ЦЕЛА СУДНИЦА ЈЕ ПЛАКАЛА! Потресно сведочење оца девојчице убијене у Рибникару: "Свет ми се срушио, нема више наше Ане!"
На суђење родитељима дечака убице данас су дошле породице Божовић, Чикић, Мартиновић, Аћимовић, Кобиљски, Анђелковић.
Родитељи деце убијене у пуцњави у ОШ "Владислав Рибникар" сведоче на суђењу родитељима дечака убице по приватној тужби коју је поднело 27 чланова породица убијених. Први који је дао свој исказ и испричао кроз шта пролази од губитка свог детета био је Иван Божовић, отац Ане Божовић која је кобног 3. маја била дежурна, а коју је упуцао дечак убица у холу школе. Током његовог сведочења сви у судници су непрестано плакали.
САБЛАСНЕ СЦЕНЕ ИСПРЕД СУДНИЦЕ: Родитељи жртава дечака-убице плачу загрљени (ФОТО)
МАЈКА И ОТАЦ ДЕЧАКА-УБИЦЕ ОЧИ У ОЧИ СА РОДИТЕЉИМА ЖРТАВА: Данас сведоче чланови породица убијене деце
НАПАДАЧИ САЧЕКАЛИ ДА ДОКТОР ЗАВРШИ ОПЕРАЦИЈУ! Нови детаљи из КБЦ Звездара, човек пребијен у ходнику испред сале
На суђење родитељима дечака убице данас су дошле породице Божовић, Чикић, Мартиновић, Аћимовић, Кобиљски, Анђелковић.
Последњи сусрет са ћерком
Први је пред судску говорницу изашао Иван Божовић, отац Ане Божовић, којем је поступајући судија рекао да исприча како се осећао како се догођај догодио, како су се осећали све време, како након тога, како када су сазнали за смрт и да ли познају породицу Кецмановић.
- Трећи мај је почео као било који школски мај. Она се спремила за школу, обукла је сукњицу, било је сликање за алманах што је њој било веома важно. Ја сам је пољубио и она је кренула у школу. Ја сам тај дан морао да одем по пса, пошто смо се вече пре тога вратили из Солуна. Кренуо сам по пса који је био на чувању и видео сам да имам пропуштен позив у 8.33 од Ане. Убрзо сам је позвао и она ми је рекла да су она и Бојана дежурне и да жели да наручи храну у Меку. Ја сам јој рекао добро, да треба да одем по пса, па ћу подићи новац и однети јој да она и Бојана наруче - прича Божовић.
Како наводи, Нина, његова супруга, га је позвала убрзо потом и рекла да се нешто десило у школи.
- Рекла ми је да идем брзо да видим шта се десило и да је била некаква пуцњава. Спустио сам слушалицу, није ми баш било јасно шта се догодило и почео сам да возим мало агресивније, нисам могао да поверујем да је била пуцњава у школи. Знао сам где Ана седи и да ако се десило у школи да је то морало да се деси поред ње. Међутим, када сам стигао тамо полицајац је забранио да се прође улицом. Ја сам оставио ауто и отрчао сам на улаз где је Ана седела. Међутим, могли смо само до ограде - присећа се кобног 3. маја отац убијене девојчице.
"Не знам где је Ана"
Како додаје, он је тада угледао наставника географије пошто он зна ко је Ана, зато што су били прошле године на скијању, а он му је само рекао да зна Ану и да се само одаљим јер још увек не знамо шта је унутра.
- Ви лудите, знате да је ваше дете само пар метара од вас, људи нас зову, питају шта се десило, ја говорим: "Не знам где је Ана!". Жена је отишла на други улаз и рекла да је доста деце из Аниног разреда изашло, звао сам Ану и разредну, али ми се нико није јављао. Тада добијамо информацију да деца у Тиршовој. Одлазимо тамо, а тамо је хаос. Сви тражимо децу. Тада су ми рекли да је примљено неколико дечака и једна девојчица. Нису знали како се она зове и питао сам шта је имала обучена на себи. Рекли су ми фармерке и црвени дукс. То није била Ана. Потом смо отишли у Клинички центар, тамо су нас сместили у једну просторију, међутим ни тамо она није била тамо - каже Иван Божовић.
За све то време, како прича, телефони су њему и супрузи звонили непрестано, а они би сваки пут помислили да је Ана.
- Можда је изгубила телефон па зове са другог броја. Желели смо у то да верујемо, аи смо знали да то није она. Одлучујемо да одемо пред школу назад. Пришла ми је једна новинарка и показала поруку да они који не знају где су им деца или нису ступили у контакт са њима да оду у МУП - прича Иван Божовић.
Тренутак када је оцу саопштено да му је ћерка убијена
Како каже, он је дао кључеве свом брату, а он је кренуо да трчи ка полицији.
- Нисам стао ни у једном тренутку. Испред сам срео мајку од Бојане јер она ради у МУП и тада сам схватио шта се дешава. Када је изашла ја сам видео да јој није добро и само сам улетео унутра и рекао: "Само ми кажите": Рекли су ми да је Ана...Више се ни не сећам како су ми рекли, само су питали хоћу ли нешто за смирење. Ја сам рекао дајте ми за жену - рекао је он на суђењу.
Он је потом додао:
- Изашао сам из станице, стајао сам испред и нисам знао како да кажем Нини, позвао сам је и рекао: "Наше Ане више нема". Загрлио сам брата и грлилии смо се и плакали. Нина ми није веровала, она је желела да уђе унутра и рекао сам да сам био и да су ми рекли. Стајали смо испред станице и свет ми се рушио. Помишљаш како да одеш кући, прва помисао је да хоћеш да видиш своје дете.
Отац убијене девојчице испричао да су потом отишли код родитеља његове супруге.
- Мислим да су сами схватили шта се догодило. Потом ми је брига била како да кажем својим родитељима који су кренули за Београд, схватио сам да је боље да чују од мене и да стану поред где нађу места. Тада сам им рекао наше Ане више нема, са друге стране слушалице чуо сам јаук и плакање. Рекао сам им да наставе пут када буду имали снаге - рекао је отац Ане Божовић.
27 чланова породица поднело тужбу
Ово рочиште се односи на парнични поступак који је уследио након пријаве 27 чланова породица убијених у ОШ "Владислав Рибникар" који су поднели тужбу против дечака убице, његовог оца Владимира Кецмановића, мајке Миљане Кецмановић и против школе.
Тужба због које се данас одржава рочиште је поднета због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха. Такође, овом тужбом је затражена и новчана рента, дакле будуће давање одређеног износа новца од дана пресуђења па док за то трају услови - и то на име будуће нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица.
На претходном рочишту, које је било припремно, адвокати су изнели доказе за које сматрају да ће бити кључни у поступку.
(Србија Данас/Блиц)