КАКВА ПРАВИЛА ВАЖЕ ИЗА РЕШЕТАКА? Смрад, кукњава, крв - главна ствар: Заборави ко си напољу
Прво што научиш када "заглавиш" у затвору јесте да тамо постоје друга правила, која немају никакве везе са било чиме што си научио у реалном животу, открива бивши затвореник КПЗ Сремска Митровица.
- Нико не жели да се сећа затвора и сваки пут ме ухвати језа када мислим о том периоду. Али понекад ми треба да се подсетим због чега више никада не смем тамо да завршим.
НОВА ЗВЕЗДА ЗАДРУГЕ? На робији 35 година, бежао из 7 ЗАТВОРА, а сад ПРОЗИВА Кристијана Голубовића
ПРЕТУКАО, ВЕЗАО ПА ЗАКЉУЧАО ЧОВЕКА У ТУШ КАБИНИ! Подигнута оптужница против "ријалити љубавника"
Овако причу почиње О. К., бивши затвореник КПЗ Сремска Митровица, који је у затвору провео пет година због пљачке. На слободу је изашао пре три године и сада је испричао како изгледа живот у затвору, да ли су приче о језивим сценама које се дешавају у ћелијама тачне, која правила унутра важе и шта су најгоре ситуације које је тамо доживео.
"ХТЕО САМ ДА БЕЖИМ ИЗ ЗЕМЉЕ"
Истрага у његовом случају је трајала три и по месеца. То му је било прво суђење, бранио се слободе и очеквиао је лакшу казну али, како каже, није успео да је добије.
- Када сам схватио да морам да проведем пет година у затвору уплашио сам се и падало ми је на памет да побегнем из Србије. Али, када сам размислио, схватио сам да нема смисла да се цео живот кријем, да живим по неким шупама, да идем у иностранство без пара. Рекао сам себи преживећу и то, само да изађем читав. Понео сам пар основних ствари и опростио се са дотадашњим начином живота - прича О. К.
ПОСКИДАШ СВЕ СА СЕБЕ И ЧУЧНЕШ
Како каже, раније је само слушао о искуствима из затвора и претпоставио да је део тих прича тачан, док су друге преувеличане или измишљене. Ипак, ништа није могло да га припреми на оно што је тамо видео и доживео.
- Све је као нека нестварна сцена из филма. Прво, наши затвори изгледају као да је време стало, имају дугачке ходнике, затворенике који стоје и гледају те док улазиш, неки нешто и добацују. Све ме подсетило на слике из кафилерије, тако је било грозно. Када те спроводе док долазиш, можеш да видиш бодиљикаву жицу и камере које су свуда. Онда следи чувено претресање, да виде да ли имате дрогу... - каже он и наставља:
- То значи, скинеш се до голе коже. Онда тако потпуно го чучнеш са раширеним ногама, док проверавају да ли имаш недозвољене супстанце. Затим те спроведу до ћелије, и тек тада видиш где си дошао и да одатле нема изласка - каже О. К.
ЋЕЛИЈА ПУНА НЕПОЗНАТИХ РОБИЈАША
Све време се трудио да изгледа јако и да се на његовом лицу не види страх, али, како каже, то је било јако тешко јер се плашио као никада до тада.
- У соби је било неколико мушкараца по креветима. Сви су наравно погледали у мене, "скенирали" ме. Такви погледи умеју да доведу до туче и натегнуте ситуације чак и у кафани, а камоли у затвору. Када сте у малој просторији закључани са људима за које не знате зашто робијају, то је чудан осећај. После сам схватио да ме је у први мах извукло то што сам крупан, јер оне који делују слабије, углавном одмах почну да малтретирају и да се иживљавају...", каже бивши затвореник.
СМРАД, КУКЊАВА, КРВ...
Атмосферу у затвору О. К. описује као депресивну, али уз свакдоневне борбе за опстанак. Како каже, тамо влада "отимачина" за готово све.
- Има неких који леже на кревету и не померају се, игноришу све, у потпуној депресији. Где год да се окренеш, све је одвратно и свуда је смрад, прљавштина, кукњава. У почетку се гадиш од свега што мораш да пипнеш. На неким зидовима виде се трагови крви. Када се деси да немаш свој кревет па да мораш да легнеш на под, то је тек ужас. Након што добијете право да идете у шетње ходником и по дворишту постане мало лакше - прича саговорник.
ЗАБОРАВИ КО СИ НАПОЉУ
Убрзо схватиш да то није непријатност која ће проћи за недељу дана, већ место где си трајно, каже О. К.
- Тада сам мислио да ћу полудети. Ипак, ми људи смо јачи него што мислимо и довољно нам је неколико дана да се прилагодимо. Важно је само да заборавиш ко год си био напољу. Тамо владају други закони и правила која мораш да поштујеш јер је тако најбоље за тебе. Имао сам среће са првим цимерима и то је јако важно - објашњава О. К.
ТРЕНИНГ МЕ ЈЕ СПАСИО
Нека од правила у затвору су да је главни у ћелији онај ко је ту најдуже. Такође, препорука је да будеш добар са командирима који могу да среде све што може да ти затреба.
- Новац унутра је јако важан и може доста да ти олакша боравак тамо. Унутра влада несташица и беда. Редовно избијају туче због телефонских картица, слаткиша, кекса, слушалица за телефон, па чак и књига. То све тамо јако вреди јер иначе можеш да се убијеш од досаде. Ако ти треба алкохол, нож или неко оружје, можеш и то да добијеш за новац. Генерално, мислим да половина затвореника има неки ментални поремећај. Мене је спасло што сам сваки дан тренирао и радио вежбе - присећа се бивши затвореник.
РАЗНЕ ГАДОСТИ ИЗ ОСВЕТЕ И ДОСАДЕ
Ипак, колико год да се снађеш, кад-тад мораш наићи на проблем, тучу или нешто још озбиљније. Некада је довољна једна погрешна реч или то што си цимер са неким, па да те неко удари, избоде или нападне.
- Има ту освета и разних гадости. Од подметања код командира, до уринирања по јастуку и сипања свачега у храну. Важно је да знаш како да реагујеш, када да се повучеш, а када да узвратиш. Иначе, убеђен сам да већина туча у затвору настаје зато што је људима јако досадно, сваки дан је исти, слушаш исте приче изнова и изнова - наводи он.
САМ НЕ МОЖЕШ ДА ОПСТАНЕШ
Добра ствар је што већина затвореника има право да користи учионице, библиотеку, цркву и радионице у оквиру затвора. Ту имаш мало времена да се искључиш из свега, каже О. К.
- Унутра имаш много времена за размишљање, што уме да буде и добро и лоше. Мислим да је најтеже бити у самицама, да би тамо већина људи полудела. Ја сада, након изласка, одржавам само пар контаката са људима које сам упознао тамо. Понекад се чујемо, али се ретко виђамо јер не желимо да се сећамо затворских дана. Само да се више никада не понови - каже овај бивши затвореник.