СТРАВА И УЖАС У РЕСНИКУ: Брат полицајца тукао и силовао девојку, другарица све гледала!
У почетку је комуникација четворо младих била нормална. Међутим, таква ситуација трајала је свега 15-аминута
Само један излазак био је довољан да се М. А. (23), девојци из Београда, живот претвори у ноћну мору и понесе етикету “силована“ . Прошле године у октобру, у Реснику ју је прво омаловажаво, затим тукао а на крају и за сва времена оскрнавио Немања С. (22), чији је брат полицајац.
ВЕЛЕОБРТ У ИСТРАЗИ УБИСТВА ПЕВАЧИЦЕ: Камионџија убио Јелену?!
ХОРОР У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ: Радник се обесио у фабрици, пронашле га колеге!
Због овог дела, после 60 дана скривања, младић који јој не наметнуо ожиљке који никад неће зарасти, одлежао је само 30 дана у притвору, а ни тих месец дана, како М. А. каже, не би био иза решетака да министар унутрашњих послова Небојша Стефановић није “извукао случај из фиоке”. Немања С. је изабрао да се брани ћутањем.
Вест о силовању девојке у Реснику прошле године у октобру одјекнула је у свим медијима. Она, за разлику од свог силоватеља не ћути, већ први пут отворено говори о ноћи коју никада неће моћи да заборави. М. А. искрено каже да јој није свеједно што ће јавност упознати са свиме што је преживела, али истиче да је скупила храбрости само да би силоватеља стигла заслужена казна.
М. А. је силована у ноћи измеду петка и суботе, 7. и 8. октобра 2016. године. Томе је претходио договор са другарицом Тамаром, коју је упознала на сплаву на којем су заједно радиле у априлу прошле године. Пре него што су се 6. октобра договориле да се виде сутрадан, нису излазиле заједно али су се повремено чуле путем друштвених мрежа. У међувремену променила посао, и у тренутку када је силована радила је у једној кладионици.
– Питала сам је са ким ћемо изаћи а она ми је рекла са њеним друштвом. У суштини, то ми није било важно. На дан када је тебало да се видимо, дакле 7. октобра, пустила ми је поруку око 22 сата и питала ме је да ли остаје договор. Потврдила сам јој, на шта ми је казала да ће доћи да ме покупе код “Мекдоналдса” на Новом Београду, не прецизирајући ко ће доћи и како. Када је дошао тај тренутакушла сам у црвени аутомобил али се не сећам да ли је био “рено” или “пежо”. У њему су били Тамара и двојица младића – прича М. А.
На месту сувозача био је Тамарин дечко Богдан, а на месту возача младић који се нашој саговорници представио као Веселин. Испоставило се да то није његово право име. Он је Немања.
– Њих двојицу никад раније нисам видела а њеног дечка сам сазнала дан пре. Богдан и Веселин, односно Немања су се смејали. Питала сам Тамару шта им је, рекла ми је да се опустим и да не бринем. У току вожње сам од “другарице” сазнала да идемо у кућу њеног дечка да “блејимо”. Веселин је све време лудачки возио, скретао пребрзо из једне траке у другу, па сам се уплашила да ли ћемо живи стићи – присећа се она.
Пут до те куће, за коју се испоставило да је у Реснику, био је дуг. Наша саговорница каже да није знала у ком делу града се налази. Веровала је “другарици”, па је није ни питала на којој је адреси.
ХОРОР У ПАНЧЕВУ: Пацијент оболео од рака плућа скочио са одељења болнице
– Око поноћи смо стигли у неко насеље, мени непознато, и стали испред куће, неосветљене. Капије није било. Било је мрачно, улица је била неосветљена и неасфалтирана. До куће смо, колико се сећам, дошли тако што смо се пењали на неко брдо, након чега смо скренули лево. Ушли смо у дневни боравак куће и сви сели на угаону гарнитуру. Тамара и њен децко су седели један поред другог, Веселин поред њих а ја на другом крају гарнитуре – прича М. А. и додаје да су пили сокове, никаква алкохолна пића.
У почетку је комуникација четворо младих била нормална. Међутим, таква ситуација трајала је свега 15-аминута. Тада су Богдан и Веселин почели о сексуланим темама, и непристојним питањима.
– Питали су ме да ли добро д…., која ми је омиљена поза, при чему је Богдан коментарисао како Тамара добро д… На све то она се само смејала. Сва та питања сам доживела као омаловажавање а пошто су ми рекли да су млађи, рекла сам да ме то не интересује и да су они за мене клинци. У једном тренутку Тамара и Богдан су се нашли испод ћебета, испод којег су се љубили и ваћарили. Било ми је непријатно и била сам љута на њу. Тада ме је Веселин питао да одем са њим до трафике. Двоумила сам се због чега ми је ракао: “Хајде, нећу да те силујем, не брини се.”
Пошто нисам знала шта да радим док су ово двоје у љубавном заносу, кренула сам. У близини није било трафике па смо се дуже возили до ње. Имали смо нормалну комуникацију у колима. До трафике, на којој не знам шта је купио, отишао је сам, док сам се ја у аутомобилу дописивала са другом на Фејсбуку. Пакао следи кад смо се вратили у ту кућу – кроз сузе говори М. А.
