"Пусти ме да уђем, ово је моја кућа" Деда бебе коју је мајка оставила неутешан: Од тог дана не спавам, имам ужасне ноћне море

Мада се очекивало да данас дају изјаву о покушају тешког убиства које је њихова кћер извршила 12. децембра прошле године када је своју тек рођену девојчицу бацила у контејнер, они нису били у стању да се изјасне због тешког психичког стања.

- Нисам могао да кажем ни реч, много ми је тешко. Од тог дана не спавам, имам ужасне ноћне море – прича отац док дрхтавим рукама пали цигарету.

Каже да стално сања један исти сан који га прогони.

- Видим дете са ранчићем и неком кутијицом како улази на врата. Чујем га, сањам да устајем и да му прилазим. Дете ми каже . – Пусти ме да уђем, ово је моја кућа. Трзам се из сна и излазим у терасу где се ћерка породила и гледам, нема ништа. Не могу да поново заспим, ово је страшно – говори узнемирени човек.

На питање да ли би желео да види унуку која је смештена у хранитељску породицу само спушта главу.

Након претходног суђења отац је једва смогао снаге да каже да није знао ништа о ћеркиној трудноћи.

- Верујте ми, нисмо знали да је трудна. То дана сам био код комшинице да узмем дрва, она се жалила да је боли кук. Рекао сам јој да мало прошета како би бол прошао. Након што сам убацио дрва задремао сам, она се у то време породила. Дете уопште нисам видео, одмах га је бацила. Ја то не бих дозволио, чували бисмо га – казао је тада отац.

Он и његова супруга први пут су се пред судом појавили 17. марта када су испитани старатељ и представник комисије вештака установе која је обавила психијатријско вештачење оптужене.

Психијатријско вештачење које је обављено у Специјалној затворској болници у Београду показало је да је девојка неурачунљива па је тужилаштво предложило да јој се уместо казне изрекне мера безбедности. Ради заштите интереса малолетника, како је саопштено из Вишег суда у Нишу, суђење је затворено за јавност.

Србија Данас/Telegraf.rs