Путници резервисали вожњу из Београда преко апликације, а онда је уследио хорор:- Пар секунди касније били су оптуженби за кријумчарење наркотика

Путници су вожњу резервисали преко апликације БлаБлаЦар, ослањајући се на високе оцене и велики број позитивних препорука, међутим у током путовања приметили су низ неуобичајених ситуација, укључујући долазак возила које није одговарало ономе пријављеном у апликацији, као и заустављање на изолованој локацији где се возачица састала са непознатом особом.

Како је наведено, ситуација је ескалирала приликом граничне контроле, када је, према тврдњама путника, у возилу пронађена одређена количина кокаина, након чега су уследиле провере и отворена питања одговорности свих учесника у вожњи, као и безбедности корисника платформи за дељење превоза. О даљим детаљима говорили су у емисији "Редакција" за Курир телевизију адвокат Марко Слијепчевић, и Дејан Милутиновић из Струковног удружења сектора безбедности.

"Сваки следећи пут можете бити предмет сумње и без досијеа"

Дејан Милутиновић из Струковног удружења сектора безбедности истакао је да је проблем, између осталог, и у недовољној свести о томе шта је прихватљиво, а шта не, као и у промени друштвених образаца у вези са употребом наркотика. Он је објаснио да се границе у перцепцији дрога померају, што утиче и на њихову распрострањеност.

- Да имамо свест и да знамо шта је шта, шта је пожељно, шта није пожељно, шта може да нас угрози, шта не може да нас угрози. Генерално, и криминалне структуре, не само појединци који су уживаоци наркотика или рекреативци, који узимају повремено неке наркотике, који су били, узгред речено, резервисани за неку елиту. Сада је то, због толике распрострањености кокаина, постало једна успутна рекреација велике масе људи, од клинаца до старијих људи који су малтене у позним годинама. Негде се изгубило и превише је тога - рекао је Милутиновић.

Он је даље навео да сматра да је казнена политика у одређеним случајевима преблага и да то може да утиче на понашање појединаца у пракси. Како је објаснио, и ранији контакт са законом може оставити последице на будуће поступање полиције.

- Та нека казнена политика можда је преблага. Оно што бих додао за наук другима који ово гледају јесте да, иако можда нешто није кажњиво или је брисано из евиденције, сваки следећи пут када вас полиција легитимише, увек ћете имати акценат на легитимисање, претресање и прегледање. Бићете предмет сумње. Нећете моћи да кривите полицајца што вас детаљно контролише. У пракси се често долази до тога да се ради и детаљан претрес због сумње да се можда бавите или преносите наркотике - додао је Милутиновић, наглашавајући да се и сама ранија употреба дрога може посматрати као фактор ризика у даљој полицијској процени.

"Сваки следећи прелазак границе може значити нову контролу и сумњу"

Говорећи о контроли и последицама прекршаја везаних за наркотике на граници, адвокат Марко Слијепчевић је навео да електронски системи и евиденције могу дугорочно утицати на то како се особе третирају приликом преласка границе и полицијских провера.

- Дакле, пре свега, излажете себе константној контроли и сумњи за живота, али то су сад електронски системи који се лако воде. Они ће њима стално излазити као потенцијални извршилац кривичног дела на свим граничним прелазима у Хрватској. Што значи да сваки пут можете бити предмет контроле - рекао је Слијепчевић.

Он је објаснио да се особе које имају проблем са наркотицима, било за личну употребу или за продају, могу чешће налазити под полицијским проверама.

- Оно што ја говорим и клијентима јесте да када ви имате проблем са наркотицима, било да је за личну употребу, било да је за продају, градска и општинска полиција вас има на листи. Кад год немају шта да раде, или имају вишка времена, или вас виде, они могу да вам приђу и да раде претрес, управо с циљем да вам поново пронађу -додао је он.

Слијепчевић је даље навео да казнена политика зависи од учесталости прекршаја и да се санкције постепено пооштравају.

- Тако да млади људи требају да знају да, у зависности од стања казнене евиденције, зависи и казна. Ви први пут можете да прођете и са уплатом у хуманитарне сврхе. Други пут ћете највероватније добити условну осуду. Трећи пут ћете добити мањи затвор који може и у кућним условима да се изврши. А већ следећи пут ви идете у затвор, у ефективу - рекао је Слијепчевић.

На крају је истакао да је циљ система превенција и одвраћање од понављања кривичних дела. - Ако сте толико невешти да вас четири пута хапсе због исте ствари, јасно је да је циљ система да он утиче да се то не користи - закључио је Слијепчевић.

Србија Данас/Курир