ШТА СЕ ДЕШАВА ПО СРПСКИМ ЗАТВОРИМА? Због ознаке ТАЈНОСТИ све се крије иза зидова, док из "КПЗ Београд" одлазе чувари
Зашто чувари у српским затворима напуштају посао?
У последњих пет година, Службу за обезбеђење у затворима широм Србије напустило је више стотина запослених, а највише њих, око 80, отишло је из КПЗ "Београд" у Падинској скели, каже Звонко Томашевић, председник Јединствене синдикалне организације за извршење кривичних санкција и припадник службе за обезбеђење. Разлози због чега се одлучују за напуштање радних места, према Томашевићевим речима, различити су: велики обим посла и прековремених радних сати, структура осуђеника, незадовољство због поступања надређених.
ШОК ОБРТ У СЛУЧАЈУ МИРОСЛАВА АЛЕКСИЋА! На саслушању сведока четири ученице БРАНИЛЕ Мику?
БЕЛИВУК ПОПУТ ПАБЛА ЕСКОБАРА! Закопао бар 10 МИЛИОНА ЕВРА у земљу! Крваво мафијашко "благо" на ТАЈНИМ локацијама!
ТЕЛЕФОНИ КРИЈУ ДОКАЗЕ ПРОТИВ ВЕЉЕ НЕВЕЉЕ: У декодираним шифрованим уређајима откривене слике нових злочина
- Када говоримо о КПЗ "Београд", познатијем као Нова скела, могу да кажем да се запослени сматрају дискриминисаним у односу на колеге у другим заводима у којима се кроз године рада увећавају платни разреди, а што у Новој скели изостаје. У овом заводу казне издржавају осуђеници којима су изречене најстроже казне због најтежих кривичних дела. Највећи број осуђених за организовани криминал и ратне злочине казне издржава у Новој скели, а припадници Службе за обезбеђење не примају дупле плате као, рецимо, у Забели. Запосленима у КПЗ "Београд" је, када је отворен овај затвор, обећано да ће зараде запослених у њему бити већи за 30 одсто у односу на зараде запослених у другим заводима управо из разлога које сам навео. Међутим, из разлога који ми нису познати, то је стопирано - каже Томашевић.
У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде негирају наводе председника синдикалне организације, тврдећи да је највећи број запослених у Служби за обезбеђење одлазило из једног у други завод.
- У највећем броју запослених у овој служби су одлазили из једног и добијали решење о трајном премештају у други завод и то како би били у месту свог пребивалишта са члановима породице. То значи да су ти запослени и даље настављали да раде у систему извршења. На примеру једног већег завода, чији назив не можемо да саопштимо због ознаке тајности, имамо ситуацију да је у последњих пет година радни однос престао припадницима Службе за обезбеђење у 72 случаја. Највећи број њих, око 50, добило је премештај у други завод где су наставили са радом. Напомињемо и да је пензионисање главни разлог престанка радног односа у овој служби, а не откази или споразумни раскиди уговора о раду. Оно што је најважније јесу безбедност завода и лица лишених слободе које обезбеђују припадници Службе за обезбеђење, а ниједно од ова два нису доведени у питање. Такође, законом прописани послови припадника ове службе нису доведени у питање - објашњавају у управи.
Томашевић, како каже, делимично може да се сложи са тврдњама управе, али наглашава да премештај припадника Службе за обезбеђење из једног у други завод, ипак, оставља последице по систем.
- Тачно је да запослени прелазе из једног у други завод, али се места у оном из којег оду припадници Службе обезбеђења, не попуњавају или се то ради веома споро. То значи да мањи број људи ради више, због чега долази до премора - напомиње Томашевић.
На питање да ли у заводима, с обзиром на проблем који је изнео, постоји довољан број припадника Службе обезбеђења, председник Јединствене синдикалне организације за извршење кривичних санкција и припадник службе за обезбеђење, одговара одрично. О тачном броју "недостајућих" колега, како каже, не може да говори с обзиром на то да нема тачне податке. Ипак, процењује да недостаје око 30 одсто. О тачном броју запослених у Служби обезбеђења, као ни о томе да ли их је довољно, нису желели да говоре ни у управи.
- На основу Закона о тајности података и Уредбе о ближим критеријумима за одређивање степена тајности, подаци о тачном броју запослених у службама за обезбеђење по заводима за извршење кривичних санкција, њиховом распореду, као и другим релевантни подацима који се односе на ову службу су поверљиви. То је разлог због кога не можемо ове врсте информација да учинимо јавно доступним јер бисмо поступили супротно прописима - наводе у управи.
Управа за извршење кривичних санкција је, према подацима који су достављени, у 2020. години на неодређено време примила 298 службеника у казнено-поправним заводима и то највише у најбројнијој служби у систему - Служби за обезбеђење. Ова служба је примила у стални радни однос 133 службеника и то у 24 од укупно 29 завода у целој земљи. Њих 89 је почело са радом прошле године, док ће остали, мањи број, почети да ради до средине следећег месеца пошто се заврше све неопходне процедуре. "Појачање" су између осталих, добили највећи завод у земљи - КПЗ у Сремској Митровици, највећа притворска јединица у земљи - Окружни затвор у Београду, КПЗ у Београду, КПЗ у Шапцу, Специјална затворска болница...