Хорор код Великог Градишта: Због свађе око парцеле (44) побио све по комшилуку - цела породица нестала у једном дану

Многи злочини почињени на територији Србије узнемирили су јавност. Неки од њих су толико сурови да се и годинама, али и деценијама касније са језом говори о њима, а актери крвавих пирова служе дугогодишње робије или су сами пресудили себи. У категорији Најјезивији злочини у Србији подсећамо вас на нека монструозна дела која су однела невине животе и завила у црно многе породице, али и цела места у којима су се десили.

Један од најјезивијих злочина у бившој Југославији догодио се 1972. године у селу Тополовник код Великог Градишта, када је Јездимир Гајић, тада 44-годишњи кројач и земљорадник, починио четвороструко убиство. Мотив је био дугогодишњи сукоб око парцеле земље, који је ескалирао у брутални масакр.

Сукоб који је прерастао у трагедију

Гајић и породица његових комшија, с којима је раније био у добрим односима, годинама су се спорили око власништва над парцелом. Несугласице су трајале дуже време, а како се није могао пронаћи компромис, тензије су све више расле.

Према сведочењима из тог времена, Гајић је у једном тренутку изгубио контролу и одлучио да реши проблем на најкрвавији начин. Наоружан пушком, упао је на имање својих комшија и започео крвави поход.

Четири жртве бруталног убиства

Убијени су:

• Мушкарац (власник имања)
• Његова супруга
• Њихов 18-годишњи син
• Његова 17-годишња супруга

Напад је био изузетно бруталан, а село је остало у шоку након што је вест о масакру обишла Југославију.

Хапшење и суђење

Гајић је убрзо ухапшен и приведен правди. Током суђења, које се одржало у Пожаревцу, показивао је изузетну хладнокрвност и чак је тражио за себе најстрожу казну.

На крају суђења, суд га је осудио на смртну казну стрељањем, што је била најтежа казна у тадашњем југословенском правосудном систему.

Егзекуција и крај крваве приче

Пресуда је извршена 1975. године, када је Јездимир Гајић стрељан. Његов случај остао је упамћен као један од најмонструознијих злочина у Србији и бившој Југославији.

Тома Фила: Нико није могао да разуме...

Пензионисани адвокат Тома Фила присетио се случаја с почетка своје каријере. Случаја који му је, како је рекао, дефинитивно најтежи у каријери.

- Нико није могао да разуме шта је пукло у Јездимиру тог кобног дана. Рекао ми је да је купио неки земљу, коју су хтеле и његове комшије, па да је због тога кренула свађа. Он је живео сам, а њих је било четворо у кући.

Свакодневно су га нападали, вређали, и тако месецима - присетио се Фила.

Јездимир је, према његовим наводима, то све стоички издржавао. Све до једног дана док их није питао шта заправо желе од њега.

- Њих троје је кренуло на њега: отац, мајка и син, а снаја је са бебом била у граду. Како је месецима трпео провокације, вероватно више није могао да издржи, па је извадио пиштољ и убио њих троје - рекао је адвокат.

После неког времена, кући се вратила и снаја са дететом.

- Када је Јездимир видео, рекао јој је да остави бебу, а потом је убио и њу. Та реченица је показала да није био неурачунљив, већ да је знао шта ради. Још једна ствар је ишла против њега: утврђено је да се неколико пута враћао у кућу и пунио пиштољ, све жртве су у себи имале више од 10 метака - прича Фила и додаје да је због тога био љут на себе. Није био спреман за овај случај.

- Превидео сам то да је снаји тражио да остави бебу. Због те једне реченице нисам могао да му помогнем. Мада, он то није ни желео. Од првог дана је одбијао да разговара са мном, није хтео адвоката - додаје.

Гајић је одмах од судије тражио да буде стрељан. Заклео се у ћерку да му је то жеља, јер он као верник не може да се убије. На то му је судија рекао: "Онда ћемо вам испунити жељу".

- Након пресуде, обећао сам тужиоцу и судији да ћу доћи на извршење смртне казне. Али нисам отишао. Побегао сам са тог стрељања, нисам могао да гледам. Тужилац и судија су ме извређали због тога, озбиљно су се наљутили - прича Фила.

Када је Јездимир стао пред стрељачки вод, рекао им је да се не брину, да их не гризе савест, и да то треба тако да буде.

Док је био у затвору, играо је шах са управником, дружио се са стражарима. Знао је шта је урадио и да треба да буде кажњен због тога.