БЕЛИВУК СЕ ОБРАЋАО ЗА ПОМОЋ ОВОМ ПОЛИТИЧАРУ: Откривени детаљи породичне трагедије Веље Невоље
Вељко Беливук и његов млађи брат су у стану у Грчића Миленка живели од рођења.
Несрећа у којој су пре 26 година страдали Небојша (34) и Бранка Беливук (31) и Мирјана Младеновић (55), мајка, отац и баба Вељка Беливука (36), познатијег као Веља Невоља, према незваничним информацијама, догодила се због нерешених имовинских питања!
Тада су Беливук и његов млађи брат остали сирочад, а бригу о њима преузео је рођак.
БРУТАЛНА АКЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ, НАСТАВЉАЈУ СЕ ХАПШЕЊА! Попадали Вељини НАЈБЛИЖИ САРАДНИЦИ, Кавчани бачени на колена
НОВАЦ НИЈЕ САМО КРВАВ! Завршено вештачење новчаница из Вељиних штекова, полиција остала у шоку после извештаја
ЈЕДНО МЕСТО У РИТОПЕКУ ПОД ЈАКИМ ОБЕЗБЕЂЕЊЕМ: У дворишту "куће страве" играли фудбал са главом жртве?!
Вељко Беливук и његов млађи брат су у стану у Грчића Миленка живели од рођења. То је стан који је 1984. године њихов деда по оцу Илија добио, као привремено решење, од Дирекције за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда, по основу расељавања због рушења породичне куће. Годину дана касније, Илија је на основу ранг-листе од своје фирме добио још један стан, у који се преселио и касније га откупио.
У првом стану остао је његов син Небојша, иако законски више није имао право на то. У међувремену, Дирекција је покренула судски спор за поништавање уговора о привременој додели стана. Спор је окончан пресудом Врховног суда, којом је тужени Илија, односно његов син Небојша, обавезан да испразни стан, што овај није учинио.
Десет година после, 13. фебруара 1995, Небојша је наводно активирао бомбу "кашикару".
После породичне трагедије 1995, старатељство над Беливуком и братом преузео је Центар за социјални рад, а они су и даље наставили да живе у истом стану, из које је град хтео да их исели.
- Према члану 19 Закона о стамбеним односима, породица Беливук стан је користила без основа, а по члану 17 истог закона, не могу се истом лицу доделити два стана, нити они имају право да откупе оба. Општина је разматрала могућност, али није нађен правни основ по којем би било могуће доделити стан малолетној деци чији је старалац члан породице који је већ један стан добио - објаснили су тада у Општини Раковица.
Породица Беливук се обраћала за помоћ и Министарству за социјална питања, као и Кабинету председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића.
Оба државна органа позитивно су одговорила, тражећи од општина Врачар и Раковица да "поступак исељења обуставе док се правно не регулише питање права на коришћење стана или, евентуално, деци не обезбеди други адекватни стамбени простор".
Надлежни у Центру за социјални рад Општине Врачар тада су рекли да су они орган старатељства и да Општина Раковица поступа нехумано,"грубо вршећи психички притисак на децу".
- Уместо да помогне у збрињавању дечака, Општини се жури да их исели. Држава је по свим законима на страни деце, а Општина Раковица се упорно оглушује чак и о захтев Кабинета премијера Ђинђића за обуставу исељења. Општина се тако ставила изнад државе - рекли су тада из Центра за социјални рад општине Врачар.
После вишегодишњег спорења, стан у солитеру у Грчића Миленка добио је, како Објектив ексклузивно сазнаје, новог власника, особу познату јавности из музичких кругова.
Неколико саговорника медија каже да је остало нејасно ко је тог 13. фебруара 1995. године заиста активирао "кашикару" у стану на врху једног од солитера у Улици Грчића Миленка. Као кривац за трагедију која је разорила породицу Беливук означен је Небојша, за кога, међутим, они који га се и даље сећају имају лепе речи.
- Његова супруга Бранка и он су били млад и леп пар. Обоје их се сећам као пристојних људи, њега поготово. Није се догодило да се сретнемо а да се не јавимо једни другима. Још тада није било јасно шта се догодило, да ли је можда неко трећи убацио бомбу у њихов стан. Просто ми је невероватно да је Небојша урадио тако нешто. Мада, никад се не зна… - рекла је једна од станарки солитера.
Упитана шта се то дешавало пре две и по деценије, жена је само суво одговорила да више не зна. Сећа се, међутим, да је детонација била толико јака да је улазна врата од стана кроз ходник избацила на супротну страну зграде.
- Страшно је било. Видели су раскомадана тела својих родитеља. Изнети су овуда у ћебадима - каже жена и руком показује стазу која води од улаза ка улици.
Друга саговорница каже да од целог тог догађаја памти само да је децу примила код себе, "нахранила, обукла им чарапице", а шта се даље дешавало, после толико година се не сећа. Не сећа се, каже, ни ко је и када децу од ње одвео.
- Небојшини таст и ташта били су у гостима кад се то догодило, они нису живели овде. На месту су остали мртви он, Бранка и њена мајка, таст је био тешко повређен, сећам се да је изнет на носилима, а деца, њих двоје, остали су неповређени јер су били у другој соби кад је дошло до експлозије - присетила се времешна станарка.
Од прве саговорнице се сазнало да је по децу дошао стриц, Небојшин брат, који их је, наводно, одвео код себе.
ПРИМАЛАЦ НЕПОЗНАТ
Медији су јуче посетили Гандијеву улицу, у којој Беливук има званично пријављено пребивалиште. Међутим, врата стана у којем је наводно живео нико није отварао.
Једна од станарки је рекла да је Вељу Невољу повремено виђала у крају.
- У нашем крају има доста Партизанових навијача, нисам сигурна да је живео овде, али вероватно има неке везе са овим крајем. На зидовима зграде има доста графита ВБ Партизан, а сви Звездини графити су прецртани -рекла је саговорница медија.