СЕЋАЊЕ НА НЕШУ ЛЕПТИРА: Отишао је прерано, али његови хитови и данас живе
Рођен је на данашњи дан, 13. септембра 1959.године.
Рок музичар и фронтмен групе ''Последња игра лептира'' Ненад Радуловић, познатији као Неша Лептир преминуо је 1990. године, али његови легендарни хитови и даље живе. Његове нумере и данас често можемо чути и у бројним музичким такмичењима.
Неша је каријеру започео 1979. као певач групе ''Последња игра лептира''. Први албум звао се ''Напокон плоча'', а песме ''Наташа'' и ''Врати се'' су их одмах прославиле. Бенд је успео без и једне рекламе да за неколико месеци чак 15 пута напуни пуне дворане Дома синдиката. Тако је почела прича великог успеха и славе овог бенда.
Група се прославила песмама као што су ''Јелени умиру сами'', ''Груди балканске'', ''Дечко хајде олади'', ''Srce од меда''.
Младог позитивца Нешу, кроз живот је водила љубав. Није волео негативне људе, мржњу и осветољубивост, како је у једном интервјуу рекао његов брат Жељко. Био је несуђени правник, спортиста, каратиста, душа која је осећала више од других, особа пуна радости, велико је питање да ли је било човека који га није волео.
"Последњу игру лептира" Неша је основао 1979. са другарима из комшилука. О томе колико је био популаран у Београду сведочи чињеница да су имали више од 200 живих наступа и чак 15 пута напунили Дом синдиката пре него што су снимили први албум "Напокон плоча".
Концерте је често почињао стиховима: "У мојој гитари живи један лептир и много је ствари које нас вежу, кад дођу кише и зима туге и њему и мени крила се стежу". Песму коју је добио од другарице Сузане многи наводе као инспирацију за назив бенда, а ти стихови су га пратили до самог трагичног краја.
Разболео се изненада. Имао је тумор у левом тестису, који лекари нису открили на време и који је метастазирао на плућа и мозак. После прве операције изгубио је косу, али од наступа није одустајао. Носио је шешир. Чувено је његово гостовање на концерту Лепе Брене на ком је у свом маниру имитирао Слободана Милошевића, а публика је пала у транс.
Двадесет минута пре него што ће умрети, на братовљево питање како је, најпознатији југословенски Лептир одговорио је: "Па, не могу баш да играм фудбал".
"Видео сам га како одлази, у ћошку собе на Војномедицинској академији. Јасно сам гледао како креће на пут, из угла оне болничке собе. Баш тада је са крошњи дрвећа под прозором, пролетело јато птица. Ту слику памтим као да се сада поново одиграва пред мојим очима. Ја не знам шта је тамо, после, али знам да он зна", испричао је брат Жељко о Ненадовим последњим тренуцима.