СРПСКИ КРИМИНАЛЦИ БИРАЈУ ХРВАТСКЕ ПАСОШЕ: Највећа имена подземља крила се иза "шаховнице" - сад је ПАО ПОМАГАЧ

Синхронизовано хапшење више од 30 припадника групе која се у Хрватској бавила фасификовањем пасоша за криминалце, међу којима су "кавчани", "шкаљарци" и "земунци", поново је потврдило стару тезу да су хрватска држављанства и пасоши омиљени балканским криминалцима.

Да ли због тога што хрватска путовница (пасош) обезбеђује бољи пролаз у земљама Европе или због могућности га их лако и брзо набаве, хрватска документа деценијама уназад представљају "сламку спаса" овдашњим осуђиваним и потраживаним криминалцима.

У оквиру јучерашњег хапшења, лисице на руке стављене су и полицајцима који су из полицијских система издвајали особе које су биле погодне за крађу идентитета - нестале, људе за које се веровало да неће поднети захтев за издавање пасоша, одговарајућег физичког изгледа и слично.

Као шеф ове групе наводи се Нусред Сеферовић (49), председник Већа ромских удружења Хрватске.

На дугачкој листи оних који су на путној исправи тробојку заменили шаховницом нашла су се најзвучнија имена подземља - од Милорада Улемека Легије, преко Сретка Калинића и Луке Бојовића, па све до Дарка Шарића.

Хронолошки гледано, последњи у низу ухапшених криминалаца чије је име одјекнуло у медијима јесте Милош Радоњић, који је пре само четири месеца ухапшен у Славонском Броду у Хрватској. Означен је као истакнути припадник кавачког клана.

Лисице су му стављене у хотелској соби, након што је у Новој Градишки поднео захтев за издавање новог пасоша. То је учинио кривотвореним документима. Када су га привели, полицајци су схватили да је реч о Радоњићу, за којим је Црна Гора расписала потерницу.

Његово име спомњиало се у контексту обрачуна црногорских кланова, а до сада је преживео четири атентата. Управо због једног од покушаја убистава Радоњића недавно је у Београду саслушан Јован Вукотић по молби црногорског Министарства правде.

Само месец дана касније ухапшена су двојица црногорских држављана који се сумњиче да су учествовали у убиству Богдана Милића у Цетињу 11. јуна ове године. У Хрватску су ушли с лажним путним исправама по којима се Лаличић звао Милош Санковић, а пет година старији Марковић представљао се као Алекса Шашић.

Приликом хапшења у изнајмљеном стану, код није пронађено никакво оружје, веч "само" фалсификована документација - пасоши, родни листови, личне карте и држављанства.

Априла 2003. године, хрватски МУП потврдио је да се Милорад Улемек - Легија користио фалсификованим пасошем који је издат на име Владо Вукомановић. Та путна исправа, испоставиће се касније, једна је од 900 које су издате у хрватском конзулату у Мостару, установи која се нашла у центру велике афере која је откривена.

Због фалсификовања је ухапшен конзул, а једна чиновница извршила је самоубиство. Прецизирано је да је Уле­мек 26 пу­та пре­шао гра­ни­це шест зе­ма­ља са овим документом.

Осим Легије, још један члан земунског клана у Загребу је преузео хрватске исправе: било је то 2006. године, путовница је гласила на име Драго Церсар, а земунац је био Сретко Калинић Звер. Имао је још један пасош који је накнадно добио, а у њему је стајало име Миливој Мандић.

Пасош је код њега пронађен након што је, после рањавања 2010. године, ухапшен у Загребу. Наводно га је набавио Цветко Симић, кум Луке Бојовића, чије обезглављено тело је пронађено исте године на дну загребачког језера Јарун. Документ је наводно плаћен 26.000 евра.

Калинић је, иначе, означаван као један од најбруталнијих плаћеника који је извршавао убиства за замунски клан. Више пута је на суђењима хладнокрвно говорио о детаљима, а тренутно се налази иза решетака јер је осуђен на 30 година због убиства српског премијера Зорана Ђинђића.

Један од хрватских пасоша користио је и Лука Бојовић, и то на име Маријана Баришића, Хрвата који је нестао 2008. године у Блајбургу. Бојовић је својом фризуром и зулуфима у доброј мери одговарао Маријану Баришићу са фотографије, али ако се фотографија у пасошу упореди са последњим снимцима ухапшених, може се закључити да је заправо реч о његовом колеги Владимиру Милисављевићу Будали.

Приликом хапшења Бојовића у Шпанији, пали су и Милисављевић и Синиша Петрић, код којих су пронађени две хрватске личне карте и три важећа пасоша. Хрватске власти браниле су се тада да због истраге о томе како криминалци долазе до хрватских путовница не могу износити детаље, али да се сумња да оне уопште нису издате на подручју те земље, већ у Босни и Херцеговини.

Такође су казали и да је реч о старим, аналогним пасошима, издатим пре 2010. године, те да од увођења путних исправа са биометријским подацима фалсификовање неће бити могуће. Ово хапшење анулирало је ту тезу.

Пљеваљски нарко-бос Дарко Шарић је са личном картом која се водила на име Томислава Саватовића (украдени идентитет) у хрватском конзулату у БиХ у Тузли затражио и добио пасош.

На основу ових докумената, Шарић је добио легалну путну исправу, додуше на нелегалан начин. Ипак, за ово кривично дело никада није одговарао. Случај је пред српским судом застарео.