ОД ДЕЦЕ ДО РОДИТЕЉА? Мика Алексић радио за Државну безбедност: Преко малишана из школе долазио до информација
Алексић је типичан продукт Службе државне безбедности, која је преко таквих мефистофеловских личности владала културном сценом Србије и Југославије, сматра Бојан Драшковић
Откад је Мирослав Мика Алексић оптужен за силовање и злостављање неколико младих девојака, поставља се питање како је могуће да је то толико дуго трајало и одвијало се у тајности. Глумица Милена Радуловић била је прва која је храбро иступила и пријавила силовање, а након тога огласила се и њена колегиница Ива Илинчић.
Градоначелник Грачанице: Хвала Меридиану што је спасао најугроженије
НЕСРЕЋАН КРАЈ ПОТРАГЕ ЗА МУШКАРЦЕМ ИЗ ДЉИНА: Тело пронађено у снегу, нестао трећег дана Божића
ОПСАДНО СТАЊЕ У НОВОМ САДУ: Познато због чега су специјалци евакуисали зграду суда
Историчар и члан Института за политичке студије Бојан Драшковић изнео је своје ставове о стравичним догађајима у школи глуме.
- У суштини, Мирослав Мика Алексић је нико, али његов рад и није толико ништаван колико је опасан. Он је типичан продукт Службе државне безбедности и једна од полуга како је чувена Служба преко ових мефистофеловских личности владала деценијама културном сценом Србије и Југославије. Кроз његову школу је прошло неколико хиљада малишана, који су данас на разним позицијама у друштву и који творе, ако не елиту српског глумишта, онда свакако доста широк друштвени круг Београда. Оно што је против њега изрекла глумица Милена Радуловић савршено се уклапа у психолошки профил тог човека, који је тако дуго опстајао на друштвеној сцени само зато што није био усамљен, него је био део велике и широке безбедносне структуре која је имала монопол над нашом културном сценом и која је фактички извршила културцид над нашим народом - објаснио је Бојан Драшковић у ауторском тексту "Педагошки тоталитаризам", који је објавио Глас јавности.
Завршено саслушање Милене Радуловић: После више од 5 сати изашла из Палате правде
Изнео је и своје запажање да на телевизији нема више хумористичких серија и да су глумци данас често инфантилни и неспособни да добро представе ликове средњих година.
ПОЛОМЉЕНА КИЧМА
- То се суштински управо поклапа с радом глумачке школе Мике Алексића, која није била никакав расадник глумишта, већ језуитско средиште, чији су полазници пролазили кроз разноразне врсте психолошке тортуре. Човек је једноставно васпитавао, формирао децу у најконзервативнијем духу, засниваном на чистом покоравању ауторитету, најпре његовом личном, а онда и других сличних "манијака".
Таква деца, која доживе ту врсту психичке тортуре, тешко да се икад могу развити у здраве и нормалне личности. Њима је једноставно "поломљена кичма", а успех у друштву дугују "бољима од себе". Манипулација коју је прошла Милена Радуловић, жртва педагошког насиља, типична је за методе које користе секте, попут оне Џејмса Џонса, који је силовао своје штићенике. Тај исти метод био је метод Мике Алексића. Силовање младих девојака само је природан и нормалан процес таквог педагошког приступа. Кад се оно деси, на основу манипулације и покоравања, код жртве се ствара трајна траума и дубок осећај кривице, који се одражава на њен каснији сексуални живот и психички развој. Јер, кад учитељ силује ученицу, учинак је врло сличан као да је девојчицу силовао отац, написао је историчар.
- Микин систем у суштини није његов. То је систем Државне безбед ности, какав је створен још на Голом отоку - увидео је сличност Бојан Драшковић, јер је и сам у млађим данима био у тој школи глуме, али како је Алексић био у иностранству, тада је децу подучавао извесни Шиља, који је такође био суров.
ПЕДАГОШКИ ТОТАЛИТАРИЗАМ
- Касније сам схватио да је иза свега стајала Служба, која је преко деце вешто пратила њихове родитеље, а од онога ко их је водио савршено је, до танчина, знала њихове психолошке профиле. Њему су се деца поверавала, износила своје проблеме, чиме је остваривана изузетно снажна емотивна веза. Мика Алексић је постао нека врста њиховог духовног оца или гуруа. Читав систем се заснивао на амбицији и ауторитету, као и осећају кривице и емоционалној везаности, типичној за секте и религијске покрете, а дотична школа била је увод у предворје пакла, после чега су долазили други, много већи и много опаснији кругови. Из те духовне манипула ције, настале још давно на Голом отоку, стваран је данашњи балзаковски свет, суштински инфериорних, неслободних људи, у којем владају корумпирани, перверзни типови помоћу "негативне селекције", где је све контролисано и где се мораш покоравати систему да би опстао и преживео. Мораш се покоравати Мики, после Мике неком важном политичару, примера ради - Жики, а онда Ђоки, Лази, Јови, и тако укруг. Мораш се покоравати Партији, постајеш друг Покорни Лоле Ђукића - написао је Драшковић и објаснио да након таквог одрастања постајеш човек без лица, који је срећан само зато што је део друштва.
- Чист продукт педагошког тоталитаризма. Савршено семениште за стварање нових кадрова службе Државне безбедности, које можеш ставити на било које место у друштву. Уз њихову помоћ савршено је лако контролисати читаву државну и друштвену апаратуру, а стварност се претвара у савршени орвеловско-кафкијански свет - закључио је Драшковић, а с обзиром на скорашње догађаје, охрабрује чињеница да се у међувремену нешто ипак променило.