Видео сам да тата подиже руке: ПОЛИЦИЈСКА БРУТАЛНОСТ од које ће вам пресести вечера и даље без СУДСКОГ ЕПИЛОГА
Језиво
Александар Мушикић (57) смртно је повређен у интервенцији полиције пре више од десет година, а судски поступак још није правоснажно окончан.
Мушкић, који је био инструктор падобранства и пилот, никада није био у сукобу са законом. Он је задобио смртоносне повреде у интервеницији полиције која је, према одлуци Вишег суда у Београду била "оправдана у циљу савладавања отпора". Умро је тако што су му сломљена ребра повредила плућа.
Полицију је 4. априла 2007. године позвала Мушикићева бивша супруга И. М, јер он није дозвољавао да са заједничким сином отпутује на дуже у Немачку без његове сагласности. Полицајци су дошли у тренутку када је Мушикић стајао испред таксија у коме су били возач, његова бивша супруга и тада десетогодишњи син који данас има 20 година. Сви они су сведочили да Мушикић није био агресиван и да је само стајао испред таксија, те да је дигао руке у ваздух када су му полицајци Милисав Тодоровић (35) и Милош Стојановић (49) пришли. Посебно потресно било је сведочење Мушикићевог сина од 24. априла 2017. године о томе како је пре десет година последњи пут видео оца када је смртно повређен.
- Видео сам тату да је подигао руке. Међутим, бацили су га на асфалт и тамо су га држали, клечећи на њему, док је он лежао на стомаку. Нису му дозвољавали да устане. Затим су га подигли и бацили на хаубу таксија. Видео сам да му цури крв из левог ува - сведочио је младић.
Мушикићева мајка, кумови, пријатељи и колеге сведочили су да им је он лично казао да су га тукли у полицији.
- Једва је говорио. Клекла сам поред њега и питала га: "Да ли су те тукли у полицији", климао је главом и одговорио са "да" - сведочила је његова мајка Милена Бановачки кроз сузе.
Међу сведоцима је и тадашњи полицијски инспектор Томислав Николић који је навео да је обавио разговор са њим док је био на ВМА.
- Рекао ми је да су га тукли полицајци - казао је на суду Николић.
Мушикић је тог 4. априла 2007. године приведен у полицијску станицу на Врачару, на кратко одведен у Ургентни центар, па враћен у станицу. Чланови породице и пријатељи Мушикића који су са њим разогварали пре него што је преминуо, тврде да ду га у полицији поново тукли када су га вратили из Ургентног центра. Следећег дана, 5. априла 2007. године Мушикић је отишао на ВМА. Тамо је констатовано да је имао подлив на левој страни леђа у висини бубрега и да су му сломљена ребра, такође је утврђена рендгенски повреда десног плучног крила. У отпусној листи са ВМА се наводи да је 8. априла медицинска сестра пронашла Мушикића у тоалету без свести након чега је покушана реанимација. Преминуо је у 7.50 часова тога дана.
Кривични поступак покренула је мајка покојног Мушикића. Исто веће судије Марине Анђелковић два пута донело је скоро идентичну ослобажајућу пресуду, иако је рву оборио београдски Апелациони суд уз образложење да је "нису прихватљиви разлози првостепеног суда". Веће судије Анђелковић и други пут 11. јула 2017. године закључује да и поред тога што је "неспорно утврђено да је покојни Мушикић повреду у виду пнеуматоракса задобио приликом интервенције службених лица - оптужених" да је примењена сила била у функцији савладавања отпора. Апелациони суд сада мора да донесе коначну одлуку.
