Срби одлазе у САД да студирају, а заврше на ПЛАНТАЖАМА МАРИХУАНЕ: КРИМИ ПРИЧА са брда Калифорније, прво креће ТРАНСПОРТ, на крају ГУБЕ ГЛАВУ

Млади из Србије оду у САД да живе амерички сан, запосле се на добро плаћеним плантажама марихуане, тамо где су оне легалне, али брзо осете новац и оду корак даље - у жељи за брзом зарадом, крећу у транспорт марихуане и на крају губе главу.

Многе тајне крију брда изнад Сан Франциска, у месту које је Србима, али и многим Балканцима познато као канабиски рај и одакле почињу крими-каријеру, често и несвесно.

- Много младих мисли да ће зарадити огромне паре када дође у Америку, а ми Балканци у томе предњачимо. Оно где сада већ са намером одлазе Срби, Црногорци и Македонци јесу брда Сан Франциска. То су плантаже марихуане од пет-шест квадратних километара, где они углавном долазе путем рођачких или пријатељских веза.

Те плантаже држе Бугари, који су их распарчали по родбини и почели да узгајају марихуану. Радом на плантажи зарађује се око 5.000-6.000 долара, међутим често се дешава да Бугари својим радницима понуде и нелегалне радње за чак четири пута већу плату - каже саговорник, који у САД живи више од 15 година и упућен је у крими-токове.

Посао који је први корак ка великом криминалном понору из ког нема повратка је транспорт велике количине те марихуане у другу америчку државу у којој она није легализована.

- За 15.000-20.000 долара месечно Срби пристају на то, а само им је потребна возачка дозвола. Тако се често догађа да немају пребивалиште преко годину дана јер су само на путевима од Лос Анђелеса, Колорада, ка Њујорку... - објашњава саговорник.

Он истиче да је у округу Сан Франциска, где су плантаже, висок степен корупције.

- Људи који раде транспорт, поред "робе", у црним кесама понекада преносе и кокаин.

Ове плантаже су затворена села где уједно радници и живе и излазак им је забрањен. Рускиње и Белорускиње, каже наш саговорник, сецкају марихуану у кухињи док мушкарци, углавном Срби и Македонци, раде као расадници у пољима. Само једној особи дозвољено је да се спушта до Сан Франциска по храну за све запослене. Како каже саговорник, млади који раде на овим плантажама често су немарни за своје здравље, па месеце проводе у пољима без икаквих маски на лицима, не знајући да се биљке прскају пестицидима и хербицидима.

Појединац, додаје извор, може узгајати мање од 10 биљака и са собом може носити максимум три грама ове дроге. Да истакнемо, када говоримо о транспорту, говоримо о стотинама килограма ове биљке у вакуумским кесицама напакованим у црним џаковима, или о неколико десетина хиљада стабљика ове биљке.

- Код наших људи одлазак на ову странпутицу узео је маха, показују статистике у које имам увид. Од рецимо 250 људи који дођу у Америку, њих 20 крене тим путем. Неретко због новца ће пристати да продају и неке друге врсте супстанци, често кокаин - додаје извор.

- Због тога што су им је овде све отворено и у већим количинама доступно, многи млади, нажалост, изгубе живот. Пре месец дана један младић из Македоније извршио је самоубиство овде у Мајамију, а за ког се верује да је био под дејством неке дроге - каже саговорник.

Н.С. са Новог Београда ухапшен је прошлог петка у Колораду, када је полицајцу који га је зауставио због гледања у телефон понудио неколико килограма марихуане. Н.С. је заустављен код Јуте након што га је полицајац из Колорада видео како се јавља на мобилни телефон и пише поруке док вози.

Полицајац је у свом извештају написао да се из аутомобила осећао „прејак мирис сирове марихуане и освеживача ваздуха“. На питање колико марихуане има у возилу, Н.С. који се упутио ка пријатељима од Калифорније до Денвера, рекао је да нема ништа.

Међутим, у његовом теренцу нађено је шест црних торби у којима су биле мање вакумиране кесице марихуане које су тежиле око 70 килограма. Н.С. је полицајцу рекао „Оставићу ти неколико килограма марихуане да ме пустиш“. Он је на друштвеним мрежама био пријатељ са Драганом Шолајом (24), девојком из Новог Сада, која је пре две недеље преминула у болници у Калифорнији.