ПРЕДСЕДНИК КАКВОГ НИСТЕ ЗНАЛИ! Вучич у новогодишњем разговору отворио душу и проговорио о многим стварима

Никада отвореније говорио је о своје троје деце - какав однос има с најстаријим Данилом, зашто је превише заштитнички настројен према ћерки Милици и како се игра с најмлађим Вуканом. Први пут је говорио о одрастању с братом Андрејом и зашто мушкарци Вучићи никада не разговарају о емотивним темама. 

ПРАЗНИЦИ И ВРЕМЕ СА ВОЉЕНИМА

Време је празника, оставља више времена за породицу. Како ћете провести новогодишњу ноћ?

- Никада нисам придавао прославама значај, надам се да ћу имати дан - два да се посветим немачком и руском језику и да проведем више времена са децом.

Да ли сте спремили новогодишње поклоне за децу?

- Данилу сам нешто раније припремио поклон. Биће добро вино пошто, на оца, воли вина. За Милицу сам спремио вредну књигу, а Вукан највише воли играчке хеликоптере и више не знам где да пронађем играчку хеликоптер коју нема, али свакако ће се томе највише обрадовати.

Вукан је сад у тим годинама кад деца усвајају ствари и често изненаде неким бисерима. Да ли је несташно дете?

- Сладак је, паметан и увек, чак и кад је несташан, веома је умиљат и драг. Пошто га не виђам довољно, за мене никад није несташан или непослушан.

Имате ли неке празничне ритуале? Колико поштујете обичаје? Које божићне обичаје поштујете ви и ваша цела породица?

- Поштујемо и славу и Божић и Васкрс, као највећи хришћански празник. У складу са традицијом, као већина српских породица, дочекујемо те празнике, од положајника до свега другог и то је време за породична окупљања. Увек се осећа помало свечани тон, а мислим да је најважније да је то време када можете да покажете сву љубав према деци, према породици и то је време када се ваљда и најбоље осећате.

Имате много обавеза и немате времена за децу колико бисте волели. Како проводите време с њима?

- С Данилом обично одем у винотеку, па попијемо флашу вина и нешто добро поједемо. Разговарамо више као другари, а само изузетно као отац и син. Од Милице имам много тога да научим, јер је веома јака, храбра, посвећена, одговорна и биће неко. А с Вуканом уживам у игри и ако се некад осмехујем, то је онда када скаче по тати и виче: "Тата, пребићу те као мачку и пилетину!" Ма шта му то значило. (смех)

Какве савете дајете Милици и Данилу? Сад су у тим годинама, да ли причају са вама о неким личним стварима? Школовању, симпатијама, љубави?

- Помало личим на оног из филма "Ми нисмо анђели", тако да, што се Милице тиче, она умире од смеха када почнемо о било чиме сличном да говоримо, због мојих ставова. (смех) Док причамо, понекад обоје мислимо да се шалимо, али понекад то стварно личи на сцене из тог филма. (гласан смех) А с Данилом разговарам о озбиљним стварима, о томе шта су му планови за живот и разговарамо о различитим животним и не увек лаким ситуацијама. И о послу, и о свему, али да будем искрен, о емотивним питањима понајмање. Тако је код нас Вучића, о тим стварима се готово и не говори.

Да ли сте строг отац?

- Нисам. Баш напротив.

Данас сте веома блиски са братом Андрејом. Како сте се слагали као деца, да ли је било дечачког ривалитета? Како иначе памтите детињство?

- По цео дан смо проводили напољу, мислим да смо се тукли тамо до 11,12. године сваки дан, а од тада смо нераздвојни, волимо се, поштујемо и сваког дана се чујемо по више пута, тако да ми ту блискост не кријемо, као да смо близанци.

Да ли умете некад нечим да изненадите најближе сараднике?

- Љубазношћу. То је за њих право изненађење! (Овај одговор слатко је насмејао председникову саветницу за медије Сузану Васиљевић) 

СТУДИЈЕ, СЛОБОДНО ВРЕМЕ, ЖЕЉЕ...

У ово доба године већина нас доноси такозване новогодишње одлуке. Која је ваша, на чисто личном и приватном плану, без обзира на посао који радите?

