Потресна исповест Мајине сестре: Тог кобног дана дошао је раније но иначе, носио је дете
Тужно
Маја Ђорђевић је годинама покушавала да заштити своје дете и себе, обраћајући се свим релевантним институцијама ове државе. Писала је молбе, представке са ознакама хитно, где је упозоравала да није безбедна, да су им угрожени животи.
Прочитајте и:
Исто толико дуго, институције су се међусобно прегањале и доносиле мишљења, на који начин и колико Марко Николић, осведочени злостављач, може да виђа свог сина.
Маја је покушавала да их упозори да дете не сме код таквог оца, да се то неће добро завршити, али изгледа да њој нико није веровао.
Четири године је чекала да почне суђење за насиље у породици, које никако није почињало. Живела је у константном страху.
12. јула 2017 године Марко Николић је по одлуци надлежних институција био са сином ван конторилисаних услова. Убио га је дављењем. Мртвог сина је донео у ЦЗР Раковица и бацио испред запослених и мајке Маје. Извадио је нож и убио и Мају Ђорђевић.
Нема коме се Маја није жалила, коме није писала, кога није молила, кога није упозоравала да ће се ово лоше завршити. Пошто је имала судску одлуку да дете мора да даје оцу, решила је да свесно прекрши закон. Зато је суд немилосрдно новчано кажњавао. Пре смрти је имала 600 000 динара дуга за казне због кршења одлука суда око давања детета оцу. Бојала се да ће отићи у затвор, али не због себе, већ због детета, да ће, до је она у затвору, дете узети отац.
Она није дочекала ни званичну одлуку о старатељству, па тако није примала ни алиментацију, ни једну.
Координација између судова у различитим судским процесима апсолутно није постојала. Суд који је одлучивао о казнама, уопште није тражио списе И документа које је имао суд у односу на вештачење И одлуке о старатељству. Тако је и одлучио да новчано кажњава мајку, а да се нису заинтресовали зашто она не даје дете оцу.
Полицајци из Раковице ни два дана након трагедије не могу да забораве ПОЛОЖАЈ ТЕЛА малог Михаила
Маја се пожалила и тадашњем председнику владе, па је тако њен случај дошао и до надлежног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је установило низ неправилности у раду ЦСР Раковица. Утврдило је мањкавости и пропусте у раду ЦСР, али се Центар оглушио о препоруке И обавезе које им је наложило Министарство.
Екипа Живот прича се обратила Министарству за рад са питањима да ли ће бити појединачне одговорности у ЦСР за поступање у овом предмету, које су санкције И да ли ће бити одузимања лиценци, али одговор нисмо добили.
Убица из Раковице сину Михаилу купио СЛАДОЛЕД, а у 15 сати га је ставио у кола и одвезао на гробље
Милена Васић, правна саветница Комитета правника за људска права Yucom каже да је Министарство у обавези да новинарима одговори на сва питања, јер је овај случај, у коме је и дете жртва насиља, од јавног интереса и дубоко је узнемирио јавност.
Мајин старији син одмах сазнао трагичне вести: Остао је скамењен, нем и у шоку!
Упркос свим игнорисањима институција, Маја и даље неуморно пише свим институцијама, молећи за помоћ и упозоравајући да ће се трагедија догодити. Пријављивала је да прати њу и њену сестру, све људе који су било како повезани са њих две и да свима прети смрћу.
Прво рочиште по оптужном предлогу за насиље у породици заказано је за 24. мај ове године, четири године пошто је она поднела кривичну пријаву. Крај суђења није дочекала.
Процурела потресна ПИСМА које је Маја писала о Марку који ју је убио! Њене речи ће вас следити
Дан после убиства мајке у ЦСР Нови Београд, Мају су звали да јој саопште да су пооштрене мере безбедности у Центрима за социјални рад. То је било недељу дана пре него што су Маја и Михаило убијени.
Тог кобног дана, Марко Николић је раније него иначе, довео дете у ЦСР држећи га у наручју. Радници ЦСР су мислили да дете спава, али је дете већ било мртво. Када се мајка појавила, он је мртво дете бацио мајци под ноге и оно је ударило главом о под, при чему му је пукла лобања.
Имао је нож у руци. Напао је Мају ножем, успут је повредио и раднике ЦСР који су покушали да јој помогну. Маја је тешко повређена успела да побегне из ЦСР, викала за помоћ, али нико јој на улици није помогао. Ту су били и радници обезбеђења оближње банке, који Маји нису пружили помоћ, јер нису хтели да се мешају и нису смели да напусте своје радно место.
Бранислава је за трагедију сазнала на улици, од дечка, који је телефоном рекао да је чуо да се испред ЦСР Раковица десило двоструко убиство. Знала је одмах да је реч о њеном сестрићу и сестри.
Када је ушла у стан, видела је већ на порталима, и пре него што су се појавили иницијали, да су убијени мајка и дете. Коначну потврду је добила када је видела иницијале.
Пожурила је да јави бившем зету, да заштити Мајиног старијег сина, јер се уплашила да би и њега могао да убије.
Она ју је последња видела: Никад нећу заборавити кад је Маја кренула у Центар за социјални рад
Верује да је требало да буду на већем опрезу тог дана, да не воде дете у вртић, у ЦСР.
Убица жене и детета саслушан у ЛАНЦИМА: Прети му максимална казна за злочин који је починио
Маја није дочекала да се заврши суђење за насиље у породици. Иронично, тај процес још није завршен, иако Маје више нема.
Њена сестра није дочекала ни најпростију ствар у целој својој борби, да добије старатељство над сином.