25 ДОГАЂАЈА КОЈИ СУ ОБЕЛЕЖИЛИ 2022. ГОДИНУ! На неке сте сигурно заборавили, а УЗДРМАЛИ СУ СВЕТ

Свет је заборавио на корона вирус, али је зато нови догађај потпуно заокупио пажњу - рат у Украјини. То се одразило и на прлике у Србији, а осим тога, попис, избори, нова Влада, инфлација и цене станова, Ђоковић протеран из Аусралије, воз "Соко"... само су неке од тема које су обележиле 2022. годину.

1 . Ђоковић протеран из Аустралије

Почетак 2022. године обележило је протеривање Новака Ђоковића из Аустралије. Српском тениском асу не само да није било дозвољено да наступи на Аустралијан опену, где је рекордер по броју освојених пехара, пошто није био вакцинисан на корона вирус, него је десетак дана трајало његово малтретирање, провлачење кроз судове и опскурне хотеле у којима су боравили мигранти. Ђоковић је на крају депортован 16. јануара из Аустралије након што је суд одбио његову жалбу на укидање визе и добио је трогодишњу забрану уласка у земљу која је, срећом, касније поништена.

2 . "Соко“ јури 200 км/Х

Средином марта отворена је брза пруга од Београда до Новог Сада, којом воз “Соко” сада превози путнике од престонице до српске Атине за само 33 минута, развијајући током путовања брзину и до 200 километара на час. Поред експресног воза, који стаје само на станици на Новом Београду, преко дана саобраћају и регио експрес возови који путују 47-48 минута и регио поласци којима је у једном правцу потребно 55 до 57 минута. “Соко” је на почетку одмах постао атракција, а пуне композиције девет месеци касније показују колико су Србији неопходне брзе пруге.

3 . Рат у Украјини

Када је Русија 24. фебруара покренула инвазију на Украјину нико није могао ни да сања да ће овај оружани сукоб потрајати (бар) до 2023, али и да ће постати рат који је толико променио свет. Уместо руског блицкрига, добили смо исцрпљујуће борбе. Десетине хиљада људи је погинуло, више од десет милиона људи је избегло из Украјине, али и Русије, а рат је довео до економског земљотреса који је понајвише погодио Европу.

4 . Рио Тинто

Почетком године, након неколико месеци током којих су трајали протести грађана, Влада Србије одлучила је да стави тачку на случај „Рио Тинто“, односно да поништи све дозволе и планове који су постојали око ископавања и експлоатације литијума на територији општине Лозница.

- Тиме смо испунили све захтеве еколошких протеста и ставили тачку на „Рио Тинто“ у Србији. Овим је, што се тиче пројекта „Јадар“ и „Рио Тинта“, све завршено. Готово је - рекла је премијерка Брнабић 20. јануара. Председник Србије Александар Вучић је у више наврата касније истакао да је одлука о стопирању експлоатације литијума његова велика грешка.

5 . Маратонски избори

На априлским изборима могли бисмо да кажемо ништа ново: Александар Вучић је тријумфовао у првом кругу и стигао је до другог председничког мандата, СНС је тријумфовала и на парламентарним изборима, истина мање убедљиво него ранијих година, без апсолутне већине, а уз помоћ СПС успела је да задржи и тесну власт у Београду где је Александар Шапић изабран за новог градоначелника.

Изборе је обележила мексичка сапуница на изборном месту у Великом Трновцу (општина Бујановац), где се гласало пет пута, па смо коначне резултате сазнали тек три месеца након одржаних избора?!

6 . Игра престола Карађорђевића

Принц Петар Карађорђевић крајем априла обелоданио је да је абдицирао и своја потенцијална права која му припадају по основу првородства пренео на следећег по старешинству рођења, његовог брата принца Филипа. „У интересу династије је да принц наследник са својом породицом живи у Србији, међу нашим народом. А мој брат краљевић Филип је свој живот и живот своје породице везао за нашу отаџбину, у којој се након девет деценија родио и први мушки члан династије Карађорђевић, наследник мог брата, краљевић Стефан“, навео је Петар Карађорђевић у саопштењу. Ова вест наишла је на опште одобравање с обзиром да је принц Филип веома добро прихваћен у Србији.

