ТРАГЕДИЈА У ДЕТИЊСТВУ ИЛИ ДУШЕВНА БОЛЕСТ? Ни једанаест година после не зна се шта је мотив бруталног крвавог пира код Младеновца
Љубиша Богдановић (60) починио је масакр у Великој Иванчи када је убио 13 својих рођака и комшија
Незапамћен крвави пир догодио се 9. априла 2013. године у селу Велика Иванча код Младеновца, када је ратни ветеран Љубиша Богдановић (60), у раним јутарњим часовима, убио својих тринаесторо рођака и комшија. Шта је био мотив да повуче окидач и одузме недужне животе, укључујући и дечији, ни после 11 година од масакра није познато.
Љубиша је овај део села завио у црно. Улица у којој се догодио масакр претворила се у улицу духова. У њој је, до Богдановићевог крвавог похода, живело неколико породица, а људи који су пуком срећом успели да преживе отуђили су се једни од других.
На помен годишњице од масакра, лица им пребледе, одмахну руком са сузама у очима и бојажјиво кажу да не желе да се присећају тог 9. априла који је променио ток живљења овог села подно Космаја.
Тог кобног дана Љубиша је у породичном дому Стекића усмртио Драгану, а у суседној кући њену свекрву Даницу.
У кући Деспотовића убио је Микаила и Милену, њиховог унука Горана, његову супругу Јовану и њиховог двоогодишњег сина Давида. У дому породице Мијаиловић убио је брачни пар Вељу и Олгу, а потом у кући породице Јешић мајку и сина, Љубину и Милоша. На крају крвавог похода пуцао је себи у браду, како су казали суседи, тек онда када је видео полицију. Два дана касније и он је преминуо у Ургентном центру у Београду.
Од Љубишине крваве руке главу су успеле да сачувају три породице, док су Александар С. и његов отац Радоје остали без две жене у породици - убијене су Александрова мајка Драгана (50) и бака Даница (78).
Мештани су рекли да је ово трагедија века од које се никада неће опоравити. Брдовити део села у ком се одиграо младеновачки крвави пир слабо је насељен већ годинама.
У кући где је живео починалац масакра Љубиша Богдановић живи његова супруга Јаворка, која је дошла до капије и казала да продужимо даље.
- Продужите даље и немојте више да ми се обраћате. Јесам ли поступила пристојно? Јесте ли ме позвали и јесам ли дошла? Хвала, пријатно - казала је Јаворка, а потом својим телефоном фотографисала наш службени аутомобил
Такође, разговарали смо и са комшијама, које кажу да са Љубишином супругом већ годинама нису у добрим односима, али и да нису једини.
- Од тог стреса сам добио шећер. У веома лошим односима смо и стално се свађамо. И то траје већ годинама. Шта се Љубиши десило тог дана, заиста не знамо. Супруга и ја смо остали живи. То јутро је било страшно. То је за нас велика трагедија и никада је нећемо заборавити. Од њихове куће када кренете низбрдо, већина кућа је празна и ту више нема никог живог. Живу главу је успела да сачува једна породица која је на крају овог пута. Жену је ранио и она је остала жива - прича комшија.
Мештани кажу да село није дозволило да Љубиша буде сахрањен на гробљу у Великој Иванчи где почивају жртве.
Трагедија у детињству
Љубиша Богдановић рођен је 5. априла 1953. у Великој Иванчи. Током детињства, његов отац је наводно извршио самоубиство, те је њега и његовог брата Радмила васпитавао деда Обрад.
Богдановић је заједно са сином Бранком радио у фабрици за прераду дрва која је била у словеначком власништву, где су обојица 2012. добила отказ.
Богдановић је за време рата у Хрватској 1991. служио четири и по месеца на славонском ратишту. Године 1981. добио је дозволу за ношење ватреног оружја.
- То је трагедија века. Све његове жртве почивају на нашем гробљу, а Љубиша у другом селу, јер мештани нису дозволили да буде сахрањен овде. Он је важио за домаћина и био је јако вредан. Ко ће га знати због чега је то Љубиша урадио, шта му је синуло тог јутра, али колале су разне приче, како то обично бива када се нешто деси у селу. Када неко дигне руку на сина и мајку, то никако не може изаћи на добро - прича мештанин.
Подсетимо, у Србији је 10. априла 2013. године проглашен дан жалости, а 12. априла жртве су сахрањене на гробљу у Великој Иванчи. Најтужнији призор био је ковчег најмлађе жртве, двогодишњег Давида.
Богдановић је сахрањен у селу Рајковац, које се налази близу Младеновца.
На малој црној мермерној плочи поред Љубишине слике стоји његово име и уклесан натпис: "Породица", која је и подигла споменик.
Мотив тог злочина већ годинама је предмет спекулација.
Комшије су Богдановића описивале као мирног, вредног и радног човека, али се спекулисало о томе да је он наводно злостављао породицу због тога што није одобравао везу његовог сина са једном девојком.
Било је нагађања и о наводној историји душевних болести у овој породици, али то никада није потврђено.
Извор:Србија Данас/24седам