Сви снови су угашени тог кобног дана: Жртве у паду надстрешнице требало да постану родитељи, породице сломљене након болног сазнања

Сви снови о заједничком животу и будућности прекинути су тог 1. новембра 2024. године у трагедији од које се Србија још увек није опоравила.

- То нисмо знали, до тог дана, да је девојка његова била трудна. То су хтели да нам саопште на том породичном ручку, за старије, да му је девојка трудна - објаснио је Горан Милосављевић за Нову причајући о томе да су Анђела Руман и Милош Милосављевић планирали породични ручак за породицу у недељу. Нажалост, сви планови су уништени, а породице су завијене у црно два дана раније, у петак, када су обоје погинули на Железничкој станици у Новом Саду.

Мајка Анђеле Руман: Проклети 1. новембар ми је све узео

Зорица Руман недавно се огласила поводом Анђелиног 22. рођендана.

- Тог 30. марта 2004. у раним јутарњим сатима, била сам најсрећнија мајка на свету, угледале су ме прелепе окице. Тај поглед и тренутак, и дан данас памтим. Тог дана нисам добила само ћерку већ, најбољу другарицу... Пуно смо нас три прошле, ти си увек била наша звезда водиља. Толико планова и не остварених наших жеља. Од положеног твог возачког и оне твоје "свуда ћемо онда нас две и Миши"... Толико тога... А проклети 1.11.2024. ми све узе. И данас уместо да дувамо рођенданску свећицу, моја дрхтава рука пали ти свећу, место тебе да љубим хладан мермер и полажем цвеће на твој гроб. Срећан ти небески рођендан", написала је Анђелина мајка Зорица у објави на друштвеним мрежама.

"На вестима сам видео име свог сина"

- Милош је у петак ујутру завршио смену и отишао код сестре која живи у Новом Саду. Супруга ради на 10 минута од станице и видели су се и чули пре несреће. Били су на пићу и онда га је сестра одвезла на станицу како би се нашао са Анђелом и како би дошли код нас кући. Имали су план, пошто је њему рођендан био 31. октобра да у суботу, 2. новембра праве велику журку на фудбалском терену овде код нас, али видите шта нас је задесило. Нисмо славили.

Потом је објаснио када је чуо да је пала бетонска конструкција на улазу у новосадску станицу.

- Био сам код куће, радио нешто. Зове ме супруга и пита да ли сам се чуо са Милошем, кажем да нисам. А она ми онако помало успаничено одговара "зови га и ако ти се јави, нека ме зове" - рекао је неутешни отац за "Курир".

Било му је помало чудно зашто га супруга и ћерка стално зивкају и питају за Милоша и Анђелу, нешто му није дало мира.

- Звао сам га и ја, али се није јављао. У једном тренутку питао сам супругу да ми каже шта се дешава и тада ми је објаснила да се десила несрећа на станици. Мислио сам отишао је он сигурно, можда се не јавља јер је у аутобусу, игра игрице, па да неће да се јави да га не прекидамо. Испрва ми је то било на памети - испричао је Горан.

Њихови породични пријатељи такође, нису могли да "седе мирно" па су се распитивали око несреће.

- Звали су ме и његови из клуба да питају где је Милош, јер им се није јављао. Хтели су да питају за поподневни тренинг. Некако деловало ми је као да ме умирују у неком шаљивом тону: "Милош, од кад има девојку, ником се не јавља". Сећам се да сам им у том маниру и одговорио "да, су то момачка посла."

Милошева мајка и сестра, како даље наводи, биле су испред болнице и код станице током целог дана.

- Супруга ме је некако критиковала што не дођем у Нови Сад, а ја јој рекао "да треба да се врате кући и да ће нас обавестити о свему." Тако је нажалост, и било. У 19.50 часова видео сам на вестима име и презиме мог сина. Јављају да је настрадао. Два минута касније, паркира се испред куће патрола. Излазе четири полицајца, долазе да ме обавесте да сам остао без сина - рекао је Горан.

Позив који је тада морао да обави, био је веома болан.

- Позвао сам супругу и рекао јој да смо остали без Милоша. Наш Милош је настрадао. У том тренутку када сам сазнао за вест, размишљао сам и да ли ћу имати снаге да га видим. Био је испод тих рушевина, нисам знао да ли је нешто остало од њега... Мислио сам, нема шта да се види - каже Милошев отац.

Настрадали Милош није имао физичких тешких повреда и то се уверио након идентификације тела.

- Био је у тренерци, само му је дукс био крвав. На белим патикама није било ни кап крви, чак му је и телефон остао читав. Имао је повреду на левој страни главе и на рамену - рекао је Горан Милосављевић наводећи да сви одговорни за трагедију на Железничкој станици у Новом Саду треба да одговарају.