Приче из српског подземља: Како је краљ коцке извео СПЕКТАКУЛАРНО БЕКСТВО из немачког затвора

Осамдесетих година прошлог века, браћа Шарановић сматрани су једним од најмоћнијих људи са београдског асфалта. Звали су их краљеви коцке, јер су држали велики број казина широм Југославије и Европе. Последњи из генерације Гишке, Аркана и Љубе Земунца, увек су радили сами уз, по речима упућених, подршку ДБ-а. За браћу Слободана и Бранислава Шарановића се прочуло после спектакуларног бекства из затвора у Немачкој. 

Откривен ШИФРОВАНИ ЈЕЗИК криминалног миљеа Србије: Каже тата да се јавља касније када види к*рву

МРЕЖА ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА У ЦРНОЈ ГОРИ: Од Бара до Пљеваља има 28 мафијашких група!

Наиме, Бранислав Шарановић успео је да побегне из најобезбеђенијег затвора у Европи. Међутим, постоји претпоставка да је за извођење ове операције коришћена логистичка подршка других великих асова из српског подземља као и безбедносних служби. Наиме, зид који је окруживао затвор разнесен је уз помоћ динамита, а кроз рупу у њему побегао је не само Бранислав већ и још око 150 затвореника, који су преплавили Дизелдорф.

Међу онима који су тог дана успели да побегну био је и један од босова калабријске мафије, познате под називом "Ндрангета",која је озбиљно укључена у масовну трговину наркотицима. Она и дан данас у великој мери делује из сенке.

Током боравка у затвору, вођа ове мафије повезао се са Шарановићем, а имали су само један једини циљ. Било је то бекство из затвора. Припреме за ову операцију биле су озбиљно организоване како ван затворских зидина, тако и унутар њих. 

Најинтересантније у читавој причи јесте да су Шарановић и његов сарадник имали озбиљног инсајдера који им је помогао у извођењу ове операције. Био је то свешеник који је имао посао оперативца. 

- Експлозив је постављен испод улаза А, а био је постављен тако да када он експлодира настане огромна фрка, и да за то време буде постављен експлозив испод улаза Б и Ц. Били су решени да потпуно разоре немачки затвор - испричао је Божо Спасић, некадашњи оперативац Службе за државну безбедност. 

А онда је дошао и дан бекства које се и дан данас сматра једним од најспектакуларнијих у Немачкој, а и шире. 

После мисе у цркви истражног затвора у Вупертал-Бендалу, 49 робијаша било је у шетњи по дворишту ове казнене установе окружене дебелим зидинама. Изненада се зачуо снажан тресак, једно крило великих челичних врата одлетело је 20 метара у траву. Затим је разваљено и друго крило. Затвореници су се бацили на под, а само једна група од њих пет, одмах је побегла кроз отвор.

О овом случају је те године писао и немачки лист „Шпигл”, који је навео да је Шарановић био први од тројице затвореника који су побегли.

Шарановића и још двојицу осуђеника напољу је чекао тамноплави „алфа ромео”, док су још двојица побегла уз реку Вупер, али су убрзо ухапшена. То је био први случај да су робијаши у Немачкој ослобођени динамитом. Акција је изведена тако да нико од затвореника у дворишту није повређен.

Тридесетак година касније браћа Шарановић, како полиција претпоставља, сукобили су се једном новом екипом, екипом Луке Бојовића. Сумња се да је рат између ове две групе, који је прерастао у крвну освету, до сада однео десетак живота.