"ТАТА, ВИДЕЋЕШ, БИЋУ ПОЗНАТ!" Отац дечака који се убио код Сјенице оптужује просветаре?!
Трагедија која је потресла Србију.
Син ми се обесио јер није могао, како сумњамо, да поднесе малтретирање наставнице и директора основне школе коју је похађао. Није тачно да се убио јер су га другови, наводно, задиркивали што је мало муцао, кад сви знамо да су га волели и дивили се његовом успеху и труду у школи, иако је био сиромашан.
ОВО ЈЕ НЕСРЕЋНИ МУШКАРАЦ КОЈИ ЈЕ СТРАДАО У РУДНИКУ КОД ЗАЈЕЧАРА Заједно са колегом чистио бункер од наслага угља, па пали са 6 МЕТАРА висине
ТУГА У ЛОЗНИЦИ Погинуо вишегодишњи одборник у Скупштини града - страдао у тешком удесу ИСПРЕД СВОЈЕ КАФАНЕ
ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА КОД НОВОГ ПАЗАРА! Два аутомобила се великом силином сударила, има повређених
Овако за Новости говори Слободан из села Градац код Сјенице, чији се син (12), обесио ужетом за везивање бала, 21. октобра. Дечака је пронашло једно комшијско дете, када је кренуло на пашњак по своја говеда и тада, испод дрвета у трави, затекло тело.
- Мој син је био пун живота, дете са великим жељама и плановима - прича отац Слободан. - Никада није имао суицидне мисли, радовао се животу и стално причао како жели и мора да учи, дао би постао "неко" и коначно извукао и себе и породицу из беде. Говорио је: "Тата, видећеш, чуће се за мене. Бићу познат!". Нико, нажалост, није очекивао да се то деси на овај, за родитеља најгори могући начин.
По казивању оца, вече пре трагедије, дечак је деловао тужно:
- Није ништа говорио, али тражио је да му позајмим мобилни телефон да би видео сутрашњу временску прогнозу. Питао сам га где је његов, а он је уздахнуо, пришао ми, погледао ме тужно и дубоко уздахнуо. Реч није рекао.
Малишан је сутрадан поранио са баком, да на испашу изведе краве, а потом да иде у школу. Чак је, тог јутра, пре изласка из породичног дома, оцу скувао кафу, а осталим укућанима чај.
- Ишао је у школу "Бранко Радичевић" у Штављу, која је поприлично далеко од нашег села. Управо због тога сам му и купуио телефон, скроман, да може да ми се јави, да не бринем где је и да ли је жив стигао у школу и обратно. И тог јутра, кад је кренуо са бабом напоље, питао сам га за његов телефон, а он је опет оћутао - прича неутешни отац.
Слободан је тог 21. октобра изјутра последњи пут видео сина живог. Неколико сати касније, сазнао је најстрашнију вест:
- Током полицијског увиђаја начуо сам неке приче да је мом сину у школи узет телефон. Најпре сам мислио да су му га деца отела, али потом сам сазнао да му га је одузео директор школе. Наводно, он и једна наставница нису баш били благонаклони према њему, јер је, по њима, био живахнији него што се очекује и да понекад због њега не може да се одржи час како треба. Планирали су својевремено чак и да га пребаце у неку другу испоставу школе, али нисам пристао. Сви његови другови, као и већина наставника, говорили су да је врло интелигентан, добар математичар и физичар и да ће од њега бити нешо. А ево, шта би!
Слободан тврди да су за смрт његовог сина одговорни директор и наставница из школе, који се, како вели, нису појавили на сахрани, а ни удостојили да бар позову породицу и изјаве саучешће:
- Нису га они истински убили, али он је био веома осетљиво дете и то су знали. Био је тих и кад би имао проблем, никоме се није жалио. Ћутао је и патио у себи. Тако је, уосталом, било и кад је имао проблем са говором, који смо успешно савладали одласцима код логопеда. Истина, умео је и после да замуцкује, али није било страшно. Ни другови га због тога нису задиркивали. Напротив, сад знам да није био жртва вршњака, него неодговорних људи из школе.
Кров се урушава, струје нема
Слободан и његова супруга имају још троје малолетне деце и живе у селу Градац. Само Слободан ради и прехрањује супругу и децу:
- Немам сталан посао. Радим све што могу и знам, кад ме неко позове, углавном у надницу. Није то некаква зарада, треба прехранити све нас. Па, кућу нам је пре три године направила једна хуманитарна организација, иначе не бисмо имали никакав кров над главом. И кров се сад нешто обрушава, мора да се поправи, иде зима. Али, највећи проблем нам је струја, коју немамо, иако сам се обраћао свим надлежним службама и молио за помоћ. Шта ћете, сит гладном не верује, нажалост.
Директор Јелић: Жао ми је детета
Милојко Јелић, директор ОШ "Бранко Радичевић" из Штавља, коју је похађао дечак, истакао је за медије:
- Оптужбе дечаковог оца су неосноване и нетачне. Не знам шта га наводи да прича тако нешто, јер неколико дана пре и после несрећног догађаја нисам ни био у земљи. Био сам на одмору, на Светој Гори, а када сам се вратио, сазнао сам тужну вест. Не желим да коментаришем овај трагични догађај, нити да и једном речју утичем на истрагу коју воде полиција и надлежно тужилаштво. У сваком случају, веома жалим због свега што се десило, тешко ми је, дете је то...