ПОТЕЗ ДЕЧАКА-УБИЦЕ КОЈИ ИЗАЗИВА ЈЕЗУ Огласили се стручњаци - ово је могло да спречи масакр у “Рибникару”?!
Постоје тврдње да је масакр у ОШ Владислав Рибникар последица тога што нисмо интервенисали пре последњег тренутка. Односно, да су постојале мање индикације и померања граница у недоличном понашању друштва.
Јако дуго живимо у клими која је веома насилна и његов садржај се веома експлицитно дели. Данас постоји исувише извора из којих деца могу да црпе насиље, да га виде, а најекстреминији и да га уваже и практикују.
Верујте, они знају имена тих људи који промовишу насиље, код некога може то бити окидач, јер неко можда има позадину која је већ на неки начин била начета и нестабилна.
Када дете треба одвести код психолога и како се створити имунитет на екране који промовишу насиље, говорили су гости "Усијања" Драгана Милановић психолог и проф. Милан Петричковић ФПН.
ДЕЧАК-УБИЦА РАДИО ЈЕЗИВУ СТВАР СЕДАМ НОЋИ ЗАРЕДОМ Узнемирена деца обавестила родитеље: Зашто му нисте помогли?!
"ОТАЦ ЈЕСТЕ ДОЛАЗИО, АЛИ..." Огласио се власник стрељане у којој је наводно дечак (13) вежбао пуцање пре масакра у Рибникару па шокирао ОВИМ речима!
ПОКУШАЈТЕ ДА НЕ ЗАПЛАЧЕТЕ Мајка девојчице убијене у "Рибникару" обратила се родитељима дечака убице: Ако нас икада будете тражили...
МАЈКА УБИЈЕНЕ ДЕВОЈЧИЦЕ ИЗ РИБНИКАРА ОБРАТИЛА СЕ ЈАВНОСТИ ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ!
У овом писму је, између осталог, тражила поједине одговоре.
Наиме, она се обратила родитељима убице и поставила је кључно питање које гласи:
Како родитељи нису препознали да њихово дете има проблем?
- Било им је прелепо, али је истовремено било чудно зашто једно дете свих седам дана спава склупчано на фотељи, уместо у кревету, иако му је на располагању цела двокреветна соба?! Да ли знате да је том детету била неопходна помоћ и вас родитеља и стручних лица - гласи део изјаве неутешне мајке девојчице.
Наиме, на екскурзији у седмом разреду у Француској, убица је спавао склупчан на фотељи иако му је био доступан нормалан кревет у соби. Миловановић је из угла психолога анализирала ову ситуацију:
- То јесте знак да детету није добро и да се нешто дешава. Ако је то примећено на екскурзији онда би требало да се запитамо ко је видео и да ли се то пријавило родитељима након доласка са екскурзије. То је јако битна ствар. Да се неко седам дана тако понаша, то већ мора да буде упадљиво. То је један од знакова да се нешто дешава, није природно да неко тако спава недељу дана. Чак и да дете негира и да каже да је све океј, опет треба све то проверити. На који начин ће се тај разговор обавити зависи од кога колико родитељ познаје дете и како комуницирају. Додуше, увек може да се обави разговор и са стручним лицима.
Петричковић је рекао да тај положај спавања алудира на несигурност и угроженост коју дете осећа:
- Позиција родитеља и васпитни процес је врло комплексан и сложен. С друге стране, кажу многи умни људи, да је предуслов имати љубав и бити искрен у васпитном процесу. Додао бих још једну компонентну, а то је питање људског знања. Родитељи врло често у тој улози требају да поседују одређена знања из области психологије. У питању је да је неко имао мало знања из области дечије развојне психологије. Свако други би приметио да та позиција у којој је спавао је згрченост и фетусни положај. То је положај особе којој треба заштита, која је несигурна, угрожена. Кажу да то има повезаности са односом према мајци и оцу.
Потом се осврнуо на време, те је указао на елементарне пропусте родитеља убице.
- Време је једна варљива категорија. Ми пролазимо кроз неку измишљену форму која се зове време, па од нас зависи да ли ћемо и за шта имати времена. Постоји фраза 'ко жели и хоће, наћиће време.' У овом случају подразумевам однос према родитељима. Они морају да буду врста слушача, читача и посматрача како би константовали одређене испаде. Ко год има елементарно знање из психологије могао је да уочи да том детету нешто у социјалном и емотивном контексту недостаје - рекао је Петричковић.
Миловановић се осврнула на то шта данас подразумева добар одгој.
- То значи да треба да се првенствено посветимо деци. Не могу сви родитељи да буду психијатри и психолози, али оно што можемо да им пружимо јесте љубав, подршку, сигурност и поверење. Да се изгради такав однос како би се дете осетило слободним да се обрати родитељу када има неки проблем. Родитељ мора да има време за дете. На жалост, родитељи много раде, таква је ситуација. Губи се време са дететом данас, поготово да компетиција око ваншколских активности детета. Исто тако, требало би пропратити у каквом се друштву налази дете, шта је и где је.