"ТАЈ ДЕЧКО СЕ ИГРАО СА МОЈИМ СИНОМ ОТКАКО СУ БИЛИ МАЛИ" - Младеновац, Мало Орашје и Дубона месец дана након масакра
Прошло је месец дана, али туга у Младеновцу, Дубони и Малом Орашју не бледи.
Туга, мук и умрлице и звук црквених звона већ месец дана једино је што се осећа, види и чује на готово пустим улицама Дубоне и Малог Орашја.
ХЛАДНОКРВНОСТ УРОША БЛАЖИЋА ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА: Оно што прича док је у притвору шокира све
ИЗРЕШЕТАО ЉУДЕ ЗБОГ СВАЂЕ ОКО ДЕЧАКА-УБИЦЕ СА ВРАЧАРА?! Месец дана од крвавог пира у Младеновцу, Урошу продужен притвор
"ОКРЕНУО ЈЕ ПУШКУ КА МЕНИ, ПОЧЕЛА САМ ДА БЕЖИМ" Очи у очи са Урошем Блажићем - она је преживела, њен брат није
Трагедија која је погодила ова места не може се речима описати, због чега већина не може и не жели да прича пред камерама. Тек понеко од мештана онако, више за себе, каже:
- Туга невиђена, трајаће то још ко зна колико дуго. Побио нам је децу за за шта? За џабе - кажу мештани.
Тог 4. маја, у смирај дана нико није могао да наслути да се те вечери кући неће вратити осам младих људи, а да ће 14 особа бити рањено.
Безазлена дечија расправа, једна усијана глава и аутоматска пушка били су довољно да се село Дубона и Мало Орашје завије у црно.
- То вече сам радио, био сам на послу када су ме позвали од куће супруга и деца. Нисам могао да верујем шта чујем. Тај дечко играо се са мојим сином откако су били мали - испричао је један од мештана села Дубоне.
У дворишту Основне школе "Момчило Живојиновић" цвеће и недогореле свеће. Са зида још недовршеног мурала посматрају очи убијеног младог полицајца, подсетник је и опомена да се никада ништа слично не понови.
Шест километара даље у Малом Орашју је иста туга и бол. Тамо где се некада чула дечија граја, већ месец дана влада мук. Сваког дана пријатељи и породица доносе цвеће и пале свеће у помен на пет младића који су убијени те кобне вечери.