ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ! Мајка настрадалих сестара из Обреновца изнела ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ: "Живеле су и умрле гладне"
Велика трагедија догодила се јуче у Обреновцу када су две девојчице страдале од струјног удара у стану у Карађорђевој улици.
"Деца су живела и умрла гладна", овако почињу причу мајка Марија В. и Александар, кум две девојчице М. В. (7) и М. В. (5) које су у суботу у Карађорђевој улици у Обреновцу у изнајмљеном стану, смртно страдале након што их је ударила струја.
НОВА МИСТЕРИЈА ЈЕЗИВОГ УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЂОКИЋ: Лидија послала поруку, па се сви телефони угасили у истом тренутку!
ПРИЗОРИ У КУЋИ ЂОКИЋА ТЕРАЈУ СУЗЕ НА ОЧИ: Мајка убијеног Горана СКРХАНА ОД БОЛА: "Надо и узданице бакина, и даље вас чекам..."
"ОВАКАВ ЗЛОЧИН МОГАО ЈЕ ДА ПОЧИНИ САМО ПСИХОПАТА" Криминолог о профилу убице породице Ђокић на основу сазнања
Мајка Марија В. (25) кроз сузе каже да је тог кобног дана морала да оде на посао, како би зарадила новац да би прехранила децу.
- Пре неколико година, мој супруг је отишао у затвор након што је обљубио моју млађу сестру која је тада имала само 11 година. Отац је извршио самоубиство, а мајка ме је избацила са троје мале деце на улицу. Напољу је било хладно, нисам имала где. Морала сам да се снађем и почела сам да радим - почиње причу неутешна мајка.
- Тај дан сам кренула на посао. Морала сам да одем да не бих добила отказ, а децу није имао ко да чува. Радним данима иду у вртић, а најстарија је ишла у први разред. Мене су комшије позвале и рекле ми да вода цури из мог стана. Уплашена, кренула сам пешке ка кући која је око 7км удаљена од мог посла, а у међувремену сам позвала Александра да оде до стана - наводи неутешна мајка.
Кум Александар, који је уједно и прва особа која је ушла у стан, прича да га је призор који га је тамо затекао, следио.
- У мојој кући било је тај дан много људи, радници, сестра, сестрина деца. Из тог разлога Марија није желела да ми доводи своју децу мислећи да ће ми бити тешко. То је био други пут у животу да их оставља саме. Када ме је позвала, позајмио сам аутомобил и са женом се упутио ка стану. На улазу у зграду нас је дочекало безброј људи. Како сам се пео уз степенице имао сам неки предосећај да се нешто лоше дешава. Откључао сам врата и тад сам се следио. Њих две су лежале у купатилу једна преко друге. Нису биле у кади него изван ње, поред веш машине. Жена и ја смо одмах почели да их оживљавамо, дајемо вештацко дистање, викали смо да неко позове Хитну помоћ, надајући се да ћемо их спасити - прича Александар са сузама у очима и додаје да је пуком срећом трећа девојчица спавала на кревету.
- Брзо сам отрчао до собе и видео је како спава. Она је, чим ме је угледала, почела да плаче. Загрлио сам је и рекао јој да ни случајно не силази са кревета. Она има само три године.
У разговору са нама ређао се ред суза, али и снаге која им је била потребна да се присете јучерашњег дана.
- Хитна помоћ је дошла после 2,3 минута. Они су их сат времена реанимирали надајући се да ће их оживети. Смрт су констатновали у 17.10 - додаје кум.
Александар прича да јој он није давао помоћ, деца би можда и умрла од глади.
- Радим за 1600 динара дневно. Добијам око 150 евра помоћи од државе и то је све. Само толико ме кошта стан у којем живим. Како да их нахраним? - прича мајка дрхтавим гласом.
- Ја сам им увек помагао што сам више могао. Имам и ја троје мале деце, једно дете ми је ишло са најстаријом девојчицом у разред. Више су биле у мојој кући него било где. Када су се уселиле у тај стан, прек око 7 месеци, задужио сам се и променио им бојлер који је био стар. Обезбеђивао сам им да једу, књиге за школу, све. Оне су живеле и умрле гладне - додаје кум.
Александар тврди да се у згради налазе инсталације, али и веш машина које су у лошем стању које су можда и биле узрок смрти ове две девојчице.