ПРОВЕО СА МАГАШЕМ ЊЕГОВЕ ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА! Преминуо један од жестоких момака деведесетих
Момчило је последњих година активан у јавном животу, гостовао је у неколико емисија, док је Момир који је данас преминуо био нешто повученији.
Момир Шошкић, један од жестоких момака из времена деведесетих година, преминуо је од последица корона вируса, пишу медији.
ЏОНИЋ ЈЕ КЛАСИЧАН ПРИМЕР СОЦИОПАТЕ! Некадашњи шеф Одсека за крвне деликте открио КЉУЧ за решавање убиства Ђокића
ТИНЕЈЏЕР (17) ДИВЉАО НАДРОГРИАН И БЕЗ ДОЗВОЛЕ! Малолетник искључен из саобраћаја, добио и пријаву!
ОДБАЦИО КРИВИЦУ! Алексић негирао силовања и полно узнемиравање глумица
Момир је брат познатијег Момчила који који је, као и Момир, провео са Љубомиром Магашем познатијем као Љубом Земунцем његових последњих пет година живота и на чијим је рукама Љуба издахнуо.
Момчило је последњих година активан у јавном животу, гостовао је у неколико емисија, док је Момир који је данас преминуо био нешто повученији.
Подсетимо, Љуба Земунац био је познат и утицајан како у југословенском тако и европском подземљу. Љуба је од шесте године растао без оца. Његови родитељи су се растали а бригу о њему преузела је мајка Роса.
После основне школе Љубомир уписује Школу ученика у привреди, ауто-лимарски занат. Стари мајстори сећали су се Љубомира, говорили су да је долазио на праксу у ИМТ-ов погон у Добановцима, али за фабрику се није много занимао - вукла га је улица. Почео је да тренира бокс и рвање. Био је много снажан у раменима а на рукама је могао да хода километрима. Тада почињу доказивања и туче јер, како је и сам говорио, "у граду има места само за једног најјачег".
Током 1965. године, Љуба је био хапшен због гребања аутомобила, претњи пластичним пиштољем и због туча. Прво је украо "фићу", потом и "фијат 1300", па "опел рекорд". Осуђиван је због крађа женских торби у Београду, Нишу и Копру. Све до 1967. то се сматрало ситним безобразлуцима, а онда је у једној тучи на Технолошком факултету Љуба пребио студента Владимира Вучковића. Страхујући од полиције, први пут је побегао у иностранство. Накратко се сакрио у Аустрији. По повратку је отишао у војску коју је служио на Охриду. Тада је већ имао надимак Љуба Земунац. Међутим, он је 1967. године осуђен због силовања. На терет му је стављено да је са Радетом Ћалдовићем Ћентом и Зораном Милосављевицем Робијом силовао једну девојку. Осуђен је на 32 месеца затвора и робију је одлежао у Сремској Митровици.
Ринг му није био довољан, а насилничко понашање постало је његова свакодневица. Имајући у виду да му је закон био за петама, седамдесетих година прошлог века побегао је у Милано. Тамо је окупио банду изредника са којим је пљачкао радње и банке. Суровошћу оружаних препада запао је за око полицијама Италије и Аустрије, те је протеран у Немачку.
Љубомир Магаш имао је несугласице са Гораном Вуковићем Мајмуном на кога су, једном приликом, ватру отворили уораво Љуба и његов пријатељ Цане. Игром случаја, неколико година касније, сусрели су се 1986. године испред суда у Франкфурту.
- Ја сам имао заказано суђење за неке крађе, а и њима је био претрес. Не слутећи ништа, понео сам пиштољ, јер се од њега нисам никада одвајао. У једном тренутку видео сам их испред нас, њих дванаест. Нешто су се домунђавали. Тек кад сам се приближио степеништу, Љуба је са пратњом кренуо према мени. Одмах сам извадио пиштољ и рекао: "Шта хоћеш?" Плануо је: "Шта је, педеру, хоћеш да се светиш?!" Нисам га се нимало бојао: "Мислиш да нећу да ти се осветим?" Одмах сам опалио. Кад га је први метак погодио, бацио се на мене као животиња. Одмах је попио и други - рекао је својевремено Вуковић који се одмах предао полицајцу, најпре подигао руке, а потом легао на земљу док не дође патрола. Лежао је тада и церекао се.
Љубомир Магаш је у тренутку убиства имао 38 година.