7 . Гашење короне

Почетком године, доласком новог соја омикрона, имали смо најјачи удар короне од њеног појављивања у марту 2020, са преко 19.000 заражених на дан. Ипак, то је по свему судећи био почетак краја пандемије, пошто је болест ослабила и сада је све више налик обичном грипу.

У међувремену укинуте су скоро све рестриктивне мере, осим обавезне изолације од седам дана за све позитивне на корону. Коначно, пре неколико дана почело је затварање ковид амбуланти, па сада сви који имају симптоме прво морају код свог изабраног лекара. Више нема ни Кризног штаба, па је др Предраг Кон могао да оде у заслужену пензију.

8 . Лажне бомбе

Годину за нама су обележиле и лажне дојаве о постављеним бомбама. Почеле су одмах након што је стартовао оружани сукоб у Украјини, али и даље није утврђено да ли иза њих стоје “прозападне” или “проруске” струје. Или су умешани и једни и други.

Како било с времена на време долазило је до масовних дојава о бомбама које су наводно биле постављене у авионе, тржне центре, школе, болнице, студентске домове, на мостовима, аеродромима, железничким станицама, стадионима, спортским дворанама...

Како су истакли стручњаци ради се о класичном хибридном рату.

9 . Попис

Дуго чекани попис становништва после 11 година трајао је током целог октобра, а у неколико градова имао је и десетодневни продужетак. Први пут је пописивање вршено помоћу таблета, а први прелиминарни резултати су показали да у Србији живи око 6,7 милиона становника, односно око пола милиона мање него 2011.

Ипак, већ на првом кораку је бачена сумња на резултате пошто се испоставило да је број пописаних био мањи за 218.000 људи, а да су они додати на основу административних података, односно да је коришћен комбиновани модел пописа иако то раније уопште није било ни спомињано ни најављивано. Коначни резултати се очекују током 2023. и 2024.

10 . Инфлација и еурибор

Рат у Украјини довео је до велике економске кризе, умногоме чак и јаче од оне коју је изазвала пандемија корона вируса. Па ни Србија није била изузетак.

Инфлација се према званичним подацима креће око 15 одсто, али су цене неких, пре свега прехрамбених намирница, поскупеле много више. Цене млека и млечних производа су повећане од 50 до 80 одсто, а слично је било и са ценом јаја, меса, уља, воћа, поврћа...

Поврх свега експлодирао је и еурибор, па су драстично повећане и рате кредита, посебно оних који су се задужили због куповине стана.

11 . Долазак Руса

Почетак рата у Украјини, а посебно када је спроведена мобилизација у Русији, довели су до селидбе великог броја руских и украјинских грађана у Србију. Према последњим подацима, од 24. фебруара је у нашу земљу стигло више од 140.000 Руса и неколико десетина хиљада Украјинаца.

Они су стизали у три велика таласа. Први је био одмах након почетка ратних сукоба, други током летњих месеци, а трећи након што је проглашена делимична мобилизација у Русији. Овај трећи талас је био најјачи и најдужи, али према тврдњама људи из агенција које се баве изнајмљивањем станова, и он је при крају. Ко је хтео и могао, тај је већ дошао у Србију.

12 . Цене станова

Долазак више од 150.000 Руса и Украјинаца у Србију изазвао је прави земљотрес на тржишту некретнина у нашој земљи, а посебно у Београду. Цене станова и кућа су драстично скочиле, посебно када је у питању најам некретнина у центру престонице.

Месечне ренте су у неким деловима Београда чак и дуплиране, па је скоро немогуће наћи стан у ширем центру града за мање од 500 евра, а чак и на периферији је потребно бар 300 европских новчаница.

Због овога су се многи подстанари нашли у великом проблему, па су неки људи из унутрашњости земље морали да се враћају у родни крај јер нису више могли да плаћају смештај у Београду.

