"Убили сте ми тату, немојте ми убити и маму" Породица Зец брутално ликвидирана на прагу сопствене куће, па остављена на сметлишту: Језив злочин који до данас није у потпуности расветљен
Прошло је тачно 33 године од свирепог убиства Александре, Марије и Михајла Зеца које се и данас памти.
Тог 7. децембра 1991. године падало је нешто између снега и кише. Четири припадника специјалне јединице МУП-а Синиша Римац (18), Муниб Суљић (32), Игор Микола (20), Небојша Ходак (25) и једна девојка Сузана Живановић, сви под заповедништвом Томислава Мерчепа пред поноћ појавили су се на вратима познатог загребачког месара Михајла Зеца (38) у Улици Пољаничка број 22, на загребачкој Трешњевци.
Познавали су га многи у Загребу. Лично су га познавали и неки од оних, који су му се појавили на вратима. Чак је једном од њих месар раније повремено посуђивао новац. Осим Михајла, у кући је била и његова супруга Марија (36), деца Александра (12), Душан (10) и Гордана (7). Деца су у то време спавала.
Михајло и Марија су били на спрату у соби дневног боравка. Полицајци су рекли да ће претражити стан и одузети му оружје које поседује, будући су знали да је он страствени ловац. Разуме се, нису имали ниједан ваљан документ потребан за улаз у кућу, ни дозволу за претрес стана. Без одобрења власника почели су да отварају фиоке, претурали их, отварали су и ормаре, извадили постељину. Све вредно, као што су злато и новац су узели.
Након 10-15 минута кренули су напоље, а Михајло је пошао за њима низ степенице пратећи их. Они су ушли у комби. Пришао је комбију, објашњавао се са њима и тражио да му врате оно што су узели. Један од њих, наводно је реч о Синиши Римцу, у њега је испалио неколико метака.
Покупили супругу и ћерку испред куће
Михајло је пао и остао на месту мртав. После пуцња, покушали су да се удаље што пре са места догађаја. Док се возач комбијем окретао на уском простору оштетио је један паркирани аутомобил. Неки од комшија чули су пуцњаву у ноћи и провирили кроз прозор. Видели су комби сиве боје како одлази.
Кад је чула пуцњаву на улици, Михајлова супруга изашла је да види шта се догађа, а за њом је истрчала и ћерка Александра. Затекла је комби који је још био пред њиховом кућом. Петорка у униформама покупила је и њих две, убацила их у возило и удаљила се.
Душан и Гордана спавали су у својој соби и нису ни знали каква се драма одвијала у кући и испред ње. У једном интервјуу Душан је испричао да му је комшија покрио очи како не би видео тело мртвог оца како лежи у дворишту.
Пуцали у њега и док је лежао
Иако је била ноћ, на место догађаја изашла је велика полицијска екипа. Између осталог, прикупили су трагове који су остали испред куће након судара комбија и паркираног аута. Тако су утврдили да су осумњичени користили полицијско возило. Нико није могао да им каже где су Марија и Александра.
Наредног дана, 8. децембра, у Заводу за Судску медицину и криминалистику обављена је обдукција Михајла Зеца. Узрок смрти биле су прострелне ране главе и грудног коша. Могло се закључити да је у њега испаљено и неколико метака док је лежао.
Није се много причало о догађају, шапутало се само међу полицајцима у Ђорђићевој. Након неколико дана у Ђорђићеву су приведени Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак, Синиша Римац и Сузана Живановић. И даље се није знало где су Марија и Александра.
Датума 14. децембра 1991. године у преподневним сатима, након што су признали да су они заиста били у кући Михајла Зеца и убили га, признали су да су убили и Марију и Александру. Требало је урадити увиђај на Сљемену, на месту њихове ликвидације.
Кад је екипа за увиђаје дошла до дрвеног објекта излетишта, тамо је већ била осумњичена петорка. Чували су их полицијски специјалци.
Убили их на сметлишту
Убице су показале место на којем су убили мајку и дете. Док су објашњавали како су починили монструозни злочин, полицајци су признање снимали камером. Место убиства је уствари било сметлиште које је мало у брегу и удаљено је неких двадесет метара од самог излетишта. Убрзо су пронашли Маријину љубичасту кућну хаљину. На себи је имала и љубичасту тренерку. Даљим откопавањем појавио се други леш, девојчица у тамноплавој тренерци.
Руке и уста биле су им везане. Ноге мртве девојчице биле су готово потпуно опружене, а десна потколеница ослоњена на главу мајке. На тој, десној нози, била је папуча, на левој је није било. Код десног колена мајке пронашли су неколико чаура испаљених пројектила. Петорка је признала да су оружје сакрили на таван зграде излетишта где су га истражитељи и пронашли.
Тела мајке и ћерке превезли су у Завод за судску медицину и криминалистику на Шалати. Мајка је имала шест рана од метака. Само на глави имала је три прострелне ране.
Осим што су Александри биле везане руке, имала је повез и на очима. Убица јој је у главу испалио неколико метака, на десном образу имала је две ране и још три изнад десног уха.
И полицајци који су водили истрагу најежили су се док су слушали како један од убица препричава Александрине речи: "Убили сте ми тату, немојте ми убити и маму". Девојчица није ни помишљала да је и њој смрт близу.
Током истраге, петорка је тврдила да је Михајла убио Синиша Римац, а да је мајку и ћерку убио Муниб Суљић.
Извор: Курир