима, то је пре личило на акцију неке озбиљне обавештајне службе, него на дело криминалне банде. Отмица једне од њихових наводних жртава, Здравка Радојевића је пример од кога обичног човека подилази језа.
Радојевића је, као се у подземљу каже "наместио" пријатељ у којег је имао поверења, који га је спојио до човека који је наводно требало да му прода два пиштоља. Не слутећи да је у питању клопка, Радојевић је отишао на састанак са кога се никада није вратио.
- Оптужени су предузели све да не оставе ништа случају. Испред возила у којем се налазио Радојевић, ишао је "чистач" - аутомобил који је био извидница и из кога би упозорили отмичаре уколико примете нешто сумњиво на путу. Иза је ишло неколико кола, једна из којих су пазили да их нико не прати, а чак су са два аутомобила фингирали судар и направили застој на путу, како би били сто посто сигурни да их нико не прати - наводи се.
Много људи, много возила, много ресурса је потрошено за једног јединог човека. Чланови те групе нису жалили ни времена ни новца, само да полицији и противничким клановима не оставе никакав траг. Здравко Радојевић је, попут осталих њихових жртава које су завршиле у Ритопеку, требало да нестане без трага.
Пре ликвидације жртава посебна екипа је припремала подрум у које су се одвијале монстуозне сцене, такозвану "кланицу". Облагали су под и зидове пластичном фолијом како не би остали трагови крви, а користили су и плоастично корито. Полиција је пронашла и један од најмонструознијих, али и озбиљнијих доказа - индустријску машину за млевење меса. У оптужници се тврди да су своје жртве секли на комаде које су млели у тој машини а потом остатке бацали у Дунав.
Колико су водили рачуна и о најмањим ситницама показује и снимак присклушкиваног разговора чланова групе током припрема отмица Лазара Вукићевића и Александра Шарца. У једном тренутку се чује наводно Миљковић који им говори да обрате пажњу да поруке које је наводно слао Шкаљарац из Црне Горе, шаљу на јекавици.
Ипак, клан који је толико педантно уклањао све трагове својих злочина, полицији и тужилаштву су оставили најчвршћи и најочигледнији доказ - фотографије, а наводно и снимке са мобилних телефона. Те слике су међусовно размењивали а неке су слали и својим налогодавцима у Црној Гори, врху Кавачког клана чији су највернији војници били. Користили су апликацију скај за коју су веровали да је сигурна, али су неке стране полиције успеле да разбију код, а и неки од ухапшених су пристали да откључају своје криптоване телефоне. Марко Миљковић је чак непознатом саговорнику, под надимком Хел, послао слике и снимке уз напомену да направи резервне копије бруталних слика, како их не би случајно избрисали. Уколико пресуда буде осуђујућа, оптужени ће највише моћи да захвале управо себи.
- Они су очигледно постали сувише сигурни у себе, бахати и осиони., Сувише су веровали, чини се, и у своје заштитнике које су имали положај у полицији - каже криминолог Добривоје Радовановић.
Фотографије су слали и својим противницима, на лешу Горана Величковића написали су крвљу поруку његовом шефу: "Кораћу п***о". Они нису прва нити једина криминална организација која је то чинила, то је уобичајена пракса и неких терористичких група, али је кадар оби;но снимљен да се по;инилац не види или је скривен иза маске. Они којима су снимци били намењени врло добро су знали и ко су жртве и од кога ти снимци стижу. Зашто су се онда Беливук, Миљковић, Лалић сликали са жртавама?
- Они су тим фотографијама хтели да покажу да су моћни, јаки, немилосрдни. Не треба заборавити да међу првих пет особина у структури личности криминалца, налази се нарцисоидност - додаје Радовановић.