- Научио сам од шеика Тахнуна, брата шеика Мухамеда, да сваке године себи дам три задатка која би морао да остварим у наредној години и који се не тичу стриктно професионалних ствари. Један од задатака је да са почетног нивоа дођем до неког средњег нивоа знања немачког, други је даље усавршавање руског, а трећи... још нисам размислио. Имам до новогодишње ноћи времена да испред себе поставим и трећи циљ, али свакако могу да кажем да планирам да с успехом завршим прву годину високих струковних студија за кошаркашког тренера.

Како иду студије?

- Иду добро, и то је озбиљнија школа него што сам мислио и зато се извињавам свим професорима и наставном особљу. Има и много тешких предмета и много тога да се научи. Чини ми се да сам проширио знање из различитих области и засад сам положио по два колоквијума из свих првих пет предмета и остаје ми полагање испита у јануару, онда ћу моћи нешто више да вам кажем. Али надам се да ћу у року, за две и по године, завршити студије и онда ћу моћи да водим неке клинце. То ми је одувек била жеља и верујем да ћу под старе дане своју младалачку жељу успети и да остварим.

Шта вам од обичних, животних ствари недостаје, а што вам је одузела функција коју обављате?

- Много тога, али бесмислено је да кукам. На изборе сам ишао да се борим за поверење људи, жалопољке могу да износим кад будем завршио мандат.

Шта вас лично опушта? Да ли стигнете некад, поред читања књига, да одгледате неку серију, филм? Љубитељ сте фудбала, шта сте последње погледали?

- Гледам и фудбал и кошарку, али кошарку највише, па онда фудбал. Али пратим и одбојку, и ватерполо и рукомет колико стигнем. Последње што сам гледао је, нажалост, Игокеа - Звезда и 20 разлике за Игокеу. Знао сам да се Додик радује, а он је знао да ми, ма колико да сам спортски примио пораз, није лако... Тако да сам се баш несекирао, али шта да радите, то је спорт. И гледао сам фудбал кад год могу, али најчешће гледам те репризе на Арени. Дакле, кад иде домаћа утакмица, обично не могу да гледам у директном преносу, већ у неком термину ноћном када има реприза. Као што сам гледао и ватерполо куп утакмице од пет ујутру, а некада су биле игране на Другом програму РТС. А серије и филмове, ја то ништа не гледам. Ретко погледам неки филм, једном у три месеца, а серије - ниједну не гледам. Ништа не пратим и ништа не знам оно што сви нормални људи знају о том питању. Једино што морам да пратим информативни програм свих регионалних станица, великих светских кућа - и америчких, и европских, и руских, и кад год могу кинеских. Дакле, поред информативног програма само још спорт гледам и више ништа друго готово никада.

Где ћете прво да одведете Вукана следеће године?

- На Маракану, на Звездин стадион.

Мислили смо неки град, неко лепо место на свету?

- Србија је најлепша, ионако се напутовао, нема потребе да јури у иностранство. Мој одговор остаје Маракана.

О ГОДИНИ ИЗА НАС, СРБИЈИ И УСПЕСИМА

А када говоримо о професионалном плану, како вам изгледа протекла година? Неретко истичете да смо успели да сачувамо економију упркос снажном удару короне?

- Што се тиче која је била иза нас, успели смо неколико ствари на које сам поносан. Тачну процену знаћемо 31. јануара, али већ можемо да дамо флеш процену. Србија ће изаћи са - 0,8 до - 0,9 одсто. Биће убеђиво најбоља земља у целој Европи по стопи раста БДП. Не заборавите да смо ми исплићивали огроман пакет економске помоћи предузећима у нашој земљи и да смо, без обзира на више од шест милијарди евра потрошеног новца, јавни дуг подигли на свега 52,5 на 57,5 (57,6), говорим о буџетском јавном дугу. Да држите тај ниво јавног дуга усред кризе услед короне, то је готово невероватно. то је изванредан успех Србије и поносан сам на то. Такође, Србија је у прве три земље у Европи које су почеле вакцинацију, и то америчком вакцином.

Шта је још важно урађено?

