СЛОМИО ЈОЈ НОГУ ДОК ЈЕ У НАРУЧЈУ ДРЖАЛА БЕБУ, А ДЕТЕ УДАРАО О БЕТОН! Потресна исповест злостављане жене
Издигла се из страха, побегла од насилника, а данас помаже другим женама жртвама породичног насиља.
- Лежала сам на поду, а муж ми је коленом притискао врат да ме држи тако док ме туче... Уста нашег тада десетогодишњег сина поплавела су колико је вриштао и молио оца да ме пусти. Наравно да није. Малтретирао ме је укупно 26 година.
Овако почиње своју исповест Х.Р. (46) из Београда, која је само једна од 50 жртава породичног насиља и активисткиња које ће се данас у подне окупити испред зграде Владе Србије како би пружиле подршку Славици Бурмазовић, чији је муж отео њихово троје деце и одвео их у Турску.
ДЕЧКО МЕ ЈЕ ТУКАО СВАКИ ДАН, А МАМУ ЈЕ ТАТА ЛЕШИО ОД БАТИНА: Потресна исповест Београђанке (18)
Према њеним речима, тортура је почела увредама и претњама, а невенчани супруг ју је први пут ударио кад је била трудна.
- Ногу ми је сломио док сам дојила нашег сина и покушавала да га задржим да нам не приђе. Кад је син порастао, и њега је тукао и ударао о бетон. Син је два пута дотрчао мени на посао крвав и у поцепаним стварима јер га отац на минус десет није пуштао у кућу, присећа се најтежих тренутака ова жена.
- Према сопственом признању, пријављивала је насилника Центру за социјални рад и полицији небројено пута. Али, каже, никад није добила помоћ.
ХТЕО ЈЕ ДА МЕ ПРЕГАЗИ АУТОМ, УДАРАО У ГЛАВУ И ПОНИЖАВАО: Језива исповест злостављане жене!
- Бивши муж је био и остао алкохоличар. Као да батине нису биле довољне, на крају је продао кућу, за коју ја и дан-данс исплаћујем кредит, и избацио мене и дете на улицу.Лепше му је да живи у камп кућици, без воде и струје, а мене, која сам издржавала целу његову породицу, оставио је без ичега. Девер ми је претио да ће ме сахранити у дворишту породичне куће и да „Шиптари не смеју у Београд“, прича Х.Р.
У марту 2015. године смогла је снаге да прекине агонију и отишла у Сигурну кућу, где је провела око седам месеци опорављајући се. Нењ син, који данас има 23 године, одлучио је да напусти Србију.
- Дете ме је још пре 16 година молило да одемо, а ја сам мужа правдала.Сада себи не могу да опростим што сам трпела, пре свега због деце. Тешко је објаснити како не можете да оставите насилника, страх, срамота... као да сте паралисани. Данас се више никог и ничег не бојим и хоћуд а пмогнем свим женама које трпе насиље! Апелујем да не ћекате ни минут, имате подршку, имамо једни друге, ви то можете!