"МАМА СЕ УБИЛА ИЗ ТРЕЋЕГ ПУТА, ТАТА ЈЕ ГЛЕДАО ФИЛМ И ДОБИО ИНФАРКТ" Прича Душке којој су брутално убили брата у Београду (ФОТО/ВИДЕО)
Кобне ноћи, Душан се са мајком враћао из Миријева у којем су били код деде и ујке. Тамо му је живела и сестра Душка, која је била у 9. месецу трудноће.
После убиства Душана Јовановића (14), дечака Ромске националности и ученика школе "Владислав Рибникар", којег су до смрти тукли "Скинси", Милан Чујић (17) и Иштван Фендрик (17) кобног 18. октобра 1997. године, у породици Јовановић трагедије су се низале једна за другом.
УБИЛА МУЖА НА СПАВАЊУ ПА ГА ИСЕКЛА ТЕСТЕРОМ И КУВАЛА ДЕЛОВЕ ТЕЛА: Подигнута оптужница против Терезе из Зрењанина
"ПАСАТОМ" УСМРТИЛА ЖЕНУ: Језива саобраћајна несрећа код Панчева
АЋИМОВИЋИ, ВЛАХОВИЋИ И КОБИЉСКИ СВЕДОЧЕ: Наставља се парница против родитеља дечака-убице
Мајка Милица се убила из трећег пута, а оцу Александру је срце пукло од туге.
Мајка Милица се убила из трећег пута
"Мама 40 дана од Душановог убиства није пила воду, нити је јела. Никада више није била присебна. Када год бисмо позвали Хитну, одмах су долазили, одмах су знали ко зове и брзо су били ту. Наредних 6 месеци она је покушала да се убије два пута. Прво је попила сону киселину. Уништила је једњак, па је поново била у болници када је покушала да се убије таблетама. Три дана је била у коми, није била ту када су постављали споменик. Није могла да иде на гробље касније. Када год бисмо кренули ка Лешћу, она је губила свест. Она није знала ни где му је гроб.
Морали смо да продамо тај стан, да се преселимо са Славије, јер када год би изашла напоље, њу би све подсећало на Душана и одмах би падала на улицу.
Душан је иначе волео да ставља лак на косу. Био је педантан и волео је да му коса буде уредна. Мајка је чувала његов лак на којем је остало његових пар залепљених длака, и водила је рачуна да се не одлепе. Тај лак је свуда носила са собом.. Прво смо се преселили у Маринкову бару. Али ни тамо није могла да издржи. Била је на психијатрији. Тада је одлучено да се преселе у Миријево, тамо нам је фамилија и мислили су биће лакше. Она је после 3 године остала трудна, отац је мислио да ће јој то помоћи, да јој олакша Дулетову смрт. Тада је родила Кристину. Једно време јој јесте било лакше, али не задуго. Убила се када је Кристина имала 15 година, обесила се.
Мајка је желела освету. Стално је оцу набацивала зашто не освети Душана. Отац то није хтео да уради. Они су тада већ били на слободи. Пуштени су после шест и по година. Стално су се свађали, стално је говорила да се за пљачку добија више затвора, а не за убиство детета.
Они нису уништили само Душанов живот, уништили су наше животе.
Отац и мајка су се и даље борили. Радили, али никад то више није било исто. Лекар је тати рекао да не може више да ради, а он је радио. Ми нисмо узимали дечији додатак, моји су толико радили, да нам то није требало, никаква помоћ, а камоли социјално".
Отац погледао филм "Душан" и добио инфаркт
Отац је погледао филм "Душан" и добио инфаркт. Мајка се изгубила заувек, остала је у дану када је Душан убијен. Мене је стално питала где ми је стомак и када ће Дуле да се врати кући.
Оцу су прво исекли обе ноге, остало је пола човека од њега. Умро је годину и по дана после мајчине смрти.
Остала је Кристина. Имала је 15 година када се мајка Милица убила, 16 и по када је тата умро. Ја сам је усвојила. Преселила сам се у Шведску 2002. године и тада сам дошла по њу и одвела је са собом.
Овде је са мном..
Подсетимо, Душан Јовановић био је ученик Основне школе "Владислав Рибникар". Са породицом, татом Александром, мајком Милицом живео је у Београдској улици. Био је добар ученик, мирно и повучено дете које је волело да пеца, игра фудбал и гледа кечере.
Кобне ноћи, Душан се са мајком враћао из Миријева у којем су били код деде и ујке. Тамо му је живела и сестра Душка, која је била у 9. месецу трудноће.
Отац му се спремао за трећу смену у "Градској чистоћи", а Дуле му је тражио паре да изађе да купи кока-колу од 2 литре и да гледа кечере. Александар је сину дао паре не помишљајући ни у најстрашнијим сновима да ће га пустити право у смрт.
Изашао је до продавнице која је удаљена неколико десетина метара од улаза у којем је становао и никада се више није вратио.
Пресрели су га и напали његови џелати Милан Чујић (17) и Иштван Фендрик (17). Заскочили су га, ударали песницама, шутирали ногама по глави, газили, потом су почупали олук са зграде и њиме га тукли све док му нису сломили врат.
Тело је нашао његов отац Александар. Малени Душан лежао је насред Београдске мртав, отворених очију. Једна рука му је била испружена, друга савијена.
Сахрањен је два дана касније у белом ковчегу, а на испраћај на вечни починак дошло је неколико стотина људи. Аутобуси су довозили људе из целе Србије, а таксисти су возили бесплатно до Лешћа.
Људи су се ујединили и изашли на улице да протествују због убиства недужног детета.
(Србија Данас/Telegraf.rs)