ШАРИЋУ СЕ "ПОКЛОПИЛЕ КОЦКИЦЕ" Ово је био кључ за успон чувеног нарко-боса (ФОТО)
На правом месту у право време.
Разгранато пословање криминалне групе Дарка Шарића, која је годинама повећавала и ширила свој утицај далеко од граница матичне Србије, бавећи се примарно шверцом великих количина кокаина са простора Јужне Америке у Европу, са годинама је јачало, а ако је судити према најновијим подацима овдашњих служби, није заустављено ни Пљевљаковим боравком у најстроже чуваној притворској јединици у држави. Ипак, као једна од држава у којима је група оптуженог Пљевљака пословала издваја се Еквадор. Шта је Еквадор могао да пружи Шарићу, што друге јужноамеричке државе нису?
Име Дарка Шарића годинама се провлачи у контексту пионира у међународном шверцу кокаина из Јужне Америке у Европу. У извештајима међународних организација, његова група слови за једну од првих која је успела да из посла транснационалног шверца потисне посреднике између прозивођача у Јужној Америци и крајњих купаца великих пошиљки у Европи. Међутим, да би уопште дошло до директне сарадње, а потом и активног пословања, требало је да се одређене "коцкице поклопе", посебно имајући у виду крволочне нарко-картеле који нису тако лако одустајали од "сигурног" извора прихода..
ОНЕ СУ НАЈМОНСТРУОЗНИЈЕ ЖЕНЕ УБИЦЕ! Њихови злочини завили су Србију у црно - Ана гледала силовање и смрт рођене ћерке (3)
СУРОВЕ МРЕЖЕ БАЛКАНСКОГ КРИМИНАЛА! До детаља откривено функционисање - ови детаљи ће вас ШОКИРАТИ
ЗВЕРСКА МУЧЕЊА И УБИСТВА: Мафијашки кланови на Балкану СУРОВО кажњавају издају - НЕ ШТЕДЕ ЧАК НИ ПОРОДИЦУ
Географски положај
Једна од најмањих земаља Јужне Америке, Еквадор је ушушкан између Колумбије и Перуа који производе око 90 одсто укупне количине светског кокаина. У периоду од 1996. до 2006. године, Еквадор се сматрао најнестабилнијом државом када је реч о демократији у јужноафричким земљама, а томе је значајно допринео и податак да је током једне деценије променила осам различитих председника, од којих су тројица збачена "захваљујући" уличним протестима и одлукама Конгреса.
Према извештајима Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, која се бави понашањем балканских криминалних група у Јужној Америци, Еквадор има осам главних лука, од којих је Гвајакил кључна за криминалне организације са Балкана. Како се у том извештају наводи, Шарић је свој утицај почео да јача у периоду између 2008. и 2009. године, када је и први пут привукао пажњу јавност пошто је уругвајска полиција, на реци Ла Плата која раздваја Уругвај и Аргентину, запленила јахту са товаром од 2 тоне кокаина која је припадала Шарићевој групи. Ту заплену пратила је и наредна, када је у кући у у Буенос Аиресу која је била повезана са Шарићевом групом.
Корупција
Олакшавајући фактор за уносно пословање из ове земље криминалним групама са Балкана, па и Шарићеве, јесте податак да је еквадорски систем један од најкоруптивнијих у свету. То се најпре односи на нижерангиране полицајце, граничаре и царинике у лукама, који су спремни да за одређуну суму новца "зажмуре" на неке од пошиљки.
Коруптивна пракса прелива се даље и на све друге сегменте правосудног система. Тако се, рецимо, у извештају поменуте организације, наводи да је у најмање два случаја у које су умешани криминалци са западног Балкана, кријумчарима дроге су изречене смањене казне или уопште нису кажњени. На пример, 2014. године, осам Еквадораца, два Албанца и једно лице са Косова и Метохије заробљени су у оквиру операције "Балкан" и оптужени да су складиштили велике количине дроге у Гвајакилу са намером да је пошаљу у Европу, међутим, упркос озбиљним оптужбама, косовски Албанац Ремзи Аземи пуштен је у року од месец дана након хапшења.
Још једна карактеристика која Еквадор чини атрактивним за организовани криминал је доларизација. Еквадор, који је 2000. усвојио америчку валуту након банкарске кризе, сада има јаку валуту, али такође и низак ниво банкаризације (доступност банкарских услуга широј јавности). На пример, у 2018. години 48,1 одсто Еквадораца није користило никакве финансијске услуге, показује истраживање Централне банке Еквадора. Другим речима, велика количина готовог новца остаје изван формалног банкарског система, што отежава праћење финансијских токова и олакшава прање новца (на пример, изградњом и некретнинама), наводи се у извештајима. Ако се томе дода и да држава Еквадор у свом законодавном систему уопште нема закон који предвиђа одузимање имовине стечене трговином дроге, постаје јасно због чега се сматра "меком нарко-дилера".
