ГОВОРИ ТИХО, ОВУ ЖЕНУ ЗОВЕ МАМА: Ево како се понаша девојчица (8) коју је отац држао заточену у стану
Није постојала могућност кретања када је девојчица стигла у клинику, а свака надокнада хране морала је да иде постепено.
Психолог из Универзитетске дечје клинике "Тиршова" Вукашин Чобељић рекао је да стање девојчице (8), коју је отац Урош Пашајилић држао у кади, иде на боље. Како истекао за "Прву" ТВ, девојчица је дошла са само 10 килограма на клинику, била је смештене у креветац за бебе, сада има интеракцију са особљем, а успела је и да направи неки корак. Приоритет свих је опоравак њеног општег стања, навео је Чобељић.
- Приоритет је њено физичко стање, које је значајно боље. У почетку је била на 30 одсто уноса хране и течности, у односу на 100 одсто, све остало је примала преко инфузије. Од гастроентеролога смо добили информацију да је сада значајно боље - каже писхолог Чобељић.
ТРАГЕДИЈА У ТРАМВАЈУ НА ЗВЕЗДАРИ! Човек преминуо у градском превозу
СТРАШНА НЕСРЕЋА КОД КРАГУЈЕВЦА, ПОВРЕЂЕНО 18 ПУТНИКА: Аутобус излетео са пута (ВИДЕО)
НИШЛИЈКА ОСУМЊИЧЕНА ДА ЈЕ ВРЕЛОМ ВОДОМ "ОШУРИЛА" ДЕТЕ: Дечак имао опекотине на чак 90 одсто тела - умро у ЈЕЗИВИМ МУКАМА!
Девојчица говори јако тихо, чак је жену која је била са својим дететом са њом у соби назвала "мама".
- И остали специјалисти су је пратили. Физијатри нису тренутно у могућности да јој помогну, јер недостаје довољно мишићне масе. Што се тиче психолошког дела, ту је евидентан напредак. Сам почетак био је тежак. Она комуницира, она реагује на постављена питања. Сама изражава своје потребе. Јако тихо говори, изговори по једну или две речи. Са њому соби је била мама са дечаком, која је изузетно топла и брижна жена, била и према свом детету, али и према њој. Њој се обраћала са "мама". Медицинско особље јој је постепено прилазило. У току јучерашњег дана смо могли да је мазимо, да јој бацимо пет, поклонимо играчку - истиче психолог.
Није постојала могућност кретања када је девојчица стигла у клинику, а свака надокнада хране морала је да иде постепено.
- Физички аспект, она је смештена у гастроентеролошко одељење у дечји креветац, јер код ње није постојала могућност ходања. Мишичне масе нема, али то ће ићи у добром смеру. У почетку надокнада хране морала је да иде постепено. Сваки претерани унос хране код ње је доводио до дијареје и повраћања. Она јесте прошла кроз трауматско искуство, кроз занемаривање, али она се чак навикла на такве услове. У психолошком смислу то је био потпуни шок. Како се постепено навикавала, оно што је за њу било најстресније то су били поподневни и вечерњи часови. Она је гладна тада, осећа потребу да јој неко помогне, а ми смо беспомоћни, јер би било какав унос хране за њу био катастрофалан, довео би само до погоршања. То су тренуци када би она плакала - иситче Чобељић.
Напредак у интеракцији са особљем
- У четвртак, петак сам јој објашњавао да не сме да узима храну, јер мора да јој се опорави стомачић. Јуче када сам дошао код ње, повећан јој је унос хране и онда је она само шапнула "опоравља се стомачић". То су за нас велики кораци. Најтеже је успоставити контакт, да дете има поверење, контакт се успоставља игром и оног момента када се јави осмех, значи да је контакт успостављен - каже Чобељић.
Приоритет њено физичко стање
- Приротет је њено органско, физичко стање. Месец, месец и по дана је неопходно да се опорави у смислу гастроенеролошког опоравка. Када се стекну могућности онда иде и физијатријски опоравак. Што се тиче психолопшког аспекта је да се трудимо да ова средина за њу буде предвидива, позитивна, стимулишућа да не доживи као трауму. Дете се адаптирало на услове које је имало код куће и свака пробена за њу је нека врста шока, оно није знало за друго. Неопходно је пратити у што већој мери пратити и препознавати дететове потребе - каже Чобељић.
За чланове породице није питала, навео је психолог.
- Није питала за чланове породице. Она је маму дечака, која је била у соби са њом звала мама. То указије на потребу за негом и блискошћу. Ми морамо да будемо оптимисти. Њен опоравак зависи од индивидуалне предиспозиције, са једне стране. Ово су искуства која ће негативно утицати. Јако тешко је проценити на ком интелектуалном нивоу се дете налази, можемо да кажемо да ће вероватно постојати одређене последице, али на нама је да будемо сада и овде, да видимо које су њене потребе сада. Мирамо да будемо оптимисти, али умерени - каже Чобељић.
Уз помоћ васпитачице девојчица је изашла и на терасу, а успела је да прекопира и своје име, које је васпитачица написала на бојанци.
- Евидентан је напредак. У недељу је била на тераси, бојила је ускршње јаје са васпитачицом. Она је написала њено име, а девојчица је успела да прецрта своје име. Она полако прихвата одређене особе. Већ нас препознаје и реагује. Најбитније је да буде константна средина. Ми смо само привремена станица са идејом да се она опорави. Следећа станица би било прихватилиште, јер је она одатле дошла код нас. Тимски рад и да будемо колегијални, ово је специфична ситуација и фокус је на њеним снагама, а не на слабости. Имала је 10 килограма. Срећом, тај аспект иде на боље. У почетку је имала једва снаге да се држи, а у недељу је већ могла да направи неки корак уз помоћ особља. Опоравак иде у правом смеру. Ми се трудимо да поред тих страшних ствари, то не буде приоритет, већ да гледамо њу као особу са својим потребама и да се усмеримо на напредак - каже психолог.
Још увек се не може рећи на ком је интелектуалном нивоу девојчица, али је неопходно фокусирати се њене јаче стране, навео је Вукашин Чобељић.
- Неопходно је да се навикне на новонастале околности. Полако ће се процењивати на ком је она нивоу. У односу на то када је дошла дете разуме, интеракција постоји. Једносмерна је интеракција, одговара код особа које су од поверења да ће постојати одређене последице. Не треба да гледамо детерминистички то, треба дати све од себе да се те ствари надокнаде. Колики је ниво њеног разумевања ми ћемо видети - иситче психолог Чобељић за "Прву" ТВ.
Он је закључио да у овим околностима ствари иду на боље, а како ће бити, треба ићи корак по корак.