ПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА: Ево колико робије чека Уроша Блажића и његовог оца због масакра у Дубони и Малом Орашју
Потврђена пресуда Блажићима.
Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду масовном убици Урошу Блажићу и његовом оцу Радиши којом су осуђени на по 20 година затвора због масакра код Младеновца, сазнају медији.
По оцени Апелационог суда, првостепени суд је, супротно наводима жалбе Уроша Блажића, у побијаној пресуди најпре правилно утврдио све законом прописане околности у односу на олакшавајуће околности, а затим је правилно од отежавајућих околности ценио да је окривљени Урош Блажић приликом предузимања радњи кривичних дела у кратком временском периоду и у континуитету испољио нарочиту упорност, истрајност, бруталност али и одсуство емпатије према оштећенима, јер их је оставио без помоћи и отишао потпуно мирно са лица места, испољивши притом висок степен криминалне воље.
Суд му је зато, даље ценећи степен кривице и јачину повреде зашитећног добра, најпре утврдио појединачне казне затвора и то због извршења кривичног дела тешко убиство у трајању од 20 година, због кривичног дела недозвољена производња, дражање, ношење и промет експлозивних материја и кривичног дела отмица у трајању од по 10 година, и због кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила казну затвора у трајању од три године, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, правилно применивши члан закона који прописује да се доживотни затвор не може изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21 годину живота, наведено је из Апелационог суда.
- Урош Блажић је у време извршења кривичног дела имао навршених 20 година живота, па самим тим спада у категорију млађих пунолетних лица, којима се у смислу императивних кривчноправних прописа не може изрећи казна затвора у трајању дужем од 20 година, на коју казну затвора је као максимално законом прописану, и према ставу овог суда правилно и осуђен - истичу.
Правилно је, наводе, првостепени суд утврдио да је окривљени Радиша Блажић како у Дубони тако и у Шепшину неовлашћено држао већу количину ватреног оружја, делова за оружје, конвертибилно оружје, муницију, експлозивне материје и минско-експлозивна средстава.
По оцени Апелационог суда у Београду противправно поступање окривљеног Радише Блажића када је у питању тешко дело против опште сигуности се не огледа у чињењу, већ управо у нечињењу - пропуштању окривљеног да обезбеди наведену количину оружја и муниције коју је набавио и држао лако доступном окривљеном Урошу Блажићу, чиме је изазвана конкретна опасност за живот и тело људи, односно смрт и рањавање више лица од стране Уроша Блажића.
- Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно у односу на окривљеног Радишу Блажића од олакшавајућих околности имао у виду да се ради о породичном човеку, да је поступао у стању смањене урачунљивости до битног али не и битно, те да је неосуђиван, док је што се тиче отежавајућих околности, суд имао у виду да је у питању професионално војно лице, између осталог и инструктор за снајпер, да му је оружје било познато и доступно, да му је такође било познато да су против његовог сина покретани прекршајни поступци, а да притом уз сва ова сазнања као војно лице није учинио ништа да својим ауторитетом и личношћу утиче, заштити и спречи да се икаква непријатна ситуација догоди, како у својој породици најпре тако и у друштву, већ је супротно сопственој професији допринео да се догоди трагедија немерљивих размера, при чему је његов син окривљени Урош приликом извршења дела испољио нарочиту упорност, истрајност, безобзирност, бруталност и одсуство сваке емпатије према оштећенима - додају.
Дајући адекватан значај утврђеним отежавајућим и олакшавајућим околностима, првостепени суд је правилно Радиши Блажићу утврдио казне и то за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозиних материја казну затвора у трајању од 12 година и за кривично дело тешко дело против опште сигурности казну затвора у трајању од 10 година, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година, налазећи да ће се одмереном јединственом казном у потупности остварити сврха кажњавања и да ће се у довољној мери утицати на окривљеног и на друге да убудуће не чине кривична дела, да ће се одмереном казном утицати на јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона и да ће довести до потребне правичности и сразмере између учињеног дела и тежине казне, те да је одмерена казна неопходна али и довољна да се оствари како специјална тако и генерална превенција у смислу сузбијања друштвено опасних делатности.