Паралелно са овим, информације безбедносних служби показују да је веома лако и јефтино у Еквадору обезбедити лажан идентитет - од личне карте и возачке дозволе, до пасоша и других личних докумената.
Гашење америчке војне базе и мала казна за илегалне боравке
Још један од фактора који је значајно допринео јачању балканских група, па и Шарићеве, јесте податак да је 2009. године у приморском граду Манта затворена америчка војна база која се током целе једне деценије бавила борбом против међународног кријумчарења наркотика. Према бившем директору обавештајне службе еквадорске војске, затварање базе олакшало је долазак криминалних структура са Балкана, Блиског истока и из Азије заинтересованих за коришћење ове значајне луке. Отприлике у исто време, увођење концепта универзалног држављанства у нови устав (измењен 2008.) омогућило је страним посетиоцима било које националности да бораве у Еквадору до 90 дана без туристичке визе - овај период се може продужити за додатних 90 дана, што омогућава посетиоцима да легално бораве у Еквадору шест месеци узастопно. За оне који илегално бораве у Еквадору, максимална казна је само 800 долара, што ову земљу чини пријатељским окружењем за криминалце који је "посећују" са Балкана.
Борба против политичких противника, а не криминала
Добрим делом, Еквадор је постао уточиште криминалној групи и због готово непостојеће међународне сарадње са другим државама, осим са Сједињеним Америчким, али и чињеницом да у тренутку када је јачала моћ Шарићеве групе готово да није било механизама против организованог криминала. Тако је, рецимо, власт актуелна у време Шарићевог доласка у Еквадор, све своје ресурсе усмеравала на супротстављање политичким противницима, а не криминалцима.
- Према једном бившем високом званичнику еквадорске обавештајне службе, главни фокус током владе Рафаела Корее (2007–2017) била је политичка обавештајна делатност, а не криминалистичка обавештајна служба. Поред тога, земља се углавном фокусирала на сарадњу са САД у борби против организованог криминала (на пример, споразумом обновљеним 2019.), а не на међународну сарадњу, међусобну правну помоћ и размену обавештајних података. Овај проблем није јединствен за Еквадор, већ је ситуација готово идентична у Колумбији, која уговор о екстрадицији ни са једном од балканских земаља - наводи се у извештају ГИ-ТОЦ.
На правом месту у право време
Мировни процес у Колумбији, током преговора побуњеничке групе ФАРК која је контролисала велики део подручја на којима се узгаја кока, и колумбијске владе, који је трајао годинама, стекли су се повољни услови за јачање иностраних криминалних група у Колумбији, али и околним земљама попут Еквадора. Током тих преговора, површина усева кока почела је да се значајно повећава након што је досигла историјски минимум током велике офанзиве искорењивања коју је водила војска. Према подацима Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ), број хектара под усевима коке се више него учетворостручио између 2013. и 2019, са 50.000 хектара у 2013. на 212.000 хектара у 2019. години.
ФАРК је 2017. године након потписивања мировног споразума почео да се повлачи са територија које је окупирао. То је створило вакуум моћи који су почели да испуњавају други криминални актери, привучени уносним послом који је остао без власника. Међу тим новим актерима биле су и криминалне банде, ФАРК дисиденти који су одбацили мировни споразум и структуре других малих марксистичких герила попут Националне ослободилачке војске (ЕЛН) или "нарко" крила готово изумрле Народне ослободилачке војске. Истовремено, кокаин који је држан на залихама од почетка мировних преговора почео је да преплављује тржиште. С обзиром на обиље кокаина, колумбијски картели и групе у Бразилу, попут Прве команде капитала (Примеиро Цомандо да Цапитал – PCC), тражили су нова тржишта и партнере. Групе са западног Балкана су биле у позицији да помогну.
Шарић у Еквадору оставио сарадника
Да је Шарић и након своје прве предаје српским правосудним органима планирао да настави посао са међународним шверцом кокаина, можда најбоље осликава податак да је на тлу те земље оставио и своју десну руку Милана Миловца Циглу, који је требало да настави његове послове. Међутим, незадовољан његовим ангажманом, Шарић је, како се наводи у пријави, организовао његово убиство. Миловца су на мотору пресрела двојица локалаца и упуцали су га, али је Миловац преживео тај напад.
Током опоравка у болници, чувала га је полиција, а организатори његовог убиства намеравали су да оду корак даље и да убију полицајце, а затим и доврше започети "посао". Међутим, Миловац је убрзо од задобијених повреда преминуо у болничкој постељи.