"ЗА МОЈУ ДЕЦУ ЈЕ ТО НЕНАДОКНАДИВ ГУБИТАК" Нишлија који је усмртио путара ипак иде у затвор - супруга није задовољна пресудом
Путар Радмило Радосављевић погинуо је 1. јула 2010. године, док је стајао на средини коловоза и сигналним заставицама наизменично пропуштао возила.
Основни суд у Нишу осудио је Владимира Ракића (48) из овог града на годину дана затвора јер је пре 11 година изазвао саобраћајну несрећу у којој је погинуо Радмило Радосављевић (48) радник предузећа "Сигнализација".
Истом одлуком Пироћанац Јовица Крстић (67) који се такође теретио за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, ослобођен је одговорности за смрт радника путарског предузећа, због недостатка доказа. На овај начин Основни суд је преиначио првостепену пресуду донету пре три године, којом су обојици изречене једногодишње затворске казне затвора у кућним условима, а на коју су се жалили и тужилаштво и окривљени.
ОНА ЈЕ ПОГИНУЛА У КАЊОНУ СМРТИ! Жена сахрањена јуче, муж и син у тешком стању (ФОТО)
СУПРУГА ОТКРИЛА КАДА СЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ ЧУЛА СА БИЗНИСМЕНОМ: Ништа није указивало на то да може да се убије
АКЦИЈА КРУШЕВАЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Приликом прегледа комбија, пронашли 210 килогмара марихуане
Радосављевић је погинуо 1. јула 2010. године а према наводима првостепене пресуде, оба окривљена возача прекорачила су дозвољену брзину кретања која је због радова на путу била ограничена на 20 километара на час.
Јовица Крстић који се "шкодом фабијом" кретао из правца Ниша ка Пироту возио је брзином од најмање 30 километара на час, због чега није на време угледао путара који је стајао на средини коловоза и сигналним заставицама наизменично пропуштао возила. Видевши да се Крстић неће зауставити, Радмило је покушао да га избегне тако што је закорачио на супротну коловозну траку којом се кретао Владимир Ракић управљајући аутобусом "Сетро С213" и то брзином од 50 километара на час који га је ударио левим фаром.
Услед тог ударца, путар који је задобио тешке повреде главе, грудног коша, трбуха и карлице одбачен је пред возило које је хтео да избегне а оно га је докусурило. Обојица возача негирала су одговорност за смрт радника путарског предузећа. Возач аутобуса је тврдио да је покушавао да избегне Ракићево возило које је прешло на његову страну, због чега је престао да прати кретање путара све док га није ударио. Ракић је са своје стране истицао да је успорио како је било прописано, али да је путар прешао на супротну страну када га је ударио аутобус и бацио пред његов ауто.
Образлажући висину изречене казне, суд је навео да је узео у обзир олакшавајуће околности, посебно да је Ракић породичан човек, неосуђиван, те да је несрећи допринело и путарско предузеће, које није поставило привремену саобраћајну сигнализацију а да отежавајућих околности није било. Објашњавајући због чега је Крстића ослободио оптужбе, суд је навео да је тачно да је возач аутобуса прекорачио брзину прилагођену условима пута, али да би и да је возио спорије, био у немогућности да избегне ударање оштећеног Радмила.
Удовица незадовољна пресудом: Деци је и даље веома тешко
Сузана Момић Радосављевић, удовица страдалог путара, изразила је незадовољство судском одлуком посебно због маратонског трајања кривичног поступка.
- Ракић се жалио на пресуду којом је осуђен на кућни затвор, ни то му није одговарало, а сад ће ићи на издржавање казне, али он је и крив. А, овај што је ослобођен, јесте да није његова кривица али је усмртио човека. Требало је да и он буде кажњен, макар условном осудом. Надам се да ће се тужилаштво жалити на ту судску одлуку, једанаест година је прошло а наша агонија се наставља. Радмила ништа неће вратити, ниједна казна, али је мојој деци и даље веома тешко. Имам девојчицу са посебним потребама, отац је увек био уз њу, возио је свуда, за моју децу је то ненадокнадив губитак. Прошло је једанаест година, да је пресуда донета како треба и они би досада одлежали своју казну и мој Радмило би нашао мир где год да је - рекла је Сузана.
Ракићу је изречена и мера безбедности забране управљања моторним возилом у трајању од једне године. Деца страдало путара упућена су на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.
На ову пресуду право жалбе имају и одбрана и тужилаштво.