Двојац је и даље био испод ћебета. Веселин ју је позвао да пређе у другу собу, како би их оставили саме:
– Питала сам има ли у другој соби телевизор, на шта се он окренуо другу и рекао Богдану: “Чујеш ли шта она пита?”. Прокоментарисала сам да не знам шта је ту смешно. Када смо ушли у ту другу собу, Веселин је легао на брачни кревет и рекао ми да га измасирам. Одбила сам, а он ми је узвратио да би ми било боље да се смирим, и да дођем да му га цоким. Тада сам другу на Фејсбуку наговестила да ће ми вероватно требати превоз. Рекла сам Веселину да желим кући, и да ми да адресу на шта ми је одговорио да ће ме возити када он буде хтео, и да се смирим да ме не би развукао по поду. Одговорила сам му да не глуми криминалца јер је он за мене клинац, а он је тада устао, ухватио се за каиш и рекао ми: “Дођи да ми п….
Пришао ми је, поновио ми исту реченицу, ухватио ме за косу и бацио на под, при чему сам ударила потиљком о патос. Ухватио ме је за косу и вукао све до дневне собе где су били Богдан и Тамара. Ударио ми је шамар, а онда се окренуо ка Богдану и рекао му: “Да ли сам ти рекао да ћу да је развучем?, а онда мени: “Таквима као што си ти пишам у уста” и додао да ће да ми одсече прсте. Молила сам Тамару за помоц. Све што је имала да каже било је: “Па шта ја да радим”.
Успела је да оде до тоалета. Другу Горану пустила је поруку да јој треба помоћ.
– Тражила сам од свих њих да ми дају адресу. Нису хтели. И даље сам се дописивала са Гораном, што је Веселин приметио па ме је питао са ким се дописујем. Када сам му рекла са дечком, отео ми је телефон и отишао у другу собу. Богдан и Тамара су нестали из дневног боравка. Покушала сам да побегнем из куће, била је закључана. Тада ми је Веселин, који је побеснео јер сам се жалила Горану, рекао да имам два минута форе да се смислим да ли ћу да спавам са њим или ће ми бацити телефон. Преклињала сам га да не ради то јер га још отплаћујем а немам новца. Говорила сам му да сам необријана, да имам кондиломе само да му се згадим. Извињавала сам му се ако је нешто погрешно протумачио. Није вредело. Заповедним тоном ми је рекао да уђем у собу – дрхтавим гласом прича М. А.
У соби, која није имала струју, били су само брачни кревет и ормар. Закључао је врата. Тражио јој је да се скине. Преклињала га је да то не ради.
– Бацио ме је на кревет. Пала сам на леда. На силу ми је свлачио панталоне. Повлачила сам их на горе а он их је и даље свлачио. Окренуо ме је на стомак, рукама ме ухватио за десну руку и десну бутину, целом тежином легао на мене, свукао ми доњи веш и ушао… Када је завршио рекао је: “Да ли је морало све ово да се деси да би те ј…?“, и изашао из собе. При изласку из куће рекао је Богдану да ме пусти кад му он да знак – каже она.
Прошло је доста времена док је М. А. напустила ову кућу. Чим је изашла позвала је Горана, којем је Веселин са њеног телефона пустио поруку да је у бисокопу. Бојала се да је Веселин негде не сачека. Трчала је низ неку низбрдицу и стигла до станице “Стражевица”. Тада је Горану рекла где се налази.
– Он је у једном тренутку морао да прекинем везу па сам позвала татину жену. Док сам са њом причала, недалеко од мене се зауставио црвени ауто. Верујем да је био он. Задржао се минут, два а онда отишао. Горан је дошао по мене и одвезао ме у Ургентни центар а затими у полицијску станицу у 29. новембра – каже М. А.
Са полицијом је сутрадан нашла кућу у којој је силована. Следећи шок доживела је после два месеца, када је ишла на препознавање свог силоватеља.
– Тек после два месеца од свега предао се са адвокатом. Морао је да се преда јер су сви знали да се крије у Раковици код рођака. Све је покренуто с мртве тачке захваљујући министру Стефановићу, којем сам неизмерно захвална. Ипак је он брат полицајаца. Одмах сам га препознала иако се угојио и пустио браду. Одмах сам почела и да се тресем и плачем. Пеживела сам све исто – рекла је М. А.
Зрењанинац читав дан малтретирао мајку: Шамарао је и пљувао док жена није побегла?
Веселин, тачније Немања С. у притвору је био 30 дана. Изашао је око божићних празника. У међувремену су саслушани сви сведоци. Према рецима М. А., Тамара је изјавила да није знала шта се дешава па чак ју је занимало да ли су М. А. и Веселин започели везу. Интересантно је да се њена и Богданова изјава нису поклопиле.
– Не знам када ће бити суђење. Мислим да ћу то прилично чекати, али идем до краја. Кад човек доживи што сам ја, занеми. То је као сан. Као кошмар. Не будеш свестан шта се догодило. Не можеш да верујеш. Ужасно је живети са тим.
На питање које су јој и у полицији и тужилаштву а које смо јој и ми поставили – колико је трајало, каже:
- Мени вечно.