ЧАК СЕ И "ЧИСТАЧИ ЗЛОЧИНА" ЛАКО ОТКРИЈУ: Форензичар открива да ли се могу уклонити трагови и како су откривени у Ритопеку
Потенцијални проблеми могу довести до потешкоћа приликом прикупљања узорка, али нерешив случај тешко да постоји, истакао је професор др Кецкаревић.
Узимање ДНК узорка са места злочна веома је осетљива и поуздана метода након које правосуђе може да добије ширу слику о месту злочина, битним сведоцима као и о потенцијалним извришиоцима.
ДИЛЕР НА ВОЖДОВЦУ КРИО ХЕРОИН ИСПОД ТОЧКОВА АУТОМОБИЛА? Грађани послали патролу, они имали шта да виде
РАШЧИЊЕНИ МОНАХ АНТОНИЈЕ УХАПШЕН У ВАЉЕВУ: Легао насред трга у центру града, задавао муке полицији
ДВА ПОКУШАЈА САМОУБИСТВА НА ПАНЧЕВАЧКОМ МОСТУ: Жена и мушкарац хтели да скоче, интервенисала полиција и Хитна помоћ
Професор др Душан Кецкаревић из Центра за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду открио је која је основна процедура прикупљања генетичког материјала, са којих све предмета он може да се узме и који су потенцијални проблеми који могу довести до потешкоћа приликом прикупљања узорка.
- Форензичар, односно криминалистички техничар обрађује лице места, скупља предмете са лица места или узима брисеве, а тужилац води ту истрагу. По постулатима криминалистичке технике, покретни предмети се изузимају, а са непокретних предмета се скидају трагови и то у зависности од њихове коегзистенције. Ако су мокри трагови, онда се узима брис, а када су у случају суви трагови, у које спадају крв и сперма и контактни трагови, тада се брис натопи физиолошким раствором. То све исто ми радимо и са предмета које изузмемо. Поготово се трудимо да са оних предмета који су релевантни за случај узмемо брис и то на начин који би најмеродавније показао ко је руковао тим предметом. На пример флаша, ко ју је држао са стране, ко је пио из чаше, ко је држао столицу, оловку... Чија је та капљица крви, ткиво, кост... У принципу биолошки трагови су свуда. Неки су видљиви, а неки су оком невидљиви, али је најбитније да из њих може да се изолује ДНК материјал - рекао је саговорник.
Да ли могу да се "подметну" трагови?
Др Кецкаревић осврнуо се на ситуације у којима долази до могућег подметања генетичког материјала, као и шта је кључно да би одређени траг био валидан доказ који би потенцијаног починиоца злочина сместио иза решетака.
- Након дешавања тог неког критичног догађаја, обрађује се лице места. Ту се узимају предмети, а скуп свих доказа даје неку ширу слику која касније служи за реконструкцију догађаја из прошлости. Што се тиче подметања трагова, постоје у филмовима ситуације, постоје те ситуације и у реалном животу, али у суштини није тај траг тек тако лако подметнути. Није битан само траг него читав контекст тог догађаја, тако да та конструкција подметања трагова није лака за изведбу - рекао је др Кецкаревић.
Напоменуо је и да биолошки трагови могу да се сачувају дуги низ година, у зависности од тога на којем месту се налазе и како се поступа са њима након прикупљања.
- Ако нема влаге, сунчеве светлости и варијације температуре, они могу поприлично дуго да стоје и да се искористе. Само је потребно да се правилно сачувају, и наравно, да их нико није контаминирао - истакао је др Кецкаревић.
"Нема тела, нема дела" - могу ли докази да буду уништни у потпуности?
- Што се тиче отклањања ДНК трагова, ту постоје само несавршене истраге, а савршени злочини не постоје, или тешко да постоје. Ти можеш да покушаш све да елиминишеш, али су садашње анализе на нивоу који није ухватљив голим оком. У већини случајева се људи ослањају управо на то, да ако није видљиво голим оком, да ни не постоји. Онда се деси ситуација да на тотално чистим ципелама одређеном методологијом нађемо велику количину трагова крви, а рекли бисте да су нове, или скоро нове ципеле. Иста ситуација је и са панталонама. Оне понекад морају да буду третиране скоро до уништења да би трагови били уклоњени. С обе стране битан је људски фактор. Потребно је довољно средстава и много труда да се нађе траг, ако је исти био присутан па је уклањан. То је чињеница, али ја мислим да савршено уклањање тешко да постоји - истакао је саговорник.
Шта ако су на месту злочина пронађени мешани генетички трагови?
Актуелан случај у нашој земљи јесу наводни злочини и свирепа убиства, која су починили Вељко Беливук и његова криминална група. Недавно је откривено да је у викендици у Ритопеку, на машини за млевење меса, пронађен генетички материјал који је припадао потенцијалним жртвама. Наш саговорник је открио на који начин стручњаци поступају у том случају, као и којој мери могу бити валидни докази када се ради о "мешовитој" ДНК.
- Када причамо о тим злочинима, ја нисам укључен у тај део случаја, те не знам до којих тачно података су дошли стручњаци. Знам да се помиње та машина за млевење меса и знам да су неки трагови нађени. Ја бих само напоменуо уоштено, ако се нађу неки трагови који су мешавина трагова, тада се има статистичка могућност да се докаже да је више људи допринело настанку тог трага, рецимо када се ради о локви крви. Међутим, ако ви на пример бришете површине унутар машине за млевење меса рецимо, и добијете неки резултат мешавине, ви статистички можете да кажете ко је допринео настанку тих биолошких трагова, али да их раздвојите не можете. Мешање трагова, у било ком случају да се ради, на неки начин доводи до одређеног проблема у тумачењу резултата - рекао је др Кецкаревић, те напоменуо:
- У случају када су то добри трагови и ако су то добре количине и дају добре профиле, сада се ради довољно тих места на молекулу ДНК да та статистика није мала. Односно, довољна је да се са апсолутном сигурношћу закључи да је неко допринео том трагу.