"СКОРО МЕ ЈЕ УБИО, ПОНОВО САМ УЧИЛА ДА ХОДАМ" Потресна исповест жене којој је муж ОТКИНУО УВО - тукао је летвом на којој је био закуцан ЕКСЕР
Језиво
Николија В. (30) из околине Чачка каже да је љута на тужилаштво, јер за њеног мужа Горана В., који ју је летос умало убио, траже четири и по године затвора.
Откривамо производе и брендове које смо највише куповали online у 2021. години
ДОВЕДЕНЕ ИЗ ПРИТВОРА: Баба и мајка бациле тек рођену бебу у контејнер у Обреновцу, а ево због чега им је данас одложено суђење
ЦРНИ ПЕТАК! Жена скочила са моста у Београду, помоћ брзо стигла, али није било спаса
Питате ме како сам? Ево, рећи ћу вам - добро сам, јер због своје четворо деце други избор немам! Ране и даље боле, али зарастају, а како ми је заиста, не можете ни да замислите.
Овим речима је своју исповест за Курир Николија В. (30) коју је супруг зверски претукао пре непуних пет месеци у околини Чачка. У насиљу које је згрозило Србију, Горан В. је супрузи поломио три ребра, тукао је летвом на којој је био закуцан ексер, откинуо јој део увета... Жена је имала и унутрашње крварење, потрес мозга, хематоме, угризе по читавом телу. У оптужници, њене повреде су заузеле страну формата А4.
Судски процес
Николија В., која је једва преживела батине супруга сада се суочава и са судским процесом. Прво рочиште, које је било заказано за 21. децембар, одложено је, али је у судници Основног суда у Чачку било бурно.
- Нарочито сам љута јер систем уместо да стане у моју заштиту, па да насилника сместе где му је место, ми гледамо рат тужиоца и моје адвокатице у судници. Па зар је то нормално!? Ваљда је нормално да адвокат жртве и Тужилаштво буду један тим - прича огорчено Николија, која сматра да је предложена казна заправо награда насилнику.
Подсетимо, Горан В. оптужницом се терети за насиље у породици и за наношење тешких телесних повреда, а не за покушај убиства.
- За масакар који ми је муж починио Тужилаштво је предложило казну затвора од две године за насиље, а за повреде две године и шест месеци. За насиље над свекрвом тражили су шест месеци. Шокирана сам оптужницом, осећам да ће Горан за ово што ми је урадио проћи скоро па некажњено. Каква се порука шаље жртвама је сасвим јасно. Зато ћемо имати све више убијених жена, осакаћених, унакажених, јер ја сам пример да их систем не штити - каже она додајући да се не сећа ничега у вези са пребијањем, њено последње сећање је свадба на којој су били кобне ноћи. Прва четири дана проведена на интензивној нези такође нема у сећању.
Мислила да је удес
- Када сам отворила очи, видела сам да сам у болници, питала сам лекаре "да можда нисам имала удес". Када су ми рекли да ме муж претукао, била сам потпуно убијена психички. Како сам долазила себи, по повредама сам схватила да ме је скоро убио - каже она и наставља:
Лекари су се девет дана борили за мој живот, од транспорта за Крагујевац или Београд су одустали, јер су страховали да пут нећу преживети. Када сам први пут устала да одем до тоалета, учила сам поново да ходам. Модрице и отоке сам дуго имала по целом телу и након изласка из болнице. Ожиљке од ексера данас имам на образу, ногама, рукама, стомаку, леђима... Али, од свега ми је било најтеже што сам у том тренутку дојила сина, који је тада имао седам месеци.
Док сам лежала у полукоми, родбина је у свом том хаосу заборавила да лекарима каже да имам млеко... Била је то тешка борба - прича кроз сузе ова млада жена, мајка два сина од једне и две година и две девојчице старости три и пет година.