- Градили смо ауто-путеве, отварали их, а у овом тренутку градимо четири ауто-пута. Радимо Кузмин - Сремска Рача - Бијељина, наиме спајамо Београд, Бањалуку и Сарајево. Радимо ауто-пут Рума-Шабац, радимо Моравски коридор и наравно Чачак-Пожега. Припремамо се да радимо у ауто-пут Карађорђе и брзу саобраћајницу до Пожаревца. Полако се приводи крају грађевински део пруге Београд-Нови Сад, а имамо завршен гасовод од Бугарске па све до мађарске границе. После тога нам остаје секундарни гасовод да радимо, посебно према Врању и Ваљеву. Наравно, и на истоку Србије - Бор, Зајечар и за сва насеља која немају гас, идемо ка томе да гисификујемо Србију, на што сам посебно поносан. Радићемо и са ЕУ и са Кинезима огромне ствари на увођењу канализације, дакле фекалне и атмосферске, плус пречистаче отпадних вода и водовода. То је друга Србија, то више неће бити иста земља.

Чему грађани могу да се надају у 2021, иза нас је једна од најтежих година за цео свет. Како се Србија снашла у корони? С чим излазите пред грађане на крају ове 2020?

- Ево шта желим да поручим грађанима. Успели смо да сумирамо ову годину, која је била тешка и ужасна, већ готово 10 месеци смо у борби против короне и цео државни апарат, укључујући И мене као председника, налази се у тој борби. Данас за вас више није вест када разговарам са макроном, Меркеловом, Путином… То је постало досадно. и о томе се не пише. Јер то говори добро о Србији. Тиме можемо да се похвалимо. Пре неколико дана слетео нам је авион из Емирата с опремом вредном више милиона евра, с магнетном резонанцом, скенерима, респираторима и свом опремом за једну целу ковид болницу. То смо добили захваљујући нашим добрим односима. Захваљујући успесима српске државе.

Да ли ћете предузети још неке кораке када су најстарији и најугроженији грађани у питању?

- Имам неку нову идеју. Видећемо да пензионеерима током зиме набавимо И испоручимо пакетиће са витаминима Ц и Д и цинком за нека два-три месеца, тако да нарочито током зиме могу да ојачају имунитет. Мислим да то нико сем Мађара није урадио. Нама је стало да оснажимо имунитет наших најстаријих, јер су наше баке и деке ипак најугроженије. И само бих замолио све млађе који немају друге болести да водимо рачуна о старијима, јер у 95 одсто случајева они страдају.

Здравствени систем је, с обзиром на околности, и најкрхкији, на највећем удару. Шта је урађено?

- За четири месеца да заврпшите болнице, па ко их је у Европи завршио за то време? Само захваљујући томе имамо мањи број умрлих. Па ви мислите да је могуће да имамо мањи број умрлих од Хрватске или БиХ, која, рецимо, тестира пет или шест пута мање него ми? А, као што знате, кад не тестирате, не можете н ида имате тачан број умрлих, јер не можете званично да кажете да је од короне.

Како то да процентуално имамо мање умрлих од Босне или Хрватске?

- Само зато што све примамо у болницу. Десет хиљада људи је у овом трнеутку у болници. На дневном нивоу се бавимо тиме одакле и које лекаре и медицинске сестре да пребацимо да би систем могао да функционише. Када је човек у болници, он има већу шансу да преживи. и ту смо инфраструктуру градили, све болнице данас у којима људи леже су обновљене у наше време, у последње две или три године. Погледајте колико нових болница градимо. Прокупље ће са опремом да нас кошта 30 милиона евра, али ће Прокупље да добије фантастичну модерну општу болницу. То је други нови животног стандарда. Притом повећавамо плате и пензије усред короне. Просечна плата у октобру је 511, 5 евра, то ми је последњи податак, ево, то вам дајем и званично. Притом, у Београду је нето зарада 632 евра.

Колики је то скок у односу 2012-2016?

- У односу на 2012, тад је било 339 евра. Реално, 50 одсто више. Све време имамо исти курс динара, стабилан динар. Ово је једино време, јединих осам година да нам је динар све време имао исту вредност.

Помињете ауто-путеве, најбољу стопу раста у Европи, нове болнице, раст плата, стабилан курс динара. На шта сте од свега тога најпоноснији?

