Вештак описао све до детаља у суду: Откривено шта је уследило у моментима након пуцњаве у Рибникару, родитељи прошли кроз пакао

Породица тринаестогодишње Адриане Дукић, која је трагично изгубила живот у масакру у Рибникару, носи тешко бреме бола и страха. Вештак Милена Станковић, специјалиста форензичке психијатрије, на суђењу је изнела потресне детаље о стању породице након трагедије.

Биљана Пауновић, мајка убијене Адриане Дукић, коју је 3. маја 2023. године убио дечак убица у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару, током вештачења рекла је да "као да није била сва своја" и да није знала шта се дешава тог кобног дана. О томе је јуче пред судом говорила вештак Милена Станковић, специјалиста форензичке психијатрије.

"Дошло је до осећаја панике, ужаса и страха"

Одговарајући на питања суда вештак је истакла да је мајка Адриане Дукић од када је чула за пуцњаву у школи, трпела страх који је прешао у страх високог интензитета.

- Када није нашла Адриану, од 11 сати, тај страх је прешао у страх високог интензитета, дошло је до осећаја панике и ужаса, а сама је током вештачења рекла да "као да није била своја" и да није знала шта се дешава - навела је Станковићева.

Када је реч о оцу убијене девојчице, од самог старта је присутан осећај, како каже, потпуне немоћи.

- Од самог старта код Данета Дукић био је у питању страх јаког интензитета, осећај очаја и потпуне немоћи и неверице. Дане Дукић рекао је да је "све било као у филму" и да се "свега сећа као кроз маглу" - рекла је вештак и додала да је и њихово друго двоје деце трпело страх.

Како је вештак Станковић истакла, од када је Биљана сазнала да јој је ћерка настрадала, трпела је душевну бол јаког интензитета.

- Услед душевног бола, свим члановима породице животна активност умањена је за 40 одсто. Како су у питању чланови породице, страх се појачава кроз инстинктивну сферу. Чланови породице имају страх једни за друге - закључила је вештак.

"Ако ме београдске улице одвоје од твог загрљаја..."

- Анчи је хтела да постане доктор, јер је хтела да излечи свог деку. Дека има притисак, у годинама је. И кад се жалио, она је увек говорила "Не секирај се, постаћу доктор и излечићу те", а он се смејао и рекао "док ти постанеш доктор, дека ће да оде". И нажалост, она је отишла пре њега - рекла је Биљана.

- Године 2020. ми је писала писмо да ме воли и, не знам због чега, написала ми је: "Ако ме београдске улице одвоје од твог загрљаја, ти си моја мама и никада те нећу заборавити". Те године смо се преселили за Србију. Недостаје ми то кад дође из школе и каже да има свашта да ми прича. Била је у тинејџерским годинама и била је весела и срећна - каже Биљана, мајка страдале девојчице, и додаје:

- Размишљам како она горе сама без нас, а са друге стране вуку ме деца. Они не разумеју, за њих је то велики шок, они знају само да им је сестра отишла у школу - испричали су тада Адрианини отац и мајка.

Извор: Србија Данас/Курир