Србија и даље не може да дође себи: Један призор јутрос испред "Рибникара" сломио и најтврђа срца - људи занемели од бола, сузе саме кренуле

Јутро испред Основне школе Владислав Рибникар донело је призоре које је тешко описати речима. Тишина, цвеће и поруке - али и детаљи који најдубље погађају и остају урезани у сећање свакога ко их види.

На месту где су пре три године угашени млади животи, грађани су и данас доносили цвеће, палили свеће и остављали поруке. Међу бројним венцима и букетима, пажњу посебно привлачи један предмет - дечја лопта са натписом: "Емушка, недостајеш". Једноставна порука, али довољна да сломи и најтврђа срца.

У непосредној близини налази се и књига сећања, отворена за све који желе да оставе последњу реч, мисао или успомену. Руком исписане поруке сведоче о болу који не пролази - реченице пуне туге, али и љубави према онима којих више нема.

На меморијалном зиду, фотографије настрадалих ученика и чувара подсећају на животе који су прекинути. Испод њих, море цвећа - белог, љубичастог, шареног - као симбол невиности, туге и вечног сећања.

Грађани се смењују у тишини, без много речи. Погледи су спуштени, кораци тихи. Све говори једно - три године су прошле, али бол није ни за тренутак мањи.

Подсетимо, на данашњи дан, 3. маја, навршавају се тачно три године од трагедије у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару - догађаја који је заувек променио Србију.

Тачно три године након масакра у ОШ Владислав Рибникар, Београд је јутрос застао. Улица Краља Милутина од 8 часова утонула је у потпуну тишину, док грађани од јутра долазе да одају почаст невино страдалима.

Од 8.40 часова, у тренутку када је испаљен први метак тог кобног 3. маја 2023. године, па све до 20 часова, отворена је књига сећања. Људи у тишини остављају поруке, полажу цвеће и пале свеће, подсећајући да бол и даље траје.

У једном од најтрагичнијих догађаја у историји Србије, у просторијама школе убијено је деветоро ученика и радник обезбеђења: Мара Анђелковић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић, Софија Негић, Андрија Чикић и Драган Влаховић.

Три године од масакра

Навршиле су се три године од како је у Основној школи Владислав Рибникар у Београду тада тринаестогодишњи дечак убица из два пиштоља свог оца убио деветоро ученика и чувара школе, а ранио још петоро ученика и наставницу историје.

И након три године, дечак убица, који није могао кривично да одговара, налази се у психијатријској здравственој установи, док су његови родитељи првостепеном пресудом били осуђени на вишегодишње затворске казне. Ту пресуду је, међутим, Апелациони суд у Београду укинуо и наложио Вишем суду у Београду да понови суђење.

Дечак убица је 3. маја, нешто пре девет сати, у школи коју је похађао најпре усмртио чувара и дежурне ученике, а затим ушао у своје одељење где је наставио крвави пир.

На лицу места страдало је осморо ученика и чувар, док је једна девојчица касније подлегла повредама. Том приликом рањено је још петоро ученика и наставница историје.

Против његових родитеља покренут је кривични поступак, као и пет парничних поступака по тужбама рањених и породица убијених.

Виши суд у Београду је крајем 2024. године изрекао првостепену пресуду родитељима дечака, осудивши их на максималне казне затвора од три године због кривичног дела злостављање и занемаривање малолетног лица. Отац је додатно осуђен и за тешко дело против опште сигурности, те му је изречена јединствена казна од 14 и по година затвора. Он се од 3. маја 2023. године налази у притвору, док се мајка све време брани са слободе.

Ипак, другостепени суд је ову пресуду укинуо и наложио поновно суђење.

Са друге стране, Апелациони суд је инструктора у стрељани у којој је дечак убица вежбао пуцање правоснажно осудио на годину дана кућног затвора због давања лажног исказа. Власник те стрељане је раније склопио споразум о признању кривице са тужилаштвом и осуђен је на шест месеци кућног затвора због истог кривичног дела.

Против родитеља дечака поднето је укупно пет тужби - од стране чланова породица убијених, породице једне од страдалих девојчица, рањених ученика и њихове породице, као и рањене наставнице историје.

Виши суд у Београду је првостепено окончао све поступке и обавезао родитеље и школу да оштећенима исплате више од 411 милиона динара, док се коначне одлуке Апелационог суда и даље очекују.

Дечак убица, који у тренутку извршења злочина није имао навршених 14 година и самим тим није кривично одговоран, дошао је до оружја тако што је "провалио" шифру сефа и 1. маја узео два очева пиштоља. Два дана касније понео их је у школу и током првог часа починио масовно убиство.

Влада Србије је 19. септембра 2024. године донела одлуку да се 3. и 4. мај убудуће обележавају као Дани сећања на жртве масовних убистава у Основна школа Владислав Рибникар, као и у селима Орашје и Дубона код Младеновца, како би се ова трагедија заувек памтила.

Србија Данас/Ненад Ђукић