- На све сам то поносан. И за 20 година, кад будете пролазили Газелом и Бранковим мостом, и кад погледате на Београд на води, сви ће знати ко је то урадио. Шта год ко причао, без апсолутно икаквог личног интереса, осим да будем поносан на то и да нека поколења памте да је неко имао храброст и петље да се супротстави свим лажовима и преварантима који су покушавали све што је добро да зауставе. Али нешто друго је за мене најважније. Кад кренем по Србији, када пролазим поред Ниша и видим седам фабрика, у чијем довођењу инвеститора сам лично учествовао. Када идем према Шиду и Загребу, Новом Саду и Суботици, према Панчеву, када погледате све те фабрике, оне су те које доносе могућност да градите путеве, пруге и болнице. А на те фабрике сам најпоноснији, ако могу да бирам, јер без њих не би било ничега. Поносан сам и на споменик Стефану Немањи, обележавање злочина који су над Србима почињени од НАТО агресије до "Олује", први играни филм о Јасеновцу који је држава помогла. Да ли се питате зашто 70 година то нисмо радили? Зато што, кад год бисте неком то рекли, постојала је нека структура која никада не би дозволила да се направи филм о злочинима над Србима, посебно о Јасеновцу, као да је зид ћутања или договор постојао да нико у томе не учествује.

Када ћете примити вакцину? Премијерка је примила "Фајзерову", да ли бисте ви радије руску или кинеску?

- Свеједно, која следећа стигне. Верујем у вакцину, она је спасла свет, примићу сваку. За нас је најважније да вакцинишемо око два милиона људи, пре свега најугроженије групе. Од наших органа зависи када ће одобрити руску и кинеску вакцину. Али то не може да се деси пре него што Кинези региструју у својој земљи своју вакцину. Ми ћемо у том сналажењу и проналажењу вакцина бити успешни, то могу да обећам грађанима.

ОБРАЧУНИ ДРЖАВЕ СА МАФИЈОМ

Већ неко време најављујте обрачн са мафијом. Пао је Дарко Елез, крупна риба у балканском подземљу, човек повезан са најмоћнијим клановима који делују у Србији. Да ли је ово почетак те коначне борбе?

- Јесте. Мислим да је веома важнод а држава то заврши. Држава је једина која има монопол физичке силе, она мора да покаже озбиљност и одлучност у сузбијању криминала, корупције и оно што је важно да немате у граду и држави ситуацију да сви причају да знају да неко иде да продаје дрогу и да пљачка, као да се ништа не дешава. Ако сви знају и сви ћуте, нико ништа не предузима, онда је проблем у држави. Мислим да су резултати постигнути ранијих година, а посебно сам задовољан чињениицом да од убиства "у Ушћу" и у Белвилу или се зна ко је убио, сви су похапшени или је кренуло процесуирање. Важно је да тужилашво и полиција раде свој посао и да знају да ће држава ићи до краја, без обрзира на нечије име и "опасност".

Очигледно да мисле то јер имају јаку залеђину у држави...

- Ко су људи који стоје иза најјачих припадника кланова? Када говорите о мафији оно што је дефиниција јесте, да увек имате нека леђа и одређене структуре унутар државних органа који вас подржавају, и то јесте суштина, зато је врло тешко. Није та борба тешка зато што они имају мишиће или боље пиштоље, то је смешно, дечачке приче, наравно, увек је опасно када имају заштиту унутар државног система и миследа им се то не само озбиљно уздрмало, већ да су у великом проблему.Разговарао сам са полицајцима и видим да им се вратило поверење у одлуке и однос државе.

Који кланови и који појединци у том рату могу да представљају највећу опасност?

- Држава је у рату с њима без обзира на то ком клану припадају (Кавачки, шкаљарски или било који др) , они се међусобно убијају, реч је о два црногорска клана, који су нашли своје експоненте у Београду, и због великог новца и због велике поделе тржишта дроге. Верујем да смо различитиим мерама у прошлости успели да урадимо нешто и верујем да смо успели да очистимо ту криминалну багру са улица Србије. А то одакле је ко не значи да није близак или да не припада неком од ових кланова. И управо та моћ некога од тих људи је скочана што су се неки од њих уједињавали у последње време, иако нису биили тако блиски и зато је веома важно да се такве акције сада спроведу.