Сахранили су га у Београду да би му мајка посећивала гроб: Данас су ексхумирани ГИШКИНИ посмртни остаци, ево и зашто

На Централном гробљу у Београду завршена је ексхумација тела Ђорђа Божовића Гишке, некадашњег команданта Српске гарде, и његових родитеља.

ИСПОВЕСТ Гишкине сестре: Био је леп ко принц, мирисао је на рузмарин док је све време крв ишла из њега (ФОТО/ВИДЕО)

СЕЋАЊЕ ИЗ 1990. ГОДИНЕ - Кнеле и Гишка на сахрани друга одржали говор: Ево како су ЗАКЛЕЛИ српске нараштаје!

Ексхумацији су присуствовали његова сестра Славица и више припадника гарде који су се опростили од њега.

Посмртни остаци биће превезени у Црну Гору, где ће у суботу, по Гишкиној жељи, бити сахрањени на гробљу у селу Кучи, у породичној гробници. Постојећи споменик на Централном гробљу у Београду остаће где јесте, за успомену.

Жеља покојног Гишке била је буде сахрањен у Београду, близу свог покојног друга Белог и да би му мајка обилазила гроб, а касније је био план да почива поред својих предака. Гишка је направио заједничку гробницу и све своје претке тамо пренео и желео је да једног дана почивају сви заједно.

Ово су МАЈКЕ СРПСКИХ МАФИЈАША: Све њих повезује ЈЕДНА ствар!

Гишка је рођен 15. септембра 1955. у Пећи. Живео је до 1964. у Чортановцима, а потом се његова породица сели у Београд. Убрзо по доласку на Вождовац упознаје се са Браниславом Матићем Белим са којим постаје нераздвојан пријатељ. Постаје члан боксерског клуба Раднички, где га је у борбама могао победити само Жорж Станковић. Као јако млад долази у сукоб са законом када је у једној уличној тучи избоден ножем.

Рањавање је преживео захваљујући снажној конституцији због чега је и добио надимак Гишка. Са тринаест година је илегално отишао у Италију. По повратку у Југославију почиње да се интензивно дружи са Борисом Петковим и Ранком Рубежићем.

БИО ЈЕ НАЈМЛАЂИ ХЕРОЈ МАФИЈЕ: Ко је "БРОЈ 1", име које је КРВЉУ написано поред мртвог Кнелета? (ФОТО)

Како су пријатељи говорили, био је господин човек са манирима, обишао је свет, говорио неколико језика. Цела његова соба била је у књигама, од пода до плафона, на свим језицима које је говорио. Научио их је путујући и боравећи у затворима. Причало се и да је држао предавања затвореницима, учио их језицима.

Гишка је неколико пута био тешко рањаван и иза себе имао 11 година робије, али је пре рата својим саветима покушавао да смири узавреле страсти међу младим криминалцима. 15. септембра 1991. године погинуо је на ратишту у Госпићу. Говорио је девет језика и завршио је три факултета.