13 . Трагедија у руднику

Осморица рудара, од којих је најмлађи имао само 31 годину, погинули су у тешкој несрећи која се догодила 1. априла у руднику „Соко“ надомак Сокобање.

Како су истакли надлежни, није било експлозије, већ су се рудари угушили због високе концентрације метана, односно “дошло је до пробоја метана и његова концентрација била је чак 95 процената”. Истрага о одговорности надлежних у руднику, који послује у оквиру “Ресавице”, и даље траје, а сам рудник “Соко” је затворен од дана када се несрећа догодила.

14 . Обавезни војни рок

Претходне године је, у више наврата, било и доста приче о враћању војног рока. Како су истицали надлежни “то не би била војска као некада, нити би трајала годину дана, па чак не ни шест месеци”.

Неки предлози су да би војни рок могао да буде од три недеље до три месеца, али ће као и много пута до сада када је овај предлог актуелизован, много тога зависити од финансијских средстава која су неопходна за будуће војнике, почев од њиховог облачења, опремања, исхране, плате...

А истраживања показују да је Србија прилично подељена по овом питању, да обавезни војни рок пре свега подржавају они старији, али много мање они који би требало да обуку војну униформу.

15 . Косово

После релативно мирне прве половине године, друга је донела много тензија на Косову и Метохији. Почело је због личних докумената, па регистарских таблица, локалних избора, на крају хапшења Срба... Ипак јасно је и да је до ескалације дошло у тренутку када се појавио нови, Шолц-Макронов план за дијалог Београда и Приштине који је добио подршку земаља ЕУ и САД. Тако 2022. годину испраћамо са упадом косовских специјалаца на север Космета, барикадама, блокадама које су 20 дана стајале на путевима, изласком Срба из приштинских институција, захтевом Србије упућеном Кфору за повратак српске војске и полиције на КиМ.

16 . Хаос око Европрајда

Септембар је умногоме био у знаку Европрајда који је одржан у Београду. Ванредно стање трајало је недељу дана, баш као и прегањање да ли ће бити Параде поноса, односно шетње кроз престоницу. Мењане су одлуке, мењане су и трасе, много је било притисака међународне заједнице са једне, али и десничара са друге стране, а уље на ватру су доливале проруске снаге како би показали колики утицај имају у Србији и шта су све способни да учине. После свега, дозвољена или забрањена, мини шетња од Дома Народне скупштине до стадиона “Ташмајдан” је одржана, а Европрајд је завршен уз неколико, срећом, мањих инцидената.

17 . Темељни уговор

Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић потписали су 3. августа у Подгорици Темељни уговор између СПЦ и Црне Горе, десет година након прве верзије коју је својевремено Митрополија црногорско-приморска упутила Влади Црне Горе.

Потписивање овог документа изазвало је нови потрес на црногорској политичкој сцени, што је, између осталог, касније довело и до смене владе Дритана Абазовића. Иначе потписивање уговора обављено је без претходне најаве и без присуства медија.

18 . Најдуже чекана Влада Србије

Нова Влада Србије је већ на првом кораку оборила неке рекорде. Наиме, она је била најдуже чекана пошто је од избора до дана када су нови министри положили заклетву прошло чак 206 дана. Избори су одржани 3. априла, а Влада Србије је конституисана тек 26. октобра. Ана Брнабић је ушла у историју обновљеног спрског вишестраначја пошто је по трећи пут постављена за премијерку, а у њеном новом тиму нашла су се нека нова и нека стара имена, а било је и оних који су само променили позиције. Највише пажње привукао је изостанак Зоране Михајловић, Небојше Стефановића, Александра Вулина (после постављен за директора БИА...).

19 . Масакр на Цетињу

Средином августа на Цетињу у Црној Гори се догодио један од највећих масовних злочина на тлу некадашње Југославије. Вук Бориловић (35) извршио је прави масакр када је побио десет људи, међу којима и децу, те ранио још шест особа пре него што је ликвидиран.

Ни дан-данас није откривено шта је био “окидач” за овакав страховит злочин, у којем су страдали блиски познаници и пријатељи монструма Бориловића

20 . Рат „кавчана“ и „шкаљараца“

Настављен је рат “кавчана” и “шкаљараца”, и то не само у Црној Гори, него и у Хрватској и Турској. Током лета ликвидирана су три високопозиционирана члана шкаљарског клана, на челу са вођом Јованом Вукотићем који је убијен почетком септембра у Истанбулу. Пре њега у Пагу (Хравтска), испред дискотеке је ликвидиран Горан Влаовић, који је важио за главног оперативца клана и који је био посебно мистериозан јер ни у медијима, ни на умрлицама није објављена ниједна његова фотографија! Коначно, пре њих је средином јуна у Будви убијен и Милић Миња Шаковић, а за ова два убиства се сумњиче српски држављани.

21 . Суђење века Вељи Невољи

Суђење века, како су многи назвали судски поступак против монструозног клана Вељка Беливука и Марка Миљковића, коначно је почело након неколико одлагања, па и хапшења адвоката Лазаревића. Сведоци сарадници су у досадашњем току открили да је ова криминална група, која је била сурова попут мексичких картела, највероватније извршила барем још десет убистава, како у Србији, тако и у Црној Гори, Шпанији, Грчкој, али и да се специјализовала за елиминацију свих навијачких вођа Партизана који нису били “по њиховој мери”.

22 . Осуђен Зоран Марјановић

Зоран Марјановић 22. јула је проглашен кривим за убиство супруге и певачице Јелене Марјановић и осуђен је на 40 година затвора! Подсетимо, Јелена је брутално убијена 2. априла 2016. године на насипу у насељу Црвенка у Борчи, где је са супругом Зораном и кћерком Јаном дошла како би трчала.

За убицом се трагало годину и по дана, а онда је Зоран ухапшен у септембру 2017. године и од тада је био једини осумњичен за овај злочин. Ипак, ради се тек о првостепеној пресуди и већ почетком 2023. очекује се да Марјановићеви адвокати уложе жалбу.

23 . Мундијал у Катару

Репрезентативци Србије су препуни оптимизма отишли на Светско фудбалско првенство, уз поруке “дајте Бразил да се играмо”, “финале, што да не”, али су се из Катара вратили експресно, после само три одигране утакмице и са тек једним освојеним бодом. Како су истакли поједини стручњаци, “играли смо за утисак, а не за резултат”.

Нажалост, уместо о сјајним победама и головима, током Мундијала више се причало о наводним љубавним аферама појединих фудбалера. Једноставно, није било страсти каква је виђена код Аргентинаца или Мароканаца, талента какав су демонстрирали Французи, односно организованости која је красила Хрвате. Аргентина и Меси су постали шампиони.

24 . Смрт краљице Елизабете

Британска краљица Елизабета II (96) преминула је 8. септембра, након што је провела више од седам деценија на трону док се Велика Британија обнављала од рата, изгубила царство, трансформисала своју економију, када је ушла и изашла из ЕУ. Она је постала и други најдуговечнији суверени монарх 13. јуна 2022. године, преузела је трон 2. јуна 1953, после очеве смрти, када је имала 25 година. На сахрани је било више од 2.000 званица.

25 . Матеј Периш

После потраге која је трајала чак 139 дана, у Дунаву код Аде Хује пронађено је тело 27-годишњег Сплићанина за којим су полиција, али и цео Београд и Србија, трагали још од кобне ноћи између 30. и 31. децембра 2021. Последњи пут виђен је испред клуба “Готик” где је био са друштвом из Сплита, одакле је отишао из непознатих разлога. Периша су надзорне камере хватале наредних десетак минута, а потом му се губи сваки траг. Како је утврђено, није било реч о насилној смрти. Ова страшна трагедија спојила је у болу и тузи Београђане и Сплићане, али